Tužba (ne) bi imala pravno uporište

Nakon najava da će Srbija, Međunarodnom sudu pravde, tužiti države koje su priznale nezavisnost Kosova, profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović, i nekadašnji šef pravnog tima Srbije u sporu po tužbi BiH protiv SR Jugoslavije, komentariše za naš program kakva je eventualna perspektiva tužbe pred Međunarodnim sudom:

"Nadam se da do toga neće doći, takvo mišljenje ću uputiti i Vladi, jer priznanje država jeste politički čin i spada u krug suverenih prava svake nezavisne države – ne može se tužiti država koja se ponaša shodno svojim suverenim pravima. Prvo, neće biti prihvaćeno od strane suda, a ako bi i došlo do prihvatanja i suđenja, merituma, mi bismo taj spor izgubili."

Pojedini mediji preneli su nezvanične navode iz kabineta premijera Koštunice da je na nedavnoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost odlučeno da Vlada osnuje pravni savet koji će da odlučuje o međunarodnim tužbama protiv država i organizacija koje priznaju nezavisnost Kosova. Da podnošenje tužbi Međunarodnom sudu pravde protiv SAD i drugih zemalja koje su priznale Kosovo pravno nije moguća smatra i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević, nekadašnji ad hok sudija Međunarodnog suda pravde:

"Ne možemo tužiti SAD jer pred Međunarodnim sudom pravde prvo treba uspostaviti nadležnost. Ne znam koje su države, od tih država koje bismo tužili, pristale na nadležnost, kao što se onomad išlo do merituma sa Nemačkom, Francuskom i još nekim zemljama. Ali, u slučaju SAD nema nadležnosti suda i prema tome sud će to odbaciti a da im SAD ni ne skrenu pažnju na to."

Međutim, i nakon ovakvih stavova eminentnih pravnih stručnjaka savetnik srpskog premijera Branislav Ristivojević je ponovio da će Srbija Međunarodnom sudu pravde tužiti SAD i sve države koje su priznale Kosovo:

"Ocena Vojina Dimitrijevića nije zasnovana na pravnoj analizi već se radi o njegovom političkom komentaru, sa namerom da Srbija ne tuži SAD. Naravno da je tužba pravno moguća, da može da se uspostavi nadležnost suda, s obzirom da su SAD prekršile više principa međunarodnog prava."

Nešto drugačiji pristup ovom pitanju ima šef srpske diplomatije Vuk Jeremić koji je najavio da će Srbija pokušati da prikupi većinu u Generalnoj skupštini UN kako bi to telo zatražilo od Međunarodnog suda pravde zvanično mišljenje da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s pravom. Profesor Radoslav Stojanović kaže da eventualna tužba, sa kojom se on ne slaže, može pored domaće političke imati i međunarodnu upotrebu:

"To može biti, da tako kažem, politički čin i u međunarodnim odnosima. Ja se sa tim činom ne bih složio, ali bi time moglo da se pokaže, i u međunarodnim odnosima, da nisu iscrpljena sva sredstva jer tim putem treba da se ide. Mislim da je za državu bolje da nađe put i način da Savet bezbednosti od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje – da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne."

Nekadašnja pomoćnica šefa diplomatije SR Jugoslavije Aleksandra Joksimović najavu podnošenja tužbe vidi kao političku odluku za domaću upotrebu bez jasnog pravnog uporišta u međunarodnim institucijama:

"Iskreno se nadam da će se diplomatskim sredstvima, koja se ovih dana najavljuju, ili su neka od njih već provedena, ići do razumne granice koja će podrazumevati da se vodi računa o dugoročnim interesima Srbije. Mislim da se Srbija ne može samoizolovati, da je to nešto što nije u njenom interesu, i da će shodno tome vući poteze koji joj neće biti na štetu."