U Srpskoj pravoslavnoj crkvi nisu želeli da potvrde da li se radi o ličnom stavu vladike Artemija ili taj stav odražava i ukupan stav crkve, a stručnjaci naglašavaju da je ovo još jedan u nizu veoma opasnih slučajave mešanja crkve u državne poslove.
U odluci upućenoj svim upravama manastira na Kosovu i arhijerejskim namesnicima eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, vladika Artemije naređuje da monaštvo i sveštenici ne smeju da održavaju nikakve kontakte sa kosovskim institucijama, predstavnicima "Euleksa" i država koje su priznale nezavisnost Kosova. Vladika Artemije naglašava da sa predstavnicima pomenutih institucija i zemalja ne treba održavati nikakve kontakte niti razgovarati sa njima, ne primati ih u posetu i ne odazivati se na njihove pozive bilo kojim povodom. Nepoštovanje i ogrešenje o ovu odluku u bilo kojem vidu biće strogo sankcionisano, navodi episkop Artemije.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi niko nije zvanično mogao da potvrdi da li je ova izjava samo lični stav jednog vladike ili odražava i ukupni stav Crkve. Episkop niški, Irinej Gavrilović, jedini je koji je pristao da za RSE komentariše izjavu vladike Artemija:
"Crkva je deo naroda i kao takva brani interese naroda. To bi možda svako učinio, ali koliko će to imati efekta i kakve će biti posledice je teško reći. Ova izjava je veoma logična, ali je pitanje koliko je dobra."
Vladika Artemije navodi da se na takav korak odlučio posle proglašenja nezavisnosti Kosova i odluke EU da pošalje svoju misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti UN i posle pojedinačnog priznanja otcepljenja Kosova od strane nekih zemalja.
Za razliku od crkvenih zvaničnika koji kažu da je to logičan potez jednog vladike, stručnjaci ističu da su ovakve izjave jako opasne, ali da ih, za sada, treba shvatiti samo kao lični stav vladike Artemija. Teoretičar religije i verski mislilac Mirko Ðordević kaže za RSE da je ova naredba veoma oštra i opasna jer se sada stav crkve apsolutno poklapa sa delom vladajuće koalicije koja zaoštrava situaciju u vezi sa Kosovom. On ističe da ovo predstavlja jasan primer mešanja crkve u državne poslove:
"Zna preosvećeni da to nije problem kojim bi on trebao da se bavi. Problem kojim bi on trebao da se bavi jeste status crkve na KiM, ali istinu za volju to nije ništa novo. Mnogo crkava na Balkanu, ne samo naša, a naša posebno, odavno igra političku ulogu, a ne ulogu crkve koja širi misiju među ljudima. Crkva je postojala, da ne dužim, i u robovlasničkom i u feudalnom sistemu i jednako je opstajala po tom ključu. Zato, ovo je čisto politička izjava i ne bojim se to reći."
Mirko Ðordević podseća da je vladika Artemije pre samo nekoliko dana imao sličnu, a možda i radikalniju izjavu:
"13. februara, dakle nedavno, dao je jednu izjavu. U toj izjavi je tražio pozivanje dobrovoljaca iz Rusije, da kupimo najsavremenije raketne sisteme od Rusije i da se oružano interveniše na KiM."
Istina, kaže Ðordević, vladika Artemije se tom prilikom ogradio rekavši da je to njegov lični stav, međutim u slučaju poslednje izjave ili naredbe, ostaje nejasno ko stoji iza takvog stava. Ðordević dodaje kako je ovakav stav zabrinjavajući i iz perspektive crkvenih pravila jer ugrožava neka od osnovnih principa kojih se crkva već vekovima pridržava:
"Zlatno pravilo koje važi u crkvi, kada je u pitanju politika i državno i političko angažovanje, glasi, a strogo je poštovano i u našoj crkvi, da crkva kako god se okolnosti menjale mora sarađivati, to je dužna, sa, naglašavam, postojećim vlastima. Taj izraz baš tako glasi i crkva je to uvek činila. Šta to znači? Kada je Kosovo bilo u sastavu Otomanskog carstva naša crkva je mirno sarađivala sa otomanskim vlastima, šta više u ono vreme imali smo patrijarha Makarija Sokolovića itd. Dakle, ova izjava je, u tom pogledu, zaista drastičan primer oštrog političkog stava."
Sociološkinja religije Zorica Kuburović kaže za RSE da se izjava vladike Artemija sasvim izvesno može shvatiti i kao potreba crkve da učestvuje u političkim odlukama. Za nju, takva nastojanja, posebno u ovako delikatnim političkim odnosima, mogu izazvati velike posledice, ali je, kako kaže, sada teško govoriti o razmerama tih posledica:
"Mislim da je opasno kada se pokrenu velika i duboka religijska osećanja ako to nije zaista promišljeno i usmereno u jasnom pravcu jer su verska osećanja najdublja, povezana su sa identitetom koji često nije racionalno objašnjen već je emotivno duboko usađen u čoveku i s time se izaziva osećanje samoodbrane, vlastitog identiteta i nečega što ima duboke korene ne samo u pojedincu već i u čitavom jednom narodu. Zato, to je odgovoran proces, kada neko pokreće ta osećanja, ako se ne zna kuda se ide i šta se realno može vratiti."
Uplitanje crkve u državna pitanja traje već jako dugo vremena, kaže za RSE Ljubiša Rajić, profesor na Univerzitetu u Beogradu. On ističe da crkva već uveliko učestvuje u donošenju političkih odluka i da su danas, za jedan deo vladajuće koalicije, odluke crkve važnije od odluka nekih državnih institucija:
"U ovom trenutku imam utisak da se za neke stvari daleko više pita Sveti Sinod i pojedini episkopi, iz ekipe četvorice najkonzervativnijih, a to su Artemije, Atanasije, Amfilohije i Irinej, uz pripomoć Filareta, nego što se pita Skupština Srbije i jedan deo Vlade. To mene ne iznenađuje, ali kad god je SPC ulazila u sferu politike, na kraju je bilo na štetu prosvećivanja ovog naroda, a sada je na štetu političke stabilnosti u Srbiji i njenih političkih odnosa sa drugim državama."
