Novonastale države, na prostoru nekadašnje Jugoslavije, bez obzira na stepen društvene, političke i privredne različitosti, nisu uspele da afirmišu pojam građanina, iako su u proteklih petnaestak godina organizacije civilnog društva, pre svega one iz takozvanog demokratskog spektra, odigrale vrlo pozitivnu ulogu, kaže Jadranka Jelinčić iz Fonda za otvoreno društvo:
"Imam utisak da se određena pitanja ni dan danas ne bi našla na javnom dnevnom redu, a još manje na političkom dnevnom redu, da nije bilo delovanja organizacija civilnog društva. Tu pre svega mislim na pitanja suočavanja sa prošlošću i pitanja budućnosti odnosa među društvima, ne samo među državama nego i društvima u ovom regionu. Bez obzira kakve odnose neguju države i vlade među sobom, bitni su odnosi između samih građana na ovom prostoru."
Kako su zemlje regiona početkom devedesetih godina bile u ratnom stanju, afirmacija i uloga pojma građanina i civilnog društva potpuno je potisnuto. Bosna i Hercegovina se danas, po rečima Admira Alihodžića, razlikuje od one s početka devedesetih, ali se i danas kao i tada oseća potreba za jačom ulogom civilnog sektora ali sa potpuno drugačijim interesovanjem:
"Iako na političkoj sceni ponovo beležimo povratak onih snaga koje preferijaju etno-konfesionalne teme, društveni konflikt na toj liniji, mi želimo da teme kao što su nezaposlenost, siromaštvo, obrazovanje, zdravstvene usluge i slično, s obzirom na problem komunikacije između građana i vlasti, ponovo budu na agendi političkih stranaka i vlasti."
Naš sagovornik iz BiH primećuje i odsustvo komunikacije civilne vlasti i građana. Što se tiče Hrvatske mnoge stvari se, u odnosu na devedesete godine, menjaju pozitivnije, pogotovu nakon 2000-te godine, kaže Jelena Matančević. Sada su vlast i nevladin sektor u nekoj vrsti partnerstva u zajedničkom interesu:
"Mislim da je bitan doprinos tome dao sam proces evropskih integracija koji na neki način i nameće jednu takvu politiku. No, puno je posla i izazova pred civilnim sektorom, civilnim društvom."
Prema istraživanjima uticaj civilnog sektora na građanina je veoma mali. Zdenka Milivojević iz Srbije prenosi šta su pokazala istraživanja rađena u poslednje tri godine u Srbiji:
"Manjak članstva, nedostatak građanskog aktivizma, slaba umreženost i saradnja među organizacijama civilnog društva. Sve tanji, manji, niži i ograničeni finansijski resursi i suštinsko nerazumevanje uloge civilnog društva, kako od strane državnih institucija i političkih partija tako i od strane građana."
Prema zaključcima sagovornika civilno društvo još uvek nije faktor koji kreira društvene norme, i bez uticaja je na one koji kreiraju te vrednosti.
