Portret: Janja Beč-Neumann

U programu Pred licem pravde, predstavljamo vam Janju Beč-Neumann, članicu Međunarodnog udruženja istraživača i profesora genocida. Njena nova knjiga o ovoj temi predstavljena je u Novom Sadu. Razgovarala Žužana Serenčeš:

Duboko verujem da je prolazak kroz traumu umesto poricanja i prećutkivanja mnogo bolji put - teži put, ali mnogo bolji, kaže priznata članica Svetske asocijacije istraživača i profesora genocida Janja Beč - Neumann:

„Ovo nije samo postratni region, ovo je postgenocidni region prema važećim kriterijumima međunarodnog krivičnog prava, a ne moje volje, ili nečije volje, ili nečijeg mita ili nečijeg sna. Postgenocidni regioni su najdublje traumatizirani regioni. Neprolazak kroz traumu, pojedičanu ili kolektivnu, je aposlutno izvanredna, idealna osnova da se tako nešto ponovi.“

U Novom Sadu promovisala je svoju najnoviju knjigu na engleskom jeziku pod naslovom „Pomračenje u podne“, koja je nastala na osnovi jedinstvenog postdiplomskog kursa „Ratni zločini, genocid i sećanje“, kojeg je osnovala pre šest godina i kojeg, zahvaljujući međunarodnoj pomoći, vodi u okviru sarajevskog Univerziteta. Simptomatično je da je to jedini kurs takve vrste u celom regionu zemalja bivše Jugoslavije, primećuje autorka i navodi abecedu genocida po kriterijumima u svetu:

„Prva rečenica je da je genocid zločin države i njenih institucija i struktura, otkad u modernim vremenima govorimo o tome - od jermenskog genocida pa do danas, do Sudana, Darfura itd. Šta razlikuje ratni zločin od genocida? Dva kriterijuma koja se uzimaju i u međunarodnom krivičnom pravu i u sociologiji: prvi je da li je živa ideologija u postgenocidnom društvu koja ga je omogućila, da li je živa i posle toga; i drugo je da li se društva distanciraju posle od toga, odnosno distanciranje može biti ne samo pravno, preko međunarodnog suda, ono se vrši na različite načine - medijski, u umetnosti, u nauci, u obrazovanju, u politici itd. U svetu se svuda isto vrednuje - poricanje genocida je, ustvari, poslednja faza genocida.“

Ovaj region, upozorava ona, vekovima nije prošao kroz svoje traume u kulturi mitova, mitomanija, laganja, u kulturi da se sve podrazumeva:

„Prvo da vidimo ša se desilo, kada se desilo, kome se desilo, koji su brojevi, ko su počinioci, ko su žrtve. Vi za sve možete naći primer. Kontekst je istorijski, psihološki, sociološki, pravni itd. Treći nivo je žestoka emotivna reakcija - ko uspe da prođe prva dva. Posle toga ide ta žestoka reakcija sa druge strane - uvek su najmanje dve strane. I neki peti, idealni nivo bi bio prolazak kroz traumu i zacelivanje te traume.“

Janja Beč - Neumann zagovornica je duše i savesti, kaže novosadski književnik Laszlo Vegel, autor jednog od tekstova u njenoj knjizi i jedan od predavača na njenom kursu „Teškog suočavanja“:

„Kada sejaju gromovi zla, uvek se pojavi Janja Beč koja u rukama drži jednu sveću. I za mene ostaće zauvek tajna kako može biti svetlost sveća jača nego bljesak gromova.“

Na nas u svetu gledaju kao na majstore smrti, ukazuje još Janja Beč - Neumann dok apeluje da se pokuša s otvaranjem sličnih kurseva u čitavom regionu: