Istovremeno, u slučaju da pojedine zemlje sa prostora bivše Jugoslavije priznaju nezavisno Kosovo, što su Slovenija i Hrvatska već najavile, procenjuje se da će Srbija uzvratiti ne samo povlačenjem ambasadora, već i drugim, pre svega ekonomskim kontra merama.
Uprkos žestokoj političkoj retorici, vlasti u Srbiji vuku na praktičnom planu oprezne korake. Eventualne ekonomske kaznene mere protiv država koje priznaju Kosovo, kako u susedstvu tako i u svetu, mogle bi da se vrate kao bumerang Srbiji, s obzirom da u priličnoj meri zavisi od stranih investicija, izvoza na tržišta pre svega na prostoru bivše Jugoslavije, kao i velikog spoljnotrgoviskog deficita prema Zapadu. Želimir Bojović:
U Ministarstvu trgovine i usluga potvrdili su da za sada neće biti nikakvih ekonomskih blokada prema Prištini. Ekonomista Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju u Vladi premijera Zorana Đinđića, kaže za Radio Slobodna Evropa da veruje da će trenutne štete biti samo kratkoročne:
«Ukoliko ne dođe do bilo kakvih koordiniranih mera koje će sprečavati promet, ja ne očekujem neki značajniji uticaj u nekom srednjem roku. Sigurno da će da na kratak rok doći do smanjenja obima prometa između Beograda i Prištine i sigurno da će naši izvoznici pokušati da nađu neke druge načine ne bi li ostvarili svoj plasman dole.»
Ekonomisti ističu, na osnovu zvaničnih izveštaja, da izvoz Srbije na Kosovu iznosi oko 200 miliona evra. Ipak, pored zvaničnog izvoza, postoji izvoz koji statistika ne registruje. On bi, po njihovim rečima, mogao da iznosi i više od 200 miliona evra. Mijat Lakičević, urednik magazina «Ekonomist» kaže da uprkos nekim verovanjima, izvoz Srbije na Kosovo uopšte nije mali:
«Govori se o 400-500 miliona evra godišnje, a ja mislim da jeste tako. To je nekih desetak odsto našeg ukupnog izvoza. To uopšte nije malo.»
Lakičević ističe da na Kosovo roba još uvek ide kako legalnim, tako i tajnim putevima:
«Najviše ide hrana. Naročito se švercuje stoka, pšenica i kukuruz. Jako puno ide i građevinski materijal.»
Ipak, trenutni trgovinski odnosi, ma kakvi bili, još uvek funkcionišu. Ali bi usled promene političkog ambijenta mogli biti prekinuti trajno, kaže Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja:
«Ukoliko se zaista neformalno oformi koalicija između Srpske radikalne stranke i Demokratske Stranke Srbije, sasvim je moguće da će oni onda odlučiti da nema smisla trgovati sa takozvanom ,lažnom državom‘ i na taj način to ne podržavati. To onda može da dovede do ne samo trenutnog, koji je neminovan, nego i trajnog prestanka trgovinskih odnosa.»
U budućnosti bi Srbija mogla imati velikih ekonomskih problema, i to prvenstveno u regionu. Zapravo, svaka zemlja koja bude priznala Kosovo moraće da se suoči sa odgovorom iz Srbije koji bi mogao značiti prekid ekonomskih odnosa. Prve posledice političkih odluka na privredu osetio je slovenački Merkator, koji je u više navrata, zbog lažnih dojava o podmetnutim bombama, morao biti evakuisan. Objekti McDonaldsa su u više navrata bili demolirani, a užasa nasilja nisu ostali pošteđene ni ekspoziture banaka i stranih predstaništava.
Beogradska štampa piše da zbog očekivanog slovenačkog priznavanja Kosova, putem interneta i sms poruka kruži poruka kojom se građani pozivaju da bojkotuju slovenačku robu. Sanja Šegrt, portparol slovenačkog Merkatora kaže da ova kompanija za sada neće menjati način rada:
«Na našim policama je preko sedamdeset posto srpskih proizvoda. Trudimo se da radimo normalno. Svi Merkatorovi centri su otvoreni po normalnom radnom vremenu. Naravno, na prvom mestu nam je bezbednost i potrošača i naših zaposlenih. Naši potrošači, dobavljači i prijatelji kuće nam se javljaju telefonom, zgroženi su situacijom, žao im je što se to događa. Mislim da imamo potpunu moralnu podršku svih naših poslovnih partnera.»
