ALEKSANDAR POPOV ONLINE

Gospodine Popov, Posle francuske revolucije moglo se cuti: "Gospodine udjelite molim vas lepo". "Oprostite gospodine presvijetli, nemam ni ja".Da li je sada slicno na Blakanu? Drugo, da li je razlika izmedju otimacine 1945 i privatizacije,od recimo 1990, u tome sto je partizanija zaposljavala sto vise radnike a ovi sada sto vise da ih otpuste.

Na žalost izgleda da se moram složiti sa obe Vaše konstatacije. Pre nekoliko dana sam pročitao u novinama da su u Subotici od gladi umrli majka i sin. Stravično. Na početku 21. veka u rodnoj Vojvodini se dešava tako nešto, ali nije ništa bolja situacija ni u ostalim delvima Balkana. Tranziciona kretanja su nam donela mali broj superbogataša i ogromnu količinu siromašnih od kojih po neki umiru od gladi. Da li je to baš moralo tako da bude. Sigurno je da ne jer smo sa Ante Markovićem i njegovim programom imali šansu da pre svih drugih socijalističkih zemalja postanemo članica Evropske Unije. Umesto toga mi smo izabrali rat i sve ono što je nakon toga usledilo. Tu leži i odgovor na Vašu drugu konstataciju. Da je privatizacija izvedena po receptu Ante Markovića svi zaposleni bi imali šanse da pravednije učestvuju u raspodeli društvenog kapitala. Ovako, umesto toga mi nismo imali privatizaciju nego lopovizaciju, kako je to jedan moj prijatelj iz Hrvatske rekao za njihovu privatizaciju.

Ovo pitanje bih pre postavila nekom od sadasnjeg srpskog establismenta i onima koji veruju u mitove. Kako zamisljaju Kosovo u sastavu Srbije? Naravno, ne teorijski jer smo se toga svi naslusali, nego praktično. Ovaj narod se ne suocava sa cinjenicama o dogadjajima i delima koji su radjeni u njihovo ime. Da li zbog moguceg jacanja radikalizma?

Pridružujem se Vašem pitanju.

Postovani gospodine Popov, kada ocekujete osamostaljenje Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, kao i Istre, Dalmacije i Slavonije?

Mislim da će se nakon odredjivanja konačnog statusa Kosova zaustaviti dalja fragmentacija na ovim prostorima. Republika Srpska će ostati u sastavu Bosne i Hercegovine kao jedan od dva entitea, a pitanje iskazivanja osobenosti pojedinih regiona unutar Srbije i okolnih država rešavaće se, nadam se, decentralizacijom koja će omogućavati visok stepen samouprave za gradjane koji tu žive.

Postovani gospodine Popov Dozvolite mi da se posluzim delicem; - uvodnim tekstom kao slagvort:’ „u kojem su mera stvari bili radikali“ predstavlja bacanje prašine u oči i pristajanje na pravila igre…” sta se to desva s Vojvodinom u kojoj su mera stvari radikali. Sta ce biti s tom nekada multieticnom, skladnom, mirnom sredinom. Sta se desilo s njenim velikim brojem stanovnika koji vise ne zive vise tu?

Sasvim je jasno zašto je ovakav način donošenja novog Ustava Srbije, pa i njegov sadržaj odgovarao vladajućoj koaliciji i radikalima. Vladajuća koalicija je na ovaj način javnosti bacila prašinu u oči oko prekida pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji i, kao što i sami vidite, to se više u našoj štampi i javnosti uopšte tek ponekad istakne kao problem. Plus toga, premijer i njegova vlada su sebi kao poen uknjižili donošenje novog ustava, što je po njima istorijski čin, bez obzira što ni jedna zemlja, niti jedna vlada koja drži do sebe, ne bi sebi dozvolila takav cirkus kakav su oni svojim gradjanima priredili pre, tokom, i nakon referenduma. Sve ovo itekako odgovara i radikalima, jer se igra sada vodi na njihovom terenu. Kao što je bilo i u referndumskoj kampanji, tako će biti i na predstojećim izborima. Glavna tema neće biti Evrope i budućnost, nego Kosovo i prošlost. Zarad nečega što su radikali i socijalistu zajednički izgubili 1999. godine, mi ćemo izgubiti i ono što nam je bilo na dohvat ruke, a to je evropska budućnost Srbije. Pošto su radikalski glasovi odlučivali o usvajanju novog ustava u njemu nema mnogo toga što je trebalo da bude u Ustavu moderne Srbije, a to je decentralizacija, puna autonomija Vojvodine i mnogo toga drugog. Sama DSS je priznala da se zarad sloge sa radikalima odrekla svog koncepta Srbije kao države regiona. Tako je Vojvodini ostalo da i dalje čeka neka druga vremena, a mi smo već potrošili svo vreme ovog sveta. Vojvodina na žalost već dugo nije ni skladna ni mirna sredina, o čemu svedoče incidenti koje smo imali u ranijem periodu. Sigurno je da bi ti odnosi bili daleko bolji da je Vojvodina imala punu autonomiju. U tom slučaju bi se daleko više vodilo računa o zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina u državnim organima – policiji, sudstvu, opštinskim organima uprave – a brže i efikasnije bi se delovalo i u slučajevima napada na pripadnike manjinskih kolektiviteta.

