Ministar pravde Srbije Dušan Petrović bio je još direktniji, on je za ovaj zakon rekao da je revolucionaran:
"Oni koji su osuđeni za krivična dela organizovanog kriminala, krivična dela, kako ih mi uprošćeno zovemo, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, i koruptivna krivična dela moraju dokazati da je imovina koju poseduju stečena legalnim putem. Ukoliko to ne uspeju da dokažu, država stiče pravo i obavezu da im tu imovinu oduzme. Isto tako, u toku krivičnog postupka za ova krivična dela ta imovina će moći, kada ovaj zakon stupi na snagu, da bude zamrznuta, što znači da onima koji su osumnjičeni ili protiv kojih je počeo krivični postupak neće biti na raspolaganju ta imovina, neće moći da je koriste za sprovođenje svoje odbrane. S te tačke gledišta ovaj zakon je zaista revolucionaran jer stvara pravni osnov da se zločin ne isplati. Niko neće moći da računa da će ga posle odslužene kazne čekati sve ono što je stekao kriminalnim delatnostima i da će moći da uživa u plodovima svog kriminalnog rada – posle usvajanja ovog zakona to neće biti moguće."
Slobodan Radovanović, vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca, kaže da bi nakon javne rasprave ovaj zakon trebalo što hitnije usvojiti:
"Zagovornik sam da ovaj zakon po hitnom postupku bude usvojen u Skupštini i da se nakon toga po hitnom postupku sprovede njegova implementacija. Država u ovo mora uložiti značajna sredstva, ali će joj se ta sredstva višestruko vratiti, i u finansijskom obliku i na polju suzbijanja i prevencije kriminala – biće višestruke koristi."
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela uvodi nekoliko novina. Stručnjak za krivično procesno pravo i član radne grupe za izradu ovog zakona Goran Ilić rekao je da će zakon omogućiti da sva imovina za koju ne postoji legalno poreklo bude oduzeta od vlasnika, njihovih naslednika ili onih na koje je eventualno ta imovina preneta. Ilić je još istakao da će u postupku oduzimanja imovine biti uključene i neke posebne jedinice:
"U MUP-u će biti formirana jedna posebna jedinica za finansijsku istragu koja će po nalogu javnog tužioca vršiti ona neophodna istraživanja kako je stekao imovinu, ukoliko postoji sumnja da ona proističe iz kriminalnog dela. Biće formirana i direkcija koja će upravljati i raspolagati ovom imovinom na način na koji je to ovaj zakon propisao, bilo da je ona privremeno zamrznuta bilo da je trajno oduzeta. Ukoliko se pokaže da nema dokaza za trajno oduzimanje imovine, ona ne samo da će biti vraćena nego će država Srbija, ukoliko je došlo do neke štete ili umanjenja imovine, sve to podmiriti."
Pored toga, novina je i to da se teret dokazivanja sa tužioca prebacuje na okrivljenog. Upravo ova novina, navode stručnjaci, mogla bi da ugrozi zagarantovana ljudska prava okrivljenog, a dovodi i u pitanje i prezumpciju nevinosti. Radmila Dragićević-Dičić, sudija Posebnog odeljenja beogradskog Okružnog suda, u javnosti poznatog kao Specijalni sud, kaže da se o ljudskim pravima okrivljenih mora voditi posebna pažnja:
"Sa aspekta standarda ljudskih prava i Evropske konvencije taj teret dokazivanja apsolutno ne sme da se prebaci na okrivljenog već on morao biti raspodeljen, kao što je i u našem predlogu zakona taj teret dokazivanja podeljen. Sa aspekta standarda Evropske konvencije i Evropskog suda, to su problemi koji se tiču prava na pravično suđenje, tačke 6 Evropske konvencije, pretpostavke nevinosti, koja je takođe tačka 6 stav 2, i prava na zaštitu imovine iz protokola 1 član 1. Problem je što ovi standardi mogu biti ugroženi ovakvim jednim zakonom, od slučaja do slučaja će morati da se poštuju svi standardi koje određuje konvencija i Evropski sud."
Radna verzija ovog zakona trenutno se nalazi pred stručnjacima Saveta Evrope koji bi trebalo da ocene koliko je on u skladu sa međunarodnim standardima. A, na pitanje da li će primena zakona imati ikakva vremenska ograničenja, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, čiji eksperti su učestvovali u izradi ovog zakona, kaže da se zakon neće primenjivati retroaktivno, već..:
"Na sve procese koji nisu pravosnažno okončani."
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđa i to da se novac koji je dobijen prodajom imovine, koja je trajno oduzeta, uplati u državni budžet i raspodeli u iznosu od po 20 procenata na sud, tužilaštvo, Jedinicu za finansijsku istragu i Direkciju za oduzimanje imovine. Ostatak novca će se koristiti za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova.