U regionu Srbija najviše ekonomski sarađuje sa Slovenijom i Hrvatskom. Slovenački zvaničnici ističu da je reč o velikoj privrednoj povezanosti i da je u srpsku privredu uključeno oko 400 slovenačkih preduzeća. Njih oko 2 700 poslovno sarađuje sa Srbijom, a oko 15 000 radi u slovenačkim preduzećima. Srbija je i za Hrvatsku vrlo značajno izvozno područje. Veličina hrvatskih ulaganja dostigla je oko 400 miliona dolara godišnje. Međutim, slike nasilja koje su se u četvrtak veče mogle videti na beogradskim ulicama zasigurno neće ohrabriti nove investitore. Vladimir Gligorov naglašava da se vrlo lako može dogoditi da se strani investitori sve više i više udaljavaju od Srbije, što bi zapravo najviše problema stvorilo upravo srbijanskoj ekonomiji:
«Ostaje teškoća da se održi postojeća potrošnja u Srbiji, s obzirom da ona zavisi u ogromnoj meri od uvoza koji se onda finansira zaduživanjem u inostranstvu ili iz stranih investicija. Prošle godine je to bilo pet milijardi evra. Toliki je deficit na tekućem računu. A to je skoro sedamnaest posto bruto domaćeg proizvoda. Ako bi se to smanjilo, da ne govorim o tome, ako bi to nestalo, to bi značilo jedan izuzetno ozbiljan pad privrednih aktivnosti i pad potrošnje u Srbiji, znači jednu vrlo duboku krizu.»
KOSOVO
Na Kosovu ne strahuju od eventualnih kaznenih mera Srbije. Naprotiv, ističu da bi zapravo time ona najviše izgubila. Iz Prištine, Gzim Badžaku.
Direktor Kancelarije za međunarodne odnose Privredne komore Kosova, Safet Grdžaliju, kaže da neće doći do ekonomskog embarga Srbije prema Kosovu, jer bi u tom slučaju najveći gubitnik bila Srbija:
«Ja sam i ranije govorio da do takve odluke Vlade Srbije neće doći. Ekonomija je kao voda – sama pronalazi svoje puteve. Za Kosovo bi možda bilo dobro da do embarga dođe.»
Kosovo bi, prema njemu, u tom slučaju bilo u dobitku:
«Kao prvo, pošto sve uvozimo, onda ćemo sigurno imati kvalitetnu robu. Kao drugo, htjeli-ne hteli, bićemo primorani da se okrenemo svojim proizvodima. Kao treće, to bi bila indirektna stimulacija ekonomskog razvoja naše države, a ne tuđe.»
Portparol Carinske službe Kosova, Adriatik Staveljesi, kaže da je poslednjih dana zabeležen smanjen ulazak roba na graničnim prelazima iz Srbije na Kosovo:
«Smanjen je ulazak roba na graničnim prelazima. Na graničnim prelazima na severu, prolazak roba je u ovom trenutku zabranjen, zbog incidenta koji se dogodio – zapaljena je Carinska služba. Dok na drugim prelazima roba bez problema ulazi na Kosovo.»
Ekonomski analitičar, Ibrahim Redžepi, kaže da je broj šlepera koji ulaze na Kosovo pre svega odraz bezbednosne situacije i političkih tenzija:
«Ekonomski embargo u vreme globalnih kretanja je nerazuman i neće postići nikakve efekte. Privrednici na Kosovu imaju novca i orijentisani su na uvoz. Tako da ukoliko ne mogu obezbediti robu iz Srbije, orijentisaće se na uvoz s drugih tržišta. Cena će možda biti veća, ali Kosovo neće ostati bez robe. U slučaju embarga bi Srbija bila gubitnik, jer na Kosovo izvozi robu u vrednosti od 200 miliona evra godišnje u redovnom postupku, a procenjuje se da nelegalnim putevima izvozi robu u vrednosti od još 200 miliona evra. Tako da bi embargom izgubila tržište od 400 miliona evra izvoza godišnje, što nije nimalo beznačajno. Osim toga, na kosovsko tržište se posle ne bi mogla više vratiti.»
I građani Prištine ističu da bi embargo štetio pre svega Srbiji:
«Nema ništa od tog embarga,» kaže Ragib Pacrna:
«Imamo i svoju ekonomsku snagu, ali imamo i susede koji će nam pomoći.»
