I dok zvaničnici nadležni za oblast ljudskih i manjinskih prava kažu da izveštaj ne odgovara u potunosti stanju na terenu, predstavnici nevladinih organizacija smatraju da ovaj dokument realno odslikava stanje na terenu.
"Primera radi, u izveštaju se daje opaska da albanska manjina u južnom delu centralne Srbije pati od diskriminacije u oblastima kao što su pristup obrazovanju i državnoj službi, posebno policiji i pravosuđu. Da ta konstatacija ne odgovara istini rečito svedoče podaci da je u školskoj 2006./2007. godini u osnovnim školama, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, preko 9000 učenika imalo celokupno obrazovanje na albanskom jeziku. Da li se na osnovu toga može izvesti zaključak da albanska manjina pati od diskriminacije u oblasti obrazovanja?!"
Izveštaj Komisije je realan smatra predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko i naglašava da u društvu postoji atmosfera isključivosti prema pripadnicima manjinskih zajednica:
"Kampanja države je svedena na to da se svi ti , da tako kažem, manjinski oblici mišljenja isključe iz šire političke zajednice i nije slučajno da upravo te grupe trpe medijsku kampanju. Dakle, to je jedna državna politika koja se vodi još iz Miloševićevog vremena i ona se nije značajno promenila. Ne radi se više o fizičkim napadima koliko se radi o jednoj vrsti društvene atmosfere netolerancije i ksenofobije, a to zapravo koincidira i sa karakterom naše dve prethodne Vlade koje su bile izrazito ksenofobične i antizapadne."
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije uradila je prilično izbalansiran izveštaj, kaže za naš program republički ombudsman Saša Janković i precizira da su apostofirane kako stvari koje se tiču unapređenja položaja manjina, tako i one koje ukazuju na negativne tendencije:
"Te tendencije su posebno vidljive u nekim kiznim situacijama, kada se praktično ispoljava nesavršenost našeg sistema zaštite prava nacionalnih manjina. Nije sporno da postoje problemi u ostvarivanju prava nacionalnih manjina, pre svega prouzrokovani nedovoljno ažuriranim i kvalitetnim zakonodavnim okvirom, isticanjem mandata nacionalnih saveta nacionalnih manjina i ne sprovođenjem, još uvek, izbora. S druge strane, država često ne pokazuje dovoljno suptilnosti, nekad i odlučnosti, u zaštiti."
Vladimir Đurić, pomoćnik direktora Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, navodi, međutim, da su proizvoljni zaključci prisutni u gotovo svim oblastima koje izveštaj pokriva, ali i napominje:
"Naravno, niko ne spori da postoje izvesni međunacionalni incidenti i određeni vidovi ispoljavanja netrpeljivosti prema pripadnicima nacionalnih i verskih manjina, ali nam se čini da jedno olako zaključivanje, koje je na žalost sadržano u ovom izveštaju, neće doprineti stvarnom identifikovanju i prevazilaženju tih problema."
Odnos prema manjinama oslikava meru demokratije u jednoj zemlji, isti,e Sonja Biserko i dodaje:
"U tom kontekstu Srbija vrlo loše stoji, pogotovo u odnosu na neke kompaktnije teritorijalne manjine, kao što su Bošnjaci u Sandžaku, Albanci na jugu Srbije i manjine u Vojvodini."
Na posletku, ombudsman Saša Janković zaključuje da, iako se ne slaže u potpunosti sa svim delovima izveštaja, ovaj dokument predstavlja kvalitetan doprinos budućim koracima države koji bi trebalo da poprave položaj nacionalnih i etničkih manjina u Srbiji:
"Mislim da je to jedan pogled sa strane koji bi trebao da nam pomogne u rešavanju naših sopstvenih problema i prevazilaženju prepreka."
