Među ubijenima je bilo jedno dete od godinu dana, jedna trudnica i jedna stogodišnja starica. Tri osobe su preživele masakr, a tela ubijenih su pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda. Za ovaj zločin u Srbiji se sudi osmorici pripadnika policije. Suđenje traje od oktobra 2006. godine, a, kako je rečeno našem novinaru, poslednjih sedmica osećaju se poteškoće i to kao posledica rešavanja kosovskog pitanja.
Nastavnik muzičkog vaspitanja iz Suve Reke Dževalj Beriša jedan je od retkih članova njegove porodice koji je igrom slučaja preživeo. Dvadesetdva njegova rođaka ubijena su u masakru pre devet godina. Pre dve godine našem novinaru ispričao je o mukama kroz koje je prolazio kako bi pronašao tela svojih najmilijih:
"Osamnaest puta sam izlazio na granicu u Merdare da dočekam tela mojih najbližih, ali ni dan danas još 16 članova moje porodice nije pronađeno. Dok god njihova tela ne budu pronađena mi se nećemo smiriti."
Postupak osmorici policajaca optuženih za ubistvo albanskih civila u Suvoj Reci traje dve godine, bez naznaka skorog završetka. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević na sastanku održanom na godišnjicu masakra pitao je tužioca Mioljuba Vitorovića, koji vodi slučaj Suva Reka, kada će proces biti okončan. Kako nam je kazao portparol Veća za ratne zločine Bruno Vekarić odgovor je glasio da u ovom trenutku sa približnom preciznošću to niko ne može reći:
"Vitorović mi je odgovorio da ne može tačno prognozirati završetak, a on pre svega zavisi, na žalost, od tehničkih uslova. Izgleda da se nama najviše žuri u tom predmetu, sve drugo ide sporo, a odbrana kao da iščekuje nešto drugo – možete pretpostaviti šta bi to moglo da bude. U tom predmetu, što se tiče nas, mi svoju priču teramo napred i nastojimo da dokažemo sve ono što tvrdimo."
Bruno Vekarić je proteklih sedmica upozoravao da se zaoštravanje političke situacije u Srbiji, a zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, odražava na suđenja za ratne zločine. On podvlači da u tom kontekstu izuzetak nije ni slučaj Suva Reka. Naime, po Vekarićevim rečima, konstantni pritisak jednostavno uzemirava svedoke:
"Nije se ništa dramatično dogodilo, ali u komunikaciji, advokata odbrane i nekih svedoka, primećujemo razliku u odnosu na vreme kada je sudski postupak počeo."
Suđenje koje je počelo 2. oktobra 2006. godine imalo je ozbiljan zastoj septembra 2007. kada je vraćeno na početak zbog smene članice sudskog veća – sudije Gordane Božilović Petrović. Iako je zvanično objašnjenje predsednika Okružnog suda Siniše Važića bilo da je njeno odstranjivanje iz postupka za Suvu Reku usledilo zato što joj je istekao mandat, sudija Božilović Petrović je tvrdila da je smena bila posledica pritiska:
"Saznala sam da je, bukvalno, imao direktivu od strane jedne strane ambasade i jedne nevladine organizacije da se ja uklonim iz predmeta ratnih zločina, jer će mu u suprotnom biti uskraćena finansijska podrška koja je bila namenjena za Okružni sud."
Ove tvrdnje smenjene sudije do danas nisu dokazane. Iako je ovakvim raspletom proces bitno usporen, u toku suđenja izneto je niz jezivih ispovesti očevidaca koja govore o užasima koji su se zbili dva dana po početku NATO bombardovanja u Suvoj Reci. Na ta svedočenja podsećamo kroz delove iz izveštaja novinara Radija Slobodna Evropa koji su pratili suđenja policajcima Radoslavu Mitroviću, Radojku Repanoviću, Nenadu Jovanoviću, Slađanu Čukariću, Miroslavu Petkoviću, Ramizu Papiću, Zoranu Petkoviću i Miloradu Miševiću u Specijalnom sudu u Beogradu:
"Svedok A, koji je u vreme zločina bio u rezervnom sastavu policije i koji svedoči iz druge prostorije kako mu se ne bi video lik, tvrdi da je video Tanovića i Čukarića kako streljaju četiri osobe i kako bacaju bombe i ispaljuju rafale u piceriju Kalabrija, u koju su se sklonili članovi porodice Beriša. Tanović i Čukarić su došli do picerije, Tanović je razbio staklo i ubacio bombu kroz prozor. Čuli su se krici, a zatim je Tanović sačekao da prođe dva-tri minuta da bi bacio drugu bombu, posvedočio je svedok A."
Juna prošle godine, posle višegodišnjeg sakrivanja, general Vlastimir Đorđević pronađen je u Crnoj Gori i isporučen Haškom tribunalu. Na devetu godinu od masakra u Suvoj Reci nevaladina organizacija “Žene u crnom” pozvala je nadležne da odgovorne i za ovaj zločin ne traže samo među izvršiocima nego i onima koji su vođeni “ideologijom krvi i tla” inspirisali njihovo sprovođenje. Miloš Urošević u ime ove organizacije kaže da pitanje statusa Kosova ni na koji način ne sme uticati na suđenja za zločine, poput ovog počinjenog u Suvoj Reci:
"Jer znamo da nalogodavci mirno provode penzionerske dane u Beogradu."
“Svaki zločinac ima ime i prezime”, odgovorili su iz Veća za ratne zločine, uz ocenu da se istrage ne zaustavljaju samo na počiniocima što upravo pokazuje i slučaj Suva Reka gde su pre lice pravde izvedeni i neki od onih koji su likvidacije po kratom postupku naređivali.