«Srbija je i ranije upotrebljavala embargo, ali time ništa nije postigla,» kaže Muhamed Raci.
SLOVENIJA
Slovenija će očigledno biti prva zemlja sa prostora bivše Jugoslavije koja će priznati Kosovo. Naime, Vlada u Ljubljani je to predložila u četvrtak, a sada je na redu Parlament da se izjasni o ovoj inicijativi. Slovenija je jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije sa oko 600 miliona evra investicija godišnje u poslednje vreme.
Zanatsko-preduzetnička komora Slovenije izrazila je u petak očekivanje da će se prilike u Srbiji brzo smiriti. U saopštenju se izražava očekivanje da će Srbija ostati jedan od najznačajnijih privrednih partnera Slovenije. Komora je zbog trenutne situacije otkazala poslovnu konferenciju u Prištini.
Franjo Bobinec, generalni direktor Gorenja iz Velenja, koji je investirao u Srbiju, očekuje, bez obzira na trzavice, nastavak saradnje:
«Nadam se da neće biti negativnih efekata i da će prevladati razum. Očekujem da će Srbija uvideti da mnoga slovenačka preduzeća, koja su investirala u nju, nameravaju tu da i trajno ostanu, da zapošljavaju radnike, kupuju repromaterijal, sirovinu i finalne proizvode. Dobili smo uveravanja od naših poslovnih partnera u Srbiji da vandalski postupci nisu izraz većinskog raspoloženja tamošnjeg stanovništva, privrednika i zvanične politike u Srbiji.»
Bobinec smatra da bi se eventualni pritisci na slovenačka preduzeća u Srbiji loše odrazilo po nju samu:
"Za Sloveniju je svakako prednost što veoma dobro poznaje tržišta Srbije i Kosova. Odavno smo tamo prisutni i nikada se nismo povlačili uprkos pritiscima politika sa obe strane tokom sankcija. Početkom 90-tih godina bilo je maltene bogohulno razmišljati o ponovnom povratku na tržišta zapadnog Balkana. Jedino je privreda mogla da uspostavi te pokidane veze. Investirali smo i ostali tu zadržavajući razne vrste kontakata, uključujući i lične, i u najtežim trenucima pomagali smo ljudima, odlazili na sajmove, nabavljali rezervne delove. Mislim da slovenačka preduzeća, sa jedne strane, prate sa velikim zanimanjem razvoj događaja, a, s druge, žele da se zaoštravanje situacije ne odraze dugoročno negativno na njihovo poslovanje u Srbiji i na Kosovu. Nadam se da će poslovni parterni shvatiti da zapošljavamo domaću radnu snagu i da bi u slučaju pritisaka u Srbiji na naša preduzeća, to na kraju bilo loše po nju samu".
I Boris Jaušovec, urednik u mariborskom «Večeru», kaže za naš program da su slovenačka preduzeća izuzetno zainteresovana za poslovanje u Srbiji. Doduše, ona sada imaju šansu da investiraju i na novo kosovsko tržište. No, po njegovom mišljenju, slovenačka preduzeća gledaju na Kosovo «kao prijatelja, a Srbiju kao brata»:
«Opasnost je izgleda ozbiljna. Javljanja o bombama u Merkatoru –jedna je zaista bila i postavljena – i razbijanje slovenačke ambasade govori o tome da bi na priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Slovenije deo građana Srbije mogao reagirati emocionalno. Postoji jedna nelagoda u slovenačkoj diplomaciji i među zvaničnicima u Ljubljani i zbog toga Slovenija nije bila u prvom redu zemalja koje su priznale Kosovo. Izgovorila se na kompliciran proces u vladi i parlamentu i sada dobiva na vremenu dok se situacija malo ne smiri. Slovenačku ekonomiju bi više pogodio bojkot slovenačkih proizvoda u Srbiji, što se već jednom dogodilo u Miloševićevo vreme. Iako mislim da to ne bi bilo dugog daha.»
Slovenački privrednici su u više navrata upozoravali slovenačke vlasti da u najmanju ruku ne žure.
