Pored nesređene političke situacije u Srbiji, tema koja je ovih dana izbila u prvi plan je i nova knjiga Carle del Ponte, bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala. Vlasti u Beogradu uputile su zahtev sudu u Hagu i glavnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-moonu da se odloži objavljivanje memoara naslovljenih „Lov“. U obrazloženju zahteva, srpske vlasti tvrde da bi podaci iz te knjige mogli ugroziti saradnju te zemlje sa Sudom u Hagu. Iz Beograda, Zoran Glavonjić.
Knjiga Carle del Ponte pod nazivom „Lov“, sa podnaslovom „Ja i ratni zločinci“, trenutno je u štampi i u Italiji bi trebalo da bude objavljena 20. marta. U toj knjizi bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala otkriva šta su joj u zvaničnim i neformalnim susretima rekli srpski zvaničnici i šefovi tajnih službi, kao i kako su preduzimali akcije na hapšenju haških begunaca, pre svih Ratka Mladića i Radovana Karadžića. U knjizi se navodi kretanje optuženih, otkrivanje imena njihovih pomagača, kao i detalji slučaja bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS-a Zdravka Tolimira, uz tvrdnju da je uhapšen u Beogradu, a potom prebačen u RS.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je da je Srbija tražila odlaganje objavljivanje knjige „Lov“ jer bi njenim pojavljivanjem mogao da bude ugrožen rad na hapšenju haških optuženika:
„Operativne aktivnosti nisu još uvek završene, akcioni tim još uvek radi. I ono u što smo mi imali uvid, govori se i o detaljima vezanim za funkcionisanje tog tima, za funkcionisanje službi, način na koji se to radi. To naprosto ne samo da je van svakog diplomatskog i političkog protokola, to je van svake sumnje aposlutno kontraproduktivno sa stanovišta cilja koji treba da se ostvari, a to je da se svi optuženici nađu u Hagu. I ovo nije nikakvo sad opravdanje ili traženje alibija, jer da je traženje alibija, mi o ovome ne bismo ni govorili, ne bi nas ni interesovalo.“
Ljajić je rekao da je objavljivanje knjige samo dva meseca nakon što je Carla del Ponte napustila funkciju tužioca svojevrstan skandal i da su tom činjenicom bili iznenađeni i sami zvaničnici Tribunala.
Sa druge strane, Florence Hartmann, portparol Del Ponte za vreme njenog mandata u Tužilaštvu, izjavila je za naš program da objavljivanje knjige ne bi moglo da dovede u pitanje potragu za haškim optuženicima:
„Videli smo da su u više navrata same vlasti u Srbiji otkrivale mesta gdje je Mladić npr. živeo do 2003. ili do 2005. i to nije ugrozilo potragu. Nije knjiga koja može aposlutno sprečavati to. Problem je što niko ga ne potražuje zapravo, tako da je to bacanje prašine u oči. Knjiga nije problem. Politička volja za hapšenjem Mladića i ostalih begunaca je problem.“
Sporni rukopis ima nekoliko stotina stranica i u njemu Del Ponte svedoči o traganjima u posljednjih 8 godina, konkretnim operacijama akcionog tima i kako su na njenu inicijativu pokretane potrage u regionu.
Jovan Simić, bivši savetnik predsednika Srbije za saradnju s Hagom, kaže za naš program da su bojazni Beograda opravdane i da bi teškoće sigurno usledile:
„Ako ništa, ne zbog možda toga što nisu toliko aktuelni podaci koliko zbog metodologije. Sada ako otkrijete metodologiju, apostrofirate ljude, otkrijete način komunikacije, da u tom onda trenutku očekujete da sad imate potpuno novu metodologiju i da to niko ne prepozna i da sve to ostane na istom nivou.“
Važna posledica mogla bi da bude značajno kašnjenje u potrazi za haškim beguncima, smatra Simić:
„Ova druga strana koja je jurena mogla bi da napravi neke ozbiljne pomake u tom svom skrivanju, u toj svojoj metodologiji, tako da bismo mi možda morali ponovo ispočetka da krećemo. A mislim da tu ne može ništa novo da se desi, sem da se, ako je to već odmaklo u tolikoj meri u kojoj mi tvrdimo da jeste, sačeka. Inače, sve može da bude s negativnim rezultatom rezultirano.“
Nasuprot ovom mišljenju, nevladina organizacija Fond za bezbednost i demokratiju traži sponzore kako bi na ovdašnjem tržištu što pre na srpskom objavila knjigu „Lov“. Bivši vojni general Ninoslav Krstić, direktor FBD-a, za naš program je rekao:
„Stoposto smo sigurni: ne može to da ugrozi nikakav plan operativni koji oni navodno imaju. Međutim, ovde se radi o nečem drugom - o tome da oni ne žele da ovde javnost sazna šta su oni pričali sa gospođom Carlom. Kompletan taj tim jedno je njoj pričao. Drugo je bila priča za unutrašnju javnost. Treće je bilo da su proganjani neki ljudi koji nemaju blage veze sa onim što se odnosilo na temu saradnje, kao jataci.“
Krstić ide i dalje i kaže da misli da se i ne traga za haškim beguncima:
„Već poodavno mislim da se to ne radi. E toga se oni i plaše iz te knjige, jer će se tu mnoge stvari otkriti - ono što mi ovde znamo, a nemamo pojma šta su s njom pričali.“
I do skora zaposlena u Haškom tužilaštvu, Florence Hartmann, slično zaključuje:
„Ne verujem da se radi na njihovom hapšenju - ne zato što svakako Srbija ima drugih problema da rešava pre toga, nego zato što nije raspoloženje da se sada prihvati da je ono što su uradili Karadžić, Mladić zločin. U tome je problem.“
Na čitavu priču u Haškom tribunalu nisu imali komentar, a nezvanične informacije govore da je glavni tužilac Serge Brammertz zbog političke situacije u Srbiji odložio posetu Beogradu, planiranu za 18. mart.* * * * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.