Boban Stevanović smatra da je nakon proglašenja nezavisnosti Kosova došlo do porasta rasističkih tendencija u Srbiji:
"Smatramo da je veoma važno da u ovom trenutku stavimo akcenat na to, na sve ove događaje koji su se dešavali, posebno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, i da pokušamo da upozorimo društvo da ni mi ovde nismo imuni na rasizam, da ga ne smemo svoditi na egzotiku Afrike ili SAD."
Pitali smo Beograđane da li znaju šta se danas obeležava i da li u Srbiji ima rasizma i diskriminacije:
"To što se dešava, tu i tamo ponešto, to je individualno. Ne bi bilo realno kada bismo rekli da rasizam postoji. Ne postoji, barem ne za sada, videćemo."
"Ne, mislim da u Srbiji nema rasizma, možda smo u vrhu Evrope što se tiče toga. Nisam mnogo putovao, ali koliko sam video. Ne znam da li pratite fudbal, holandska reprezentacija ima sedam obojenih, da li beli priđu crnom da ga poljube kada postigne gol. Ne, ni obrnuto. Mislim da kod nas ne postoji, kod nas ima svih mogućih nacija i niko nikog ne dira."
RSE: A incidenti u Čačku, napadi na tamnoputog fudbalera?
"Pa znate šta, desi se. Ne kažem da je to normalno, ali mislim da to nisu ljudi od 30 godina, pogledajte samo koje su godište."
"Mislim da postoji. To se videlo i u Novom Sadu i u Beogradu i u mnogim drugim mestima, što je nedopustivo u današnje vreme. Ali, to je naša realnost, na žalost."
Rasizam i netrpeljivosti najčešće se ispoljavaju na sportskim manifestacijama i u kriznim, političkim i društvenim situacijama. Tako je nedavno grupa čačanskih navijača napala tamnoputog igrača lokalnog kluba. Incidente u Somboru u kojima se otvoreno pozivalo na bojkot pekara čiji su vlasnici Albanci, predsednik Srbije Boris Tadić je nazvao šovinističke akcije i tražio da se svaki vid ovakvih pritisaka ubuduće spreči. Slike o napadima na strane ambasade i nemiri na ulicama Beograda takođe su incidenti koje mnogi podvode pod pojam ksenofobije i rasizma. Beogradski centar za ljudska prava završio je godišnji monitoring sudskih presuda izrečenih za dela rasizma i ksenofobije i Bojan Đurić prenosi ovaj podatak:
"Svega je nekoliko postupaka koji su pokrenuti i ti postupci traju prilično dugo, a završavaju se, da tako kažem, neuobičajeno niskim ili blagim kaznama koje u nekim eventualnim drugostepenim žalbenim postupcima budu još više smanjene."
Socijalni psiholog Dragan Popadić kaže za naš program da se pojava rasizma u Srbiji može podvesti pod ekstremnu netoleranciju različitosti. Popadić ipak konstatuje da rasizam u Srbiji ne postoji kao prihvaćena ideologija, ali se on u tragovima može naći u manjim grupama i određenim internet sajtovima:
"O rasizmu zaključujemo na osnovu, istina, nekoliko incidenata na fudbalskim utakmicama, ali je bilo i drugih situacija. Rasizam kod nas bih podveo pod ekstremnu netoleranciju prema različitostima. Na nivou ideologije, rasizam kod nas ne postoji. Naravno, može se naći u tragovima, na nekim veb sajtovima i slično, ali ono što mene više zabrinjava jesu povremeni rasistički incidenti, koji se nigde ne mogu svesti na nulu, i relativno tolerantan odnos države prema takvim incidentima."
Međunarodni dan borbe protiv rasizma, 21. mart, ustanovila je Generalna skupština Saveta Evrope, a priznale su ga i Ujedinjene
nacije. Taj dan obeležava se u znak sećanja na masakr u Šarpvilu, u Južnoafričkoj Republici, kada je 1960. godine tokom mirnih demonstracija protiv aparthejda ubijeno 69 demonstranata.