«To je istina. Slovenačka privreda je prošle godine izvozila u Srbiju i na Kosovo 538 miliona eura robe. Od toga na Kosovo manje od deset posto – oko 50 miliona eura. Tako da je jasno da su slovenački privrednici zabrinuti hoće li ti poslovi opstati i da li će slovenačke investicije biti sigurne u Srbiji. Međutim, meni se po glavi vrti drugo pitanje – zašto je slovenačka privreda zadnjih godina toliko mnogo investirala i toliko se zalagala za te privredne odnose sa Srbijom kad se ipak znalo da taj region možda i nije toliko stabilan u političkom smislu, jer je status Kosova bio nerazrešen. Pitanje je da li je rešen i danas, tim jednostranim priznanjem. Odgovor na to pitanje bi možda mogle biti reči gradonačelnika Ljubljane, gospodina Zorana Jankovića, nekadašnjeg šefa Merkatora, koji je kao prvi išao u Srbiju s tim velikim trgovinskim centrima. Kad su ga pitali zašto nisu, ako su tako jaka evropska firma, otišli na zapadna tržišta, on je odgovorio da su zapadna tržišta već bila zauzeta i da su previše dobro organizirana, tako da bi trebalo mnogo više napora da se tamo obezbedi uspeh, a Srbija je te investicije i tu trgovinu priželjkivala. Tako da je to praktično bio gotov posao. Znači, oni su išli tamo, investirali, jeste da je rizik bio veći, ali su, izgleda, i ekstra profiti bili veći. Međutim, sada bi gubitci mogli biti kobniji nego da se išlo na zapadna tržišta.»
Jasno je da je Slovenija krenula među prvima, ali opšte je pravilo u zemljama kao što je Srbija, u nekim počecima tranzicije, da ko prvi dođe više rizikuje, ali i zauzima povoljniju startnu poziciju. S druge strane, kad je reč o slovenačkim investicijama, smatralo se da Slovenija jednostavno mnogo bolje poznaje srpsko tržište nego, recimo, austrijske firme ili nemačke ili talijanske.
«To je bio i argument gospodina Jankovića – da nam je kultura bliska, da nam je jezik blizak, da smo u prijateljskim odnosima, da su slovenački brendovi u Srbiji poznati od ranije… Slovenačka politika je zaista u procepu. U slučaju nezavisnosti Kosova se kosovski Albanci smatraju slovenačkim prijateljima, a u ekonomskim odnosima se Srbi smatraju braćom. E sad, kako da ostane i vuk sit i ovce na broju.»
Rekli ste da je otprilike deset procenata slovenačkih investicija otpadalo na Kosovo. Međutim, sa nezavisnošću Kosova, bez obzira na ove političke turbulencije, neke stvari će ipak biti jasnije. Možda će Kosovo biti novi prostor za veće investicije slovenačkih firmi. Na taj način bi možda mogle kompenzovati gubitak na srpskom tržištu.
«Moguće, međutim, Kosovo je mnogo manje tržište od Srbije. Isto tako, sa Kosovom ipak nismo kulturno, jezički i tako dalje toliko bliski kao sa Srbijom. Ali dobro, videćemo. Telekom Slovenije, koji se nije mogao probiti u Srbiji, otišao je na Kosovo i predviđa investiciju u internet usluge i mobilnu telefoniju u vrednosti od oko 200 miliona evra. Tako da izgleda da se neke firme već prilagođavaju novoj realnosti i možda kompenziraju neke neostvarene poslove u Srbiji.»
HRVATSKA
Hrvatski privrednici, ali i analitičari, ne očekuju da situacija oko Kosova naruši privrednu suradnju Srbije i Hrvatske. Robna razmena dveju država povećana je 40 puta u poslednjih 10 godina, a izraziti hrvatski suficit prema Srbiji se smanjuje. Iz Zagreba, Enis Zebić:
«Podravka» je poslovala sa Srbijom i u mnogo složenija vremena, odmah poslije rata u Hrvatskoj, kaže za naš radio član uprave «Podravke» Drenislav Žekić na pitanje može li se kosovska kriza odraziti na ekonomske odnose dviju zemalja:
«Korijeni tih gospodarskih odnosa su veoma duboki, tako da ne vjerujem da bi ih dnevna politika mogla bitno narušiti. Može doći do zastoja, može doći do pojedinačnih ekscesa, ali ja vjerujem da će ti odnosi ići dalje. Kao predstavnik biznisa mislim da bismo se trebali okrenuti isključivo ekonomskim odnosima i razvijati ih. A prije svega ,Podravci‘ je to interesantno, jer smo mi i prije rata, prije devedesetih godina, 40 posto svoje proizvodnje prodavali u Srbiji, a 60 posto sirovina tamo kupovali. Želimo se tome vratiti, a imamo i ambicije proširiti poslovnu suradnju sa srbijanskim firmama.»
