Praktično sve značajnije političke stranke, izuzev SRS, na izbore izlaze u koaliciji, a najširi blok stvoren je oko DS, koja je nakon G 17 plus i Sandžačke demokratske partije postigla sporazum da se na njenoj listi nađu i predstavnici SPO-a, a očekuje se dogovor i sa LSV Nenada Čanka. U situaciji oštro polarizovanih političkih stavova u Srbiji otvara se pitanje šta može doneti ovakvo ukrupnjavanje političke scene.
Nakon što je u ponedeljak uveče postignut dogovor između lidera DS i SPO Borisa Tadića i Vuka Draškovića o zajedničkom nastupu sa koalicijom G 17 plus – Sandžačka demokratska partija, a sličan scenario gotovo je izvestan i kada je reč o Ligi socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, postalo je jasno da bi najveće ukrupnjavanje političke scene još od petooktobarskih promena moglo bitno da utiče i na izborne rezultate. Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac kaže da nije važno koliko će koja stranka u proevropskoj koaliciji imati mandata, već da se dogovori politika koja će biti sprovođena nakon izbora:
"Mislim da će ta koalicija koju stvaramo biti u stvari ne samo koalicija po pitanju parlamentarnih izbora već i po nečemu što je meni mnogo bitnije, a to vođenje politike nakon izbora. Ovoga puta smo se pre svega dogovarali oko politike. Verujte mi da je mnogo manje bitan broj poslanika u okviru parlamenta, odnosno poslaničke grupe, ukoliko ne možete da sprovodite svoju politku."
A potpredsednik SPO Srđan Srećković ističe da je ova stranka u potpunosti zadovoljna dogovorom koji je postignut sa Demokratskom strankom:
"SPO je apsolutno ispoštovan od strane koalicionih partnera, a broj poslaničkih mesta zavisiće od izbornog rezultata. Zagarantovana su nam četiri poslanička i jedno ministarsko mesto, a sve preko toga zavisiće od izbornog rezultata. Međutim, moram istaći da to za nas nije bio prioritet u pregovorima, s obzirom na vrlo komplikovanu situaciju u kojoj se nalazi zemlja."
DSS će u izbornu trku sa svojim starim koalicionim partnerom - NS. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica pozvao je građane da na izborima 11. maja podrže Srbiju u borbi za Kosovo i Metohiju i to kao celovitu državu u Evropskoj uniji. Na sednici Glavnog odbora DSS-a, Koštunica je govoreći o koaliciji Demokratske stranke, G17 plus, SPO i LSV kazao da je "reč je o koaliciji slabe politike i velike propagande", i oštro kritikovao nastup članica te koalicije kada je reč o Kosovu i Metohiji:
"Ova nova koalicija, Čanka, DS-a i G 17 plus, javno kaže da oni veruju svojim rečima da je Kosovo nezavisno, da je kolektivno ludilo reći da je Kosovo Srbija. Ta nova koalicija javno kaže da je zbog trgovinske računice oko kosovskog duga za Srbiju najbolje da okrene glavu od Kosova. Ta nova koalicija javno kaže da bi poništila energetski sporazum sa Rusijom."
I ostale parlamentarne stranke odlučile su se, sa izuzetkom SRS, na predizborne koalicije. LDP će na predstojećim parlamentarnim izborima snage udružiti sa Demohrišćanskom strankom Srbije i Socijaldemokratskom unijom, dok je SPS već postigla dogovor sa Partijom ujedinjenih penzionera, a danas im se priključila i Jednistvena Srbija Dragana Markovića Palme. U Srpskoj radikalnoj stranci kažu da se ne plaše bilo kakvih koalicija koje bi eventualno mogle da im preuzmu primat najjače političke snage. Visoki funkcioner Radikala Dragan Todorović ističe da bi najbolje bilo da svaka stranka na izbore izlazi samostalno, ali i podvlači da koalicije mogu imati i određenih prednosti:
"Svesni smo da koalicija u određenim momentima možda može doneti neki bolji rezultat, ali je to onda čista kalkulantska borba, a ne zastupanje sopstvenog programa i politike. Jer, kada uđete u koaliciju morate prihvatiti i neke stvari koje nisu vaše izvorno, a to podrazumeva kompromis."
Politički analitičar Zoran Stojiljković kaže da je cilj formiranja koalicija stvaranje takozvanog sinergijskog efekta, odnosno namere da koalicija donese više glasova nego prost zbir pojedinačnih stranaka. Prema njegovom mišljenju stvaranje najšire koalicije oko DS ima nekoliko ciljeva:
"Da se održi ekspanzija stranke koja je nastavljena nakon prethodno održanih predsedničkih izbora i da taj rast znači stizanje i prestizanje radikala kao relativno najjače stranke, što donosi zajamac i karakteristike stranke, odnosno koalicije, koja je pojedinačno najjača. I konačno, kada se bude sklapala Vlada, onda je nesporno ko ima predominantni uticaj na njeno formiranje. Maksimalistički cilj jeste da ovaj blok eventualno ima onoliko kapaciteta glasova i poslanika koliko i radikali i narodnjaci zajedno, ali je osnovni, ili optimalni, cilj da se pojedinačno bude najjači i da se može formirati Vlada, ili da se bude jako blizu tome."
