Predsednik Sudskog saveta i predsednik Vrhovnog suda Kosova Rexhep Haxhimusa odbacuje navode iz danas objavljene infomacije Hjuman Rajts Voča da je sudski sistem na Kosovu “urušen”.
„Ne slažem se jer u ostvarivanju sudske vlasti na Kosovu, u delu odgovornosti domaćih predstavnika, rezultati pokazuju suprotno. Ako se misli na sistem pravosuđa u tranziiciji, odnosno u prenošenju ovlašćenja od međunarodnih na domaće strukture onda je to nešto drugo“.
Haxhimusa kaže da neće da komentariše deo koji se odnosi na ostvarivanje obaveza u delu pravosuđa koji je pod nadležnošću međunarodnih sudija i tužilaca, odnosno dela koji je ostao rezervisano ovlašćenje međunarodne amdinistracije na Kosovu.
„Time neću da kažem da oni nisu ostvarili u potpunosti ispunili obaveze i zadatke, ali nemogućnost da se otkriju svi slučajevi, svi akteri zločina i krivičnih dela tokom rata na Kosovu ne daje za pravo ni Hjuman Rajts Voču niti drugim organizacijama koja se bave ljudskim pravima da konsttauju da je “urušen” pravosudni sistem na Kosovu, jer se radi o procesu izgradnje pravosuđa na Kosovu“.
Predsednik Sudskog saveta Kosova ističe da je HRW izvršio veštačku podelu međunarodnog i domaćeg sudstva na Kosovu što nije pravo. On smatra da se konstatcija da je sistem urušen ne zasniva na podacima koje imaju pravosudni organi na Kosovu. Kao primer tome Haxhimusa navodi da su, što se tiče opšteg stanja pravosuđa i njenog funkcionisanja, u poređenju sa poslednje dve godine na Kosovu prisutna veoma pozitivna kretanja.
„Ove godine rezultati su ohrabrujući jer na svim nivoima imamo da je broj završenih predmeta tokom godine veći u odnosu na broj primljenih predmeta. U opštinskim sudovima taj procenat iznosi 3-4 odsto, u okružnim sudovima 7 odsto i u Vrhovnom sudu 0,7 odsto. Na kraju ove godine je rešeno 260.000 predmeta, dok je ostalo nerešeno 148.000 predmeta“.
Haxhimusa ističe da je ostalo mnogo nerešenih predmeta iz prethodnih godina, koji se sada rešavaju. Haxhimusa kaže da su preduzeli mnogobrojne prekršajne i druge mere do krivičnog gonjenja za one koji su došli u sukob sa kodeksom ponašanja radnika pravosuđa do krivičnog gonjenja.
Profesor Univerziteta u Prištini Riza Smaka, koji je bio prvi predsednik Sudskog i tužilačkog saveta Kosova odmah nakon ulaska međunarodnih mirovnih snaga, ističe kako takve ocene ne stoje.
„Takve ocene ne stoje, ne oslanjaju se na faktičke podatke, ja ne znam na osnovu čega su izvukli takve zaključke“.
On ističe da ne dovodi u pitanje činjenicu da kosovsko pravosuđe ima probleme sa kojima se susreće, ali mnogi od tih problema su objektivni, ima mnogo predmeta i malo sudija i tužilaca. Organizacija za zaštitu ljudskih prava HRW je ocenila je da je kosovski pravosudni sistem "urušen" i kao poseban problem navela neadekvatnu zaštitu svedoka, posebno u slučajevim organizovanog kriminala. HRW je, takođe, pozvala Vladu Kosova da u potpunosti saraduje sa novouspostavljenom Misijom Evropske unije kako bi reformisala krivični pravosudni sistem, koji je, prema njima "veoma slab".
„Ne slažem se jer u ostvarivanju sudske vlasti na Kosovu, u delu odgovornosti domaćih predstavnika, rezultati pokazuju suprotno. Ako se misli na sistem pravosuđa u tranziiciji, odnosno u prenošenju ovlašćenja od međunarodnih na domaće strukture onda je to nešto drugo“.
Haxhimusa kaže da neće da komentariše deo koji se odnosi na ostvarivanje obaveza u delu pravosuđa koji je pod nadležnošću međunarodnih sudija i tužilaca, odnosno dela koji je ostao rezervisano ovlašćenje međunarodne amdinistracije na Kosovu.
„Time neću da kažem da oni nisu ostvarili u potpunosti ispunili obaveze i zadatke, ali nemogućnost da se otkriju svi slučajevi, svi akteri zločina i krivičnih dela tokom rata na Kosovu ne daje za pravo ni Hjuman Rajts Voču niti drugim organizacijama koja se bave ljudskim pravima da konsttauju da je “urušen” pravosudni sistem na Kosovu, jer se radi o procesu izgradnje pravosuđa na Kosovu“.
Predsednik Sudskog saveta Kosova ističe da je HRW izvršio veštačku podelu međunarodnog i domaćeg sudstva na Kosovu što nije pravo. On smatra da se konstatcija da je sistem urušen ne zasniva na podacima koje imaju pravosudni organi na Kosovu. Kao primer tome Haxhimusa navodi da su, što se tiče opšteg stanja pravosuđa i njenog funkcionisanja, u poređenju sa poslednje dve godine na Kosovu prisutna veoma pozitivna kretanja.
„Ove godine rezultati su ohrabrujući jer na svim nivoima imamo da je broj završenih predmeta tokom godine veći u odnosu na broj primljenih predmeta. U opštinskim sudovima taj procenat iznosi 3-4 odsto, u okružnim sudovima 7 odsto i u Vrhovnom sudu 0,7 odsto. Na kraju ove godine je rešeno 260.000 predmeta, dok je ostalo nerešeno 148.000 predmeta“.
Haxhimusa ističe da je ostalo mnogo nerešenih predmeta iz prethodnih godina, koji se sada rešavaju. Haxhimusa kaže da su preduzeli mnogobrojne prekršajne i druge mere do krivičnog gonjenja za one koji su došli u sukob sa kodeksom ponašanja radnika pravosuđa do krivičnog gonjenja.
Profesor Univerziteta u Prištini Riza Smaka, koji je bio prvi predsednik Sudskog i tužilačkog saveta Kosova odmah nakon ulaska međunarodnih mirovnih snaga, ističe kako takve ocene ne stoje.
„Takve ocene ne stoje, ne oslanjaju se na faktičke podatke, ja ne znam na osnovu čega su izvukli takve zaključke“.
On ističe da ne dovodi u pitanje činjenicu da kosovsko pravosuđe ima probleme sa kojima se susreće, ali mnogi od tih problema su objektivni, ima mnogo predmeta i malo sudija i tužilaca. Organizacija za zaštitu ljudskih prava HRW je ocenila je da je kosovski pravosudni sistem "urušen" i kao poseban problem navela neadekvatnu zaštitu svedoka, posebno u slučajevim organizovanog kriminala. HRW je, takođe, pozvala Vladu Kosova da u potpunosti saraduje sa novouspostavljenom Misijom Evropske unije kako bi reformisala krivični pravosudni sistem, koji je, prema njima "veoma slab".