Niti u Hrvatskoj gospodarskoj komori ne misle da će kosovska kriza narušiti gospodarske odnose dviju zemalja. Umjerenost u određivanju datuma hrvatskog priznanja Kosova je sasvim na mjestu, procjenjuje predsjednik Komore i predsjednik uprave «Kraša», Nadan Vidošević:
«Mislim da se s odlaganjem priznanja nezavisnosti neće moći ići u nedogled, ali nećemo biti ni prvi, ni zadnji. Ta neka umjerenost je sasvim dovoljna. Hrvatska ne može ostati izvan tokova u međunarodnoj zajednici, ali istovremeno postoji i taj strah od pada gospodarske aktivnosti. To može biti kratkoročno, jer nije samo srpsko tržište potrebno Hrvatskoj, već je i hrvatsko tržište potrebno srpskom gospodarstvu. Cvetković i Maček su se dogovorili da je Zemun Hrvatska. Kada biste danas u Hrvatskoj pozvali bilo koga da radi toga demonstrira, svi bi se smijali. Postoje neki povijesni, politički i etnički realiteti koji se na koncu moraju prihvatiti. Koliko će Srbiji za to trebati, to je pitanje vremena. Osim Kosova, Srbija je podijeljena i oko drugih ideoloških pitanja. Ono što iskreno Srbiji želim, to je prosperitet. Ne radi Srbije nego radi Hrvatske.»
Prema njegovim riječima, razmjena Hrvatske i Srbije će u idućih pet do šest godina dosegnuti i dvije milijarde dolara, jer se radi o dva komplementarna gospodarstva:
«Od 2000. godine naovamo, razmjena između ove dvije zemlje je narasla 40 puta. Došli smo negdje na milijardu dolara. To je relevantno i za jednu i za drugu zemlju. Posebno je važno to da se izraziti suficit Hrvatske prema Srbiji smanjuje i dolazi u zonu uravnoteženih odnosa, što ulijeva dodatni optimizam kad su u pitanju srpsko-hrvatski odnosi.»
BOSNA I HECEGOVINA
Bosna i Hercegovina neće priznati Kosovo, jer se tome protivi Republika Srpska, pa ovoj državi ne prete eventualne kaznene mere iz Beograda. Erduan Katana:
Glavni trgovinski partner Bosne i Hercegovine su već godinama zemlje u regionu. U 2007. godini, Srbija je, iza Hrvatske, bila najznačajniji trgovinski partner BiH, sa ukupnim obimom trgovinske razmjene od milijardu i petnaest miliona eura ili oko dvije milijarde konvertibilnih maraka.
Igor Gavran iz makroekonomskog odjela Vanjskotrgovinske komore BiH ističe da je uvoz iz Srbije, uključujući i Kosovo, u prošloj godini bio oko 645 miliona eura ili milijardu i četiristo šezdeset miliona konvertibilnih maraka. U prošloj godini, izvoz Bosne i Hercegovine u Srbiju iznosio je oko 400 miliona eura ili 772 miliona maraka.
Pomoćnik ministra za unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom u Ministarstvu za ekonomske odnose Vlade Republike Srpske Aida Bogdan ističe da je ukupna razmjena ovog bosanskohercegovačkog entiteta sa Srbijom u prošloj godini iznosila oko 630 miliona eura ili milijardu i dvjesto trideset miliona konvertibilnih marka.
U trgovinskim odnosima, Federacija BiH ima povoljniji odnos sa Srbijom nego Republika Srpska koja sa Srbijom ima specijalne veze, kaže ekonomist iz Banjaluke, Svjetlana Cenić:
«Republika Srpska ima spoljnotrgovinski deficit negdje 1,67 milijardi. Samo iz Srbije je uvezeno roba za nekih 800 miliona. Izvezeno je otprilike 200 miliona, s tim da Srbija uzima više naših proizvoda nego što joj uopšte treba. Mi nemamo ništa pretjerano Srbiji ni da ponudimo.»
