Srbija se i dalje protivi dolasku nove misije na Kosovo. Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, je rekao da će Srbija nastaviti da poštuje Rezoluciju 1244 i upozorio da bez nove rezolucije mandat ne može biti prenet na neku drugu misiju, pa ni na misiju Evropske unije koja je već na terenu. Za Gorana Bogdanovića, člana beogradskog pregovaračkog tima, epilog sinoćne sednice Saveta bezbednosti je očekivan:
"Kada se ima u vidu činjenica da je jedan deo zemalja članica Savet bezbednosti već priznao Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu nismo ni mogli očekivati da pristanu na nastavak razgovora ili na donošenje odluke o potvrđivanju prisustva UNMIK-a na Kosovu i Metohiji. Mislim da to nije dobro jer je prisustvo EULEX-a na Kosovu i Metohiji potpuno nelegitimno, bez odluke Saveta bezbednosti. Nama Srbima koji smo ostali da živimo dole se posebno ne dopada ideja da na severu Kosova bude UNMIK, a na ostalom delu Kosova EULEX. To je apsolutno neprihvatljivo i to može poslati poruku Srbima koji žive južno od reke Ibar da ih je država Srbija ostavila na milost i nemilost, da postoji neki tajni dogovor. Takva percepcija kod tih Srba, na žalost, postoji."
EU policijska i pravosudna misija, od skoro 2.000 kadrova, biće glavni faktor nove međunarodne misije. Šef slovenačke diplomatije i predsedavajući EU Dimitrij Rupel ponudio je početkom sedmice opciju koja predlaže da UNMIK ostane na Kosovu, koji bi nakon prelaznog perioda uz izvesne napore trebalo da bude zamenjen EU misijom, objasnio je Rupel. Predsednik koordinacionog centra za Kosovo Vuko Antonijević je u izjavi za naš program ponovio da je za Srbiju i Srbe na Kosovu neprihvatljiv dolazak nove misije na Kosovo bez rezolucije SB, kao i bilo kakva podela nadležnosti između UNMIK-a i EULEX-a:
"Mislim da uopšte ne mogu deliti nadležnosti jer, što se tiče države Srbije i Srba na KiM, jedini koji ima legalitet i legimititet delovanja na KiM po Rezoluciji 1244 je UNMIK. Po nama EULEX nema mandat i mislim da će Srbi učiniti sve kako bi osporili delovanje jedne ovakve misije, koja nema ligimitet delovanja na KiM. Nadamo se da će SB doneti neku odluku jer je, kao što smo videli, malo stao taj prenos nadležnosti sa UNMIK-a na EULEX. Video sam saopštenje da bi Savet ministara EU već od 14. juna želeo da misiju UN zameni EULEX, ali je to za Srbe zaista neprihvatljivo – nadamo se da će na KiM do daljnjeg mandat imati samo administracija UN i pripadnici KFOR-a."
Pošto nema saglasnosti unutar Saveta bezbednosti da se donese nova rezolucija, kojom bi se obezbedila podrška slanju nove misije na Kosovo, postavlja se pitanje, kako će sadašnja misija UNMIK-a i misija EULEX deliti nadležnosti. Analitičar Dušan Janjić kaže da nije moguće očekivati teritorijalnu podeljenost, već podeljenost nadležnosti ove dve misije tako da bi vremenom UNMIK postao neka vrsta dopune EULEX-a:
"Pošto nema saglasnosti da se donese nova rezolucija, ili je nema na duži rok, mislim da će posle jednog perioda, u kojem će probati da ipak izdejstvuju novu rezoluciju koja priznaje nezavisnost, prihvatiti kompromis. Taj kompromis je zapravo produženje postojanja UNMIK-a uz postepeno preuzimanje funkcija od strane EULEX-a. Šta to znači? Ako se pažljivo pogleda, EULEX je koncentrisan isključivo na pitanja vladavine prava, pitanja policijskih poslova i carine. Druga pitanja nisu predmet EULEX-a, kao što su razvoj ili imovina. Kratko rečeno, jednom kombinacijom političkog dogovora i preporuka Karl Aidea se može doći do po broju malog UNMIK-a, ali po funkcijama jasno definisanog kao dopuna EULEX-a – jedno drugo ne isključuje. Teritorijalna podela jednostavno nije moguća jer, kao prvo, nije u interesu srpske zajednice i stabilnosti Kosova. UNMIK će služiti za polagano dovođenje EULEX-a – misiju će podeliti funkcionalno, a ne teritorijalno."
