Kako žive Romi u Srbiji, najbolje opisuju oni sami. Predrag Dimitrijević, koji na kragujevačkoj buvljoj pijaci prodaje polovne mobilne telefone, za RSE kaže:
"Živim od danas do sutra, borim se ovde na pijaci, jedva zaradim za kilogram mesa. Nema se, sve je gore i gore, verujte mi."
Svi se slažu da je položaj Roma, kojih u Srbiji ima oko 450.000, nedopustivo loš. Po zvaničnim podacima od 100 Roma svega jedan doživi 60 godina, a smrtnost među romskom decom je tri puta veća od srbijanskog proseka.
Nedavno je potpredsednik srbijanske vlade Božidar Đelić, koji je nedavno izabran i za predsednika Saveta za unapređenje života Roma, istakao još neke poražavajuće podatke. Samo 25 odsto romske dece pohađa i završi osnovnu školu, a samo 10 odsto njih je uključeno u sistem srednjeg školovanja. Takođe, i broj romske dece koja završe fakultet izuzetno je mali. Od oko 600 romskih naselja dve trećine nema ni minimalne sanitarne i druge uslove za život, a čak 60 odsto pripadnika romske nacionalnosti nema formalno zaposlenje, naveo je Đelić.
Jovan Dimitrijević, narodni poslanik i potpredsednik Svetskog parlamenta Roma, na skupu održanom povodom Svetskog dana Roma, rekao je da najveći broj Roma danas živi na margini i ispod granice ljudskog dostojanstva:
"Izgleda da posedujemo sposobnost mimikrije, kažu da u celoj Srbiji ima 110.000 Roma, a samo u Beogradu ima 110.000.115.000 Roma. Postoji 157 nehigijenskih naselja, Romi žive ispod mostova, u raznim kartonskim kutijama i plehanim kućama. Država do sada nije ništa uradila, iako postoje neke naznake da će nešto ipak uraditi, a mi osam godina živimo onako kako živimo – na najnižoj margini ljudskog bića. U parlamentu i na mnogim međunarodnim konferencijama sam iznosio potrebu da se reši romski problem i nadam se da će se to desiti uskoro, da će konačno i država i državne institucije reštiti te probleme Roma sa Kosova."
Ali, uprkos lošem stanju, državni zvaničnici tvrde da se razvijaju posebni projekti namenjeni upravo Romima. Oni su, istakla je Dušanka Popović, savetnica u Službi za ljudska i manjinska prava, kao nacionalna zajednica, diskriminisani u mnogim oblastima, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita ili stanovanje:
"Država Srbija se pridružila mnogim akcijama i inicijativama u cilju prevazilaženja postojećeg stanja i poboljšanja života Roma. Država Srbija Rome ne smatra zajednicom drugog ili nižeg reda, Srbija se vrlo rado pridružila 'Dekadi Roma' koja je proglašena 2005. godine i napravila akcione planove koji se tiču zapošljavanja, stanovanja i zdravstva – sve to u cilju poboljšanja položaja Roma. Takođe, u saradnji sa Ministarstvom prosvete su napisani akcioni programi za upis romske dece i njihovo praćenje u školama, kako bi se poboljšala i obrazovna struktura Roma."
Pre dve godine započela je evropska akcija 'Dekada Roma' čiji je cilj uklanjanje diskriminacije prema Romima i njihova integracija u društvo. U junu ove godine Srbija će preuzeti predsedavanje 'Dekadom Roma'. Vojislav Brajović, ministar kulture u Vladi Srbije, kaže:
"Država se uključila u 'Dekadu Roma', možda je izgubljena još jedna godina zbog nejedinstva koje postoji u Vladi. Međutim, upravo Ministarstvo kulture vodi računa o nacionalnim manjinama, pogotovo o Romima. Nisam baš siguran da su ta sredstva dovoljna, ali ona postoje, kada su u pitanju i mediji i programi kulture."
Međutim, iako vlasti tvrde da je stanje danas bolje nego pre, Romi iz jednog kragujevačkog naselja, tvrde suprotno. Ivana Ilić, kaže:
"Mislim da danas postoji još veća razlika nego što je to bilo ranije, barem mi tako osećamo. Što se tiče Roma uvek je ista priča, za njih nema posla, prednost uglavnom ima srpska nacija - za Rome ako ima nešto ima, ako nema, nikom ništa."
Mnogi se slažu da se u najtežem položaju nalaze romske porodice koje su tokom intervencije NATO sa Kosova došle u centralnu Srbiju. Jedan od njih je i Momčilo Romanović. On govori u ime mnogih kada kaže:
"Želimo da živimo, kao i svaki čovek danas, normalan život."