I dok sa Srbijom Bosna i Hercegovina ima ogroman spoljnotrgovinski deficit, ako se posmatra izdvojeno Kosovo, tu je u nešto povoljnijem položaju, kažu u Vanjskotrgovinskoj komori BiH. Igor Gavran:
«Ako poredimo sa Kosovom kao posebnim područjem, odnosi razmjene sa Srbijom su neuporedivo bolji za Bosnu i Hercegovinu. Što je sasvim logično, jer je privreda na Kosovu u katastrofalnom stanju i ne može konkurisati našoj. Tako da u daljem periodu možemo očekivati pozitive trendove razmjene.»
I dok u Vanjskotrgovinskoj komori BiH očekuju unapređenje trgovine sa Kosovom, političari iz Republike Srpske upozoravaju da neće dozvoliti bilo kakve institucionalne veze BiH i Kosova nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti. Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske, Igor Radojičić:
«Narodna skupština RS-a traži od svih predstavnika Republike Srpske u institucijama Bosne i Hercegovine da ne dozvole da Bosna i Hercegovina prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, niti da uspostavi bilo kakve međuinstitucionalne veze sa nelegalnom državom.»
Gospođa Cenić međutim smatra da to neće uticati na robne tokove sa Kosovom:
«Kad dođu sankcije ili nekakva politički zategnuta atmosfera, uvijek se nađe neko ko iz toga profitira, jer dobiva ekskluzivitet u tim nekim aranžmanima pomoći s ove ili s one strane. Kada je SR Jugoslavija bila pod sankcijama, sjećate se da je profitirala Makedonija, jer je sve išlo preko Makedonije. Sada će možda Milo Đukanović, koji se vraća kao premijer Crne Gore, da profitira jer će sve ići preko Crne Gore. Možda će sve ići preko Slovenije ili ko zna koga.»
CRNA GORA
Konkretno političko određenje zvanične Crne Gore prema proglašenoj nezavisnosti Kosova još uvek nije obznanjeno, zbog čega izostaju i bilo kakve projekcije o mogućem sledu događaja i mogućim posledicama eventualnog prekida ekonomskih odnosa u slučaju ostvarivanja, za sada hipotetičke situacije u kojoj bi Podgorica priznala nezavisno Kosovo. Ipak, prema raspoloživim podacima, jasno je da dve države imaju značajan obim razmene. Iz Podgorice, Esad Krcić:
Osim stalno ponavljanih tvrdnji da Crna Gora neće žuriti, ali ni kasniti s priznavanjem Kosova, predstavnici vladajuće strukture se prema ovom pitanju ne određuju ni sa političkog, ni sa ekonomskog aspekta. Tako da za sada nema ni projekcija o mogućem slijedu događaja u vezi hipotetičke situacije u kojoj bi došlo do priznavanja od strane zvanične Podgorice. U nastojanju stvaranja slike o mogućem slijedu događaja, treba imati u vidu i krajnju mogućnost, odnosno prekid ekonomskih odnosa Crne Gore i Srbije, koje trenutno imaju značajan obim razmjene. Prema zvaničnim podacima crnogorskog Ministarstva ekonomije, četvrtina ukupnog izvoza Crne Gore odlazi u Srbiju, iz koje dolazi nešto više od 27 posto od ukupno uvezene robe u Crnu Goru. Zoja Spahić-Kustudić, portparol Ministarstva ekonomije:
«Ukupna razmjena Crne Gore sa Srbijom u devet mjeseci 2007. godine iznosila je 526,9 miliona eura. Izvoz je iznosio 116,3 miliona eura, uvoz je iznosio 410,6 miliona eura.