Aleksandre, spominju se zlocini i odsecanje glava. Na ovom linku postoji dokaz http://www.kosovo.net/kladecapit.pdf u slici i boji, a zanimljivo je da zlikovci sa slike i danas slobodno setaju i cak su pripadnici tzv. KZK. Da li Srbi kojima su odsecene glave zasluzuju pravdu ili za njih pravde nema samo zbog toga sto su Srbi? Zar ova slika nije dovoljna da neko bude uhapsen i osudjen?

Ko god je činio zločine mora za njih da odgovara. Ja sam i ranije isticao da teza koja se može čuti na Kosovu i u Hrvatskoj da se u oslobodilačkom ratu ne mogu činiti zločini nije tačna. U svakom ratu se mogu činiti i čine zločini i za njih mora da odgovara onaj ko ih je počinio. Ni u jednoj situaciji ne postoji opravdanje za ubijanje civila i nenaoružanih ljudi.

Gospodine Popov,kada ocekujete osamostaljenje Vojvodine i Sandzaka od Srbije.Zahvaljujem.

Ni Vojvodina ni Sandžak se neće osamostaljivati od Srbije. Koliko ja znam ni jedan relevantan politički činilac, ni u Vojvodini, ni u Sandžaku, se ne zalaže za ovakvu soluciju. Postoje zahteve za decentralizacijom i omogućavanjem da ovi delovi Srbije, koji su po mnogo čemu osobeni, mogu da kroz decentralizaciju i iskažu tu svoju osobenost. Ta falš teza o postojanju separatizma u ovim regionima je samo alibi pristalica tvrdog centralizma za zadržavanjem statusa kvo.

Nakon bezmalo vise od 15 godina ljetos sam nuzdom bio u Beogradu.Setajuci na jednoj galeriji prepunoj cafea ugledah veliki bieldbord sa slikom Tita iz vrenena desanta na Drvar cini mi se.Rekoh hajde da odem tamo na pice,da se podsjetim na nekadasnji Beograd koji je meni licno u prelijepim uspomenama.Nakon par piva logika nalaze da se mora do toalete.Na ulazu u tolat velikim slovima ispisano"NOZ ZICA SREBRENICA'.... Nije to vise onaj Beograd koji ja pamtim.... Da li ce to ikada vise biti? Mozda. Meni je sada 40 i mislim da ja to licno necu dozivjeti.

