Predizborna kampanja protiče u znaku objavljivanja imovinskog stanja političara i međusobnih optužbi za lažne imovinske izveštaje. Ne može a da se ne pomene i činjenica da kad je u pitanju imovina političara javnost Srbije gotovi da se drži u informativnom mraku. Da bi i razuverio javnost i netačnost tvrdnji da su aktuleni ministri, pre svega iz redova proevropske koalicije, bogati, ministar Mlađan Dinkić je svom stanu od 68 kvadrata koji je otkupio 1991. godine na Novom Beogradu ugostio je, zajedno sa suprugom, grupu novinara:
"Moram da kažem da smatram da živimo pristojno, da spadamo u takozvanu srednju klasu. Ovaj početak kampanje ne shvatam kao borbu za novo preuzimanje odgovornosti u novoj vladi, već ga shvatam kao, pre svega, borbu za svoj lični obraz."
Prozvani predstavinici Srpske radikalne stranke gotovo svakodnevno uveravaju javnost da su ministri i politički protivnici korumpirani organizujući i akcije – 'Dinar za ministre'.Tomislav Nikolić, prvi čovek ove partije, odgovorio je na optužbe da skriva svoje imovinsko stanje:
Prozvani predstavinici Srpske radikalne stranke gotovo svakodnevno uveravaju javnost da su ministri i politički protivnici korumpirani organizujući i akcije – 'Dinar za ministre'.Tomislav Nikolić, prvi čovek ove partije, odgovorio je na optužbe da skriva svoje imovinsko stanje:
"Moje imovinsko stanje je verovatno bolje od mnogih građana Srbije, nemam biznis, nemam fabrike, nemam ušteđevine. Imam stan, imam auto, imam suprugu, dva sina i dve snaje sa troje unučadi i najjaču stranku u Srbiji."
Poznato je takođe da javno otkrivanje imovine nije omiljena tema među republičkim funkcionerima, ali kandidat Demokratske stranke za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas kaže da je on svoju imovinsku kartu podneo među prvima i da je protiv toga da se bilo čiji imovinski podaci koriste u prljavoj političkoj kampanji:
Poznato je takođe da javno otkrivanje imovine nije omiljena tema među republičkim funkcionerima, ali kandidat Demokratske stranke za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas kaže da je on svoju imovinsku kartu podneo među prvima i da je protiv toga da se bilo čiji imovinski podaci koriste u prljavoj političkoj kampanji:
"Moram priznati da ne volim atmosferu koja se trenutno stvara u Srbiji, sa imovinom i sa time da se funkcioneri pojavljuju sa svojim sredstvima, jer mnogi građani smatraju da ti podaci nisu tačni. Pravi se jedna, po mom mišljenju, loša priča o tome."
Istinitost podataka koje objavljuju političari za sada može da proveri jedino Odbor za sprečavanje sukoba interesa, kome političari i podnose izveštaje o svojoj imovini. Slobodan Beljanski, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je aktuelna akcija političara da objave svoje imovinsko stanje dobra, ali i da je pre svega rezultat procene da javnost želi da čuje šta poseduju političari:
"Ta procena je ispravna i ona ide dalje od našeg zakona, koji je vrlo restriktivan u pogledu javnosti i dostupnosti tih podataka. Oni su morali podneti, verujem da su ih i podneli, izveštaje o imovini i prihodima Republičkom odboru. Da li podaci koje iznose u javnost odgovaraju tim izveštajima, to vam ne mogu reći jer bi to onda trebalo proveravati. Ali, u svakom slučaju to je moguće sravniti, pa ukoliko postoji neka razlika može se doći do zaključka da u izveštaju nisu prikazali svoje pravo imovinsko stanje – to bi onda bio razlog za pokretanje postupka."
Istinitost podataka koje objavljuju političari za sada može da proveri jedino Odbor za sprečavanje sukoba interesa, kome političari i podnose izveštaje o svojoj imovini. Slobodan Beljanski, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je aktuelna akcija političara da objave svoje imovinsko stanje dobra, ali i da je pre svega rezultat procene da javnost želi da čuje šta poseduju političari:
"Ta procena je ispravna i ona ide dalje od našeg zakona, koji je vrlo restriktivan u pogledu javnosti i dostupnosti tih podataka. Oni su morali podneti, verujem da su ih i podneli, izveštaje o imovini i prihodima Republičkom odboru. Da li podaci koje iznose u javnost odgovaraju tim izveštajima, to vam ne mogu reći jer bi to onda trebalo proveravati. Ali, u svakom slučaju to je moguće sravniti, pa ukoliko postoji neka razlika može se doći do zaključka da u izveštaju nisu prikazali svoje pravo imovinsko stanje – to bi onda bio razlog za pokretanje postupka."
Ekspert za marketing Nadežda Milenković kaže da objavljivanje imovinske karte političara predstavlja neku vrstu kampanje, koja ima za cilj da predstavi političare kao poštene ljude, mada se u korumpiranom društvu, kakvo je srpsko, korupcija vezuje uglavnom za političare:
"Ne znam kako birači mogu odgovoriti na to. Da li zaista poveruju nekome da nema ništa, a bavi se politikom. Spadamo među najkorumpiranija društva u svetu, a korupcija podrazumeva političare. Dakle, nije logično da su nam političari čisti, a da smo među najkorumpiranijim u svetu. Mislim da biračko telo sve to već zna, da je to samo jedna od tema koja se, kako se to sada moderno kaže, spinuje. To je nešto za početak kampanje i možemo pretpostaviti kako će ići dalje, da će ovo biti prljava ili čista i umivena kampanja."
Inače, prema podacima Republičkog odbora, od oko 13.000 funkcionera, svega 8.809 njih je ove godine na vreme, u skladu sa Zakonom o sprečavanju sukoba interesa, dostavilo imovinske karte, što samo po sebi dovoljno govori, ali i daje prostora za sumnje i političke manipulacije.