Ekonomski analitičar, Predrag Drecun, govoreći o hipotetičkoj situaciji priznavanja Kosova od strane Crne Gore i mogućnosti prekida ekonomskih odnosa sa Srbijom, ukazao je na nešto što se već desilo:
«Odnos prema državama koje su priznale nezavisnost Kosova u ekonomskom smislu već počeo da se mijenja, pa je lako zaključiti da će odnos prema onima od kojih se najmanje očekuje da tako nešto učine biti još rigorozniji,» kaže Drecun, koji je uvjeren da bi se intenzitet tog efekta u slučaju Crne Gore mogao pomnožiti bar sa tri:
«Vjerovatno bi sve što dolazi iz Crne Gore bilo bojkotovano, jer se od Crne Gore ne očekuje da prizna Kosovo. Ne po sistemu – nećemo kasniti, niti žuriti, već Srbija jednostavno ne očekuje da Crna Gora ikada prizna Kosovo. Tako da je Crna Gora u jednoj teškoj poziciji. Međunarodni činioci, koji – moguće – Crnu Goru, tajnim diplomatskim kanalima guraju da to učini, to moraju imati u vidu. Crna Gora bi na taj način nanijela sebi veliku štetu, jer je Srbija njen najveći spoljnotrgovinski partner. Matematika je tu potpuno jednostavna. Crna Gora, ako izgubi Srbiju kao spoljnotrgovinskog partnera, teško da može da nađe alternativu. Onda bi EU na neki način morala da pokrije troškove Crne Gore. Pošto se opet sve svodi na novac, Crna Gora bi u svakom slučaju bila u jednoj jako teškoj poziciji. Moj savjet bi bio da političke vlasti u Crnoj Gori dobro razmisle o ekonomskim posljedicama takve eventualne odluke.»
Predrag Drecun je krajem devedesetih, kao tadašnji funkcioner prosrpske Narodne stranke, bio ministar u Vladi Crne Gore, u periodu poremećenih odnosa Crne Gore sa tadašnjom zvaničnom Srbijom koju je predvodio Slobodan Milošević. Crna Gora se tada suočila sa svojevrsnom ekonomskom blokadom od strane Srbije, ali je za kratko vrijeme uspjela da se preorijentiše na druga tržišta. Drecun kaže da je sada situacija drukčija:
«Crna Gora bi mogla da se preorijentiše na druga tržišta, ali ne za tako kratko vrijeme. Kad se vratimo u tu, ne tako davnu prošlost, možemo reći da je zvanična Srbija tada bila protiv Crne Gore ili u političkom ratu sa Crnom Gorom, ali nikako ne i ona opoziciona, demokratska Srbija. A sada imate situaciju gdje ne postoji opoziciona i poziciona Srbija.»
MAKEDONIJAUkoliko Srbija uvede privrednu blokadu Makedoniji zbog njenog eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova, onda bi se ona našla u teškoj situaciji, s obzirom da je Beograd veoma značajan ekonomski partner Skoplju, ocenjuju analitičari u Makedoniji. Beleži Blagoja Kuzmanovski:
«Sa Srbijom imamo dogovor o bescarinskoj trgovini, imamo kvote na osetljive proizvode i tako dalje. Sve to bi se moglo ugroziti. Mogli bi reći – više nećete izvoziti svoje proizvode u Srbiju prema dogovoru jer ste priznali Kosovo. Ovo je samo spekulacija, ali hoću da kažem da su naše ekonomske veze sa Srbijom veoma tesne i da možemo imati posledice,» analizira akademik Taki Fiti, ali i dodaje da se u ovom trenutku ipak radi o pretpostavkama, jer još uvek niko ne zna za kakvim merama bi posegla Srbija prema državama koje priznaju Kosovo.
Inače, sa Srbijom i Kosovom, koje je do sada makedonska statistika gledala kao jednu administrativnu jedinicu, Makedonija ima trend povećanja trgovinske razmene iz godine u godinu:
«Treba napomenuti da najveći suficit iz ove razmene proizilazi iz izvoza koji ide na Kosovo. Praktično, možda 90 posto više izvozimo nego što uvozimo,» objašnjava portparol Ministarstva finansija, Martin Martinovski.
A da bi eventualni negativni razvoj trgovinskih odnosa sa Srbijom Makedonija mogla kompenzirati većim prodorom na kosovskom tržištu, za sada niko ne prognozira, jer će borba za to tržište tek početi, a nju će voditi svi kosovski susedi.
Univerzitetski profesor Zoran Ivanovski se ipak nada da će u odnosima sa Srbijom ekonomija prevladati nad politikom:
«Srbija neće moći ostati izolovano ostrvo na Balkanu, ne može voditi nezavisnu ekonomsku politiku. Iskreno se nadam da Makedonija neće izgubiti svoje pozicije na tržištu Srbije.»
Dok makedonske vlasti ne brinu šta će se desiti u slučaju prekida trgovinske razmene sa Srbijom, ostaju strahovanja zbog moguće energetske blokade Kosova. Naime, ukoliko srpske vlasti isključe dalekovod Niš-Kosovo Polje-Skoplje, bez struje će ostati i Makedonija, kažu u Ministarstvu finansija.
