Na izletištu u selu Kamenica nedaleko od Niša, tokom vikenda, policija je privela 24 osobe kod kojih je, pored nacističkih obeležja, pronađeno i vatreno oružje. Mediji ističu da je ova grupa proslavljala 20. april, dan rođenja nacističkog vođe Adolfa Hitlera, a policija još uvek nije saopštila da li se radi o nekoj organizovanoj neonacističkoj grupi. Meštani ovog sela kažu da su bili zbunjeni onim što su videli tog dana:
"Bilo je to negde oko pola šest. Policija je sa maricom jurila gore-dole, a mi smo bili zbunjeni, nismo znali šta se dešava."
Sa druge strane, Nebojša Petković, šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta, kaže da je niška policija reagovala zbog narušavanja javnog reda i mira koji su prijavili upravo meštani sela Kamenica:
"Imali su 3-4 zastave sa kukastim krstom i još neke sa nekim drugim obeležjima. Sa svima smo porazgovarali, ali niko od njih, naravno, nije rekao da je bio na proslavi rođendana Adolfa Hitlera već da se to tako poklopilo, da su bili na pikniku - zaista je bilo hrane i pića. Najstariji je bio '70. godište, najmlađi '92. godište, troje je bilo maloletno, a bilo je i tri devojke u toj grupi."
Stručnjaci ističu da postoji više razloga zbog kojih država toleriše nenonacističke organizacije. Jovan Bajford, socijalni psiholog, docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u britanskom gradu Milton Kins, kaže za RSE, da je najveći problem taj što država nema jasan stav prema neonacistima:
"U Srbiji, siguran sam, postoji raširena svest o tome da je neonacizam nepoželjna pojava, ali se te ekstremne grupe u većini slučajeva smatraju perifernom pojavom, nekom povremenom iritacijom koja je za ljude na vlasti na dnu liste prioriteta. Takođe, neonacisti u Srbiji su, čini mi se, predmet instrumentalizacije i zbog toga se oni na neki način tolerišu. Jedni ih s vremena na vreme hapse i kritikuju pojačavajući time svoj demokratski kredibilitet, dok ih drugi, kao što je to bio slučaj posle parade u Novom Sadu, porede sa svojim političkim protivnicima, kako bi na taj način ostvarili politički poen. Za sve to vreme u Srbiji nije stvoren pravni okvir koji bi na adekvatan način ograničio prava neonacista i uspostavio jasne granice u državi između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja."
A, profesor na Beogradskom Univerzitetu Ljubiša Rajić, kaže za RSE, da veliki deo političkog establišmenta ima blagonaklon stav prema ovakvim grupama jer njihovo delovanje smatraju poželjnim:
"Oni su na neki način, uz fudbalske navijače, njihova udarna snaga protiv opozicije, protiv bilo čega što je trpeljivost, multikulturalnost, normalnost u društvu. Uz veliki apel svima onima koji su devedesetih godina propagandom učeni da je najbolji vođa onaj koji tresne pesnicom o stol kao gazda i da je prebiti ili ubiti nekoga najbolje rešenje svih problema. Kod nas su te grupe izraz krajnje raspadnutog etičkog sistema i odbijanja većine stranaka da se jasno ograde od nacističkih, fašističkih i klerofašističkih ideja u društvu, računajući da će time zadržati glasače."
Povodom neonacističkih grupa, MUP Srbije poslednji put se oglasio krajem 2005. godine kada su saopštili koje su to neformalne društvene grupe sa neonacističkim obeležijima. Tada su navedene četiri organizacije: 'Nacionalni stroj', 'Skinheds', 'Krv i čast' i 'Rasni nacionalisti-rasonalisti' koji su okarakterisani kao rasisti. Ipak, Jovan Bajford kaže da je teško je dati odgovor na pitanje da li broj neonacističkih grupa u Srbiji raste:
"Teško je precizno reći da li su skupovi neonacista danas učestaliji i veći nego što je to bilo prethodnih godina. Meni je, na primer, poznato da održavanje neonacističkih skupova u Nišu nije ništa novo, u Nišu su ranijih godina održavani razni rok koncerti grupa koje su vezane za skinhedse i za pokrete neonacista uopšte. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da ni u ovom poslednjem slučaju nije jasno šta je tu zapravo bio eksces. Neonaciste je nemoguće zabraniti kao pokret jer oni nisu neka organizacija, već pojedinci koje vezuju određene ideje i simboli, koji ostvaruju svoju mrežu i kontakte preko interneta, skupova itd. I mnogo razvijenija društva od srpskog nisu uspela da iskorene neonaciste, ali su uspela da ih sklone na marginu. Mislim da je to ono što bi srpsko društvo trebalo da počne da radi."
"Vlast mora nešto preduzeti, ali nisam ubeđen da će vlast i preduzeti nešto, posebno ukoliko posle izbora budemo imali radikalsko-narodnjačku koaliciju."