Stavovi u Prištini
Činjenica da Savet bezbednosti UN nije doneo rezoluciju o statusu Kosova je uticala da ima nejasnoća u vezi sa podelom odgovornosti u nezavisnom Kosovu i o funkcionisanju UNMIK-a, smatraju politički analitičari u Prištini. Politički analitičar Ilir Dugolli kaže da i ovakva situacija ostavlja mogućnost okončanja misije UNMIK-a.
„To ne dovodi u pitanje postojanje države Kosovo, međutim to je prosto komplikacija koju treba uzeti u obzir I koja ostavlja malo mogućnosti UN da okonča svoju misiju. Okončanje misije UN će se dogoditi prećutno, tu i tamo pozivanjem na Rezoluciju 1244 ili samo nominalnom prisustvu, ali će to vremenom izbledeti, nestati, kako bi se okončala što je pre moguće, ali možda ne i tako brzo kako bi smo svi mi želeli“, kaže Dugoli.
On ističe kako će nekoordinacija misije UN i EU imati negativnog uticaja na funkcionisanje države Kosova. Smatra da je proglašavanjem nezavisnosti Kosova trebalo pojasniti mnoge stvari.
"Zakonsku jasnoću, jasnoću u vezi sa statusom, kako za većinski narod takođe i za manjinske zajednice, čije su iluzije trebale da nestanu. Ovo maglovito stanje u nekoj formi ostavlja bledu senku na ovu jasnoću, ali je to, sa druge strane, epizoda koju treba proći i verujem da će se proći sa što manje posledica. Treba činiti napore da se tokom nerednih meseci što je više moguće neutrališu posledice koje su došle kao rezultat nekoordinacije između međunarodnih struktura – Evropske unije i UN", smatra Dugolli.
Politički analitičar Ramush Tahiri smatra da nastavak misije UN na Kosovu ne može predstavljati problem u funkcionisanju države Kosovo. On ističe da Republika Kosovo treba da ostvaruje paket međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.
„Kosovo je nezavisna i suverena država ali ima paket Ahtisarija koji treba da se dosledno ostvari. Koliko je Kosovo nezavisno toliko je i međunarodna misija stvaranja države i integracije u evroatlanske strukture. U tom smislu ja ne vidim neka uznemirenja da će u jednom delu, do kraja faze tranzicije, u junu ili za daljih tri meseca, biti misija UNMIK-a . Takođe ne smatram problematičnom ni misiju EULEX-a, pošto su to misije koje pomažu institucijama Kosova i prenošenju prava i ovlašćenja na te instiutcije. Značajno je da oni čuvaju granice Kosova i teritorijalnu celovitost“.
Tahiri smatra da UNMIK treba da bude na Kosovu dokle to oceni neophodnim organizacija UN-a.
„UNMIK će raditi za onoliko koliko to proceni Savet bezbednosti UN-a da je potreban da bude prisutan i u kojim delovima, iako je paketom Ahtisarija predviđena linija razgraničenja mandata od 120 dana perioda tranzicije i prenošenja ovlašćenja od UNMIK-a na Evropsku misiju“
Politički analitičari smatraju da ostajanje na snazi Rezolucije 1244 dovodi u pitanje sveobuhvatnu primenu paketa Martija Ahtisarija.
