Zvanična saopštenja koalicije DSS i NS, uz već poslovično agresivnu retoriku Radikala prema zvaničnicima EU, NATO pakta i političkim konkurentima u samoj Srbiji sve češće liče na verbalni podsetnik iz devedesetih i vremena Miloševićeve vlasti. Tako se u obraćanjima javnosti, Sporazum o pridruživanju EU naziva Solaninim sporazumom, a najdalje je otišao lider Nove Srbije Velimir Ilić izjavljujući nedavno da bi komesara za bezbednost i spoljnu politiku EU Havijera Solanu terbalo uhapsiti, a ne ugostiti kada dođe Srbiju.
Visoki funkcioner DSS-a Dragan Šormaz ovakvu retoriku objašnjava promenom političkih okolnosti, pre svega apostrofirajući jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. On naglašava da ova partija nikada nije menjala svoj stav ni prema Kosovu ni prema EU, a da je drugo pitanje što su pojedinci zbog učešća u vlasti DSS počeli da je identifikuju kao stranku koja ima identična programska načela kao i DS:
"Što se tiče Solane, nikada nismo promenili stav prema njemu, jer kada kažete Solanin sporazum to nije nešto što mi smatramo zaista Solaninim – to je personifikacija onoga što nam nudi. Ljudima je potrebno predstaviti lice kako bi znali o čemu se radi, a Solana nikada ništa dobro nije Srbiji doneo."
S druge strane, Nikola Samardžić, jedan od funkcionera LDP-a, stranke koja zastupa potpuno suprotna politička načela i čiji su aktivisti često meta napada, smatra da su DSS i Radikali fabrikovanjem kosovske situacije zbunili društvo i da sada građanima pokušavaju da podmetnu kosovski mit koji sve manje postoji u realnosti:
"Očigledno je da su DSS i NS prešli u politički ekstremizam i da pokušavaju da se smeste na toj samoj ivici koja podrazumeva i političko promišljanje koje je na rubu pameti. Takvo promišljanje, naravno, iziskuje tu verbalnu agresiju koja je već doživljena od istih tih ljudi u mesecima koji su prethodili Đinđićevom ubistvu. Trebalo bi razmišljati o tome kako se to politički ambijent priprema u Srbiji nakon 11. maja."
Gotovo kompletno društvo naivno je poverovalo da je sa Miloševićevim odlaskom sa vlasti nestao jedan mentalitet i sistem vrednosti, smatra sociolog kultue Ratko Božović i naglašava da nije došlo do istinskog političkog diskontinuiteta usled nedostatka političke volje:
"Što se tiče govora koji je dominantan, koji preovlađuje i koji je ekstremistički, on zapravo odaje ekstremiste, ljude kojima je najvažnije da osvoje vlast, a tamo gde je vlast tu je i moć - tu je pomalo izgubljena mera u pravima, dužnostima i odgovornostima. Tu smo daleko od one Veberove ideje da političar mora imati strast, ali i mere i odgovornost. Kod nas očigledno ima viška strasti, a nema mere i odgovornosti."
Etiketiranje političkih suparnika u javnom životu i podele na takozvane patriote i izdajnike još jedna je paralela koja se može povući kada je reč o ambijentu koji je dominirao devedesetih, a sada ponovo izbija na videlo. Funkcioner DSS-a Dragan Šormaz na ovu konstataciju odgovara stavom da DSS ne može a da ne upozori da bi potpisivanje Sporazuma sa EU značilo kršenje skupštinske odluke i samog Ustava:
"Svi oni koji to rade su u opasnosti da odgovaraju jednog dana zbog toga, a ako to neko naziva podelom na patriote i nepatriote.. Mislim da se onaj ko ugrožava svoju državu sigurno ne može nazvati patriotom."
Nikola Samardžić iz LDP-a kaže da je ono što se događa situacija koju je većina članova LDP-a već doživela tokom devedesetih i da se u tom smislu lično ne oseća ugroženim:
"Računam na taj racionalni karakter naših ljudi kojima sigurno nije prioritet politika nego normalni život kojem hoće da se posvete."
Sociolog kulture Ratko Božović, međutim, zaključuje da bi govor ekstremizma mogao imati veoma ozbiljne posledice:
"Taj ekstremni govor upražnjavaju ljudi koji ne znaju drugačije da komuniciraju, a držim da ne znaju ni da se ponašaju drugačije i da će proizvesti katastrofu ako budu u situaciji da zavladaju političkim poljem. To je govor rata i on pokazuje koliko smo daleko od nekog mirnodopskog govora, govora civilnog društva i razumnih i razložnih ljudi, koji mogu da shvate druge i uspostave odnose koji bi bili politički relevatni, razumni i razložni."