Na žalost moram se složiti sa Vama da Beograd nije više ono što je bio i kakvim ga i ja pamtim. Nisu to više ni drugi meni dragi gradovi iz nekadašnje nam zajedničke domovine. Ceo ovaj prostor je početkom prošle decenije bio zahvaćen talasom populizma i putem medija kontaminiran nacionalizmom, a ratovi su kasnije učinili svoje. Pitate da li će Beograd ikada ponovo biti onaj stari. Bojim se da neće, barem ne još zadugo. Čak i da nije bilo ratova, tranziciona vremena su nametnula nova pravila igre. Kao i u svim zemljama u tranziciji, uz mali procenat novopečenih bogataša koji su društveni kapital prelili u sopstvene džepove, dobili smo i ono što čini naličje života: ogroman broj siromašnih na ivici bede, kriminal i zemunske i druge klanove, horde razularenih navijača koji se očas posla pretvore u udarnu pesnicu nacionalista (setite se Beograda, Niša, Novog Sada i drugih naših gradova nakon 17. marta 2004. na Kosovu). To je sada ono što daje novu sliku Beograda i drugih gradova kod nas i u okruženju. A parola ’NOŽ ŽICA SREBRENICA’, koju ste videli ispisanu na zidu, je još samo tu da podseti da postoji gore i od najgoreg. Taj koji je ispisuje i ako nije činio zločine tokom ratova u prošloj deceniji, sigurno je spreman da ih ponovi. I dok sam živ pitaću se kako neko može na tako surov način priželjkivati tudju nevolju ili slaviti zločin. Ja sam bio u Srebrenici više puta i video sam i Potočare i ojadjene majke i decu bez roditelja i slike bespomoćnih ljudi vezanih žicom pred pogubljenje. Hoćemo li sa tim slikama da idemo u 21. vek, ili nam je bliže vraćanje u praistoriju, u vreme hordi i carovanja najprimitivnijih nagona?

Kada će jednom već prestati srpski mitovi.Zbog toga se Velika Srbija sve više pretvara u "mikroneziju". Zar ljude u Srbiji nije briga za ekonomiju? Zašto ih zanima samo velika teritorija? Zar bi se stvaranjem proširene Srbije problemi riješili sami od sebe? Kada će se u Srbiji početi govoriti prava istina o stradanju Srba iz 2. sv. rata? Do kada će službena brojka biti više od 700 000 Srba? http://www.bhdani.com/arhiva/80/tekst180.htm

Mora se shvatiti da su ljudi ne samo u Srbiji nego i druge dve države (Hrvatska i Bosna i Hercegovina) koje su bile umešane u ratne sukobe u prošloj deceniji, odnosno na čijoj teritoriji se vodio rat, potpuno sludjeni i da više ne znaju kome i čemu da veruju. Oni već više od deceniju ipo žive u atmosferi koja je sve samo ne normalna i lako su podložni manipulacijama putem moćnih medija kakva je na primer televizija. Takvoj situaciji doprinosi i nemogućnost putovanja u druge, posebno u razvijene zapadne zemlje zbog tvrdog šengenskog viznog režima. Postoji podatak da oko 70 odsto mladih ljudi iz Srbije nije nikada bila u inostranstvu. U takvoj situaciji lako se održavaju stereotipije o drugima i gaje mitovi o sopstvenoj naciji i njenoj velični. Tek kada čovek obidje neke druge zemlje vidi da se može i drugačije živeti i da osim ’velikih’ nacionalnih tema postoje i neke obične ljudske koje život znače. U Srbiji inače vlada velika frustracija zbog osećaja stalnog gubitka. Kod običnog čoveka postoji svest da smo ’izgubili’ Srpsku Krajinu, pa Crnu Goru, a evo ode i Kosovo i sad se mnogi, pa i u ovoj debati pitaju kada će otići Vojvodina i Sandžak. Na žalost propušten je period od 5. oktobra 2000. godine do danas da se gradjanima kaže puna istina o periodu Miloševićeve vladavine i njenim posledicama po sve koji žive na ovim prostorima. Zato će trebati još dosta vremena da se smire svi ovi tektonski poremećaji i da se ljudi okrenu drugim temama, a naravno, pre svega ekonomiji.

Nakon sto sam upoznao roditelje cijem je decaku odsecena glava od strane gomile srbijanskih mitomanskih razbojnickih snaga za vreme rata, samo zato sto je bio Albanac, postalo mi je jasno da ne samo da Kosovu nije mesto u Srbiji vec Srbima nema i ne treba da ima mesta na Kosovu. Kako mogu bre? Pa zar taj narod (oni koji bi da ponovo okupiraju Kosovo) nema nimalo srama?

Potpuno se slažem sa Vama da su na Kosovu od strane pripadnika vojske i policije učinjene strašne stvari, pre svega prema civilima. Medjutim, ne slažem se sa Vama u tome da tamo ne treba da bude mesta za Srbe. Mislim da u tome grešite, jer ako bismo tako razmišljali došli bismo na Miloševićevu varijantu kada je 1999. godine želeo da sve Albance protera preko Prokletija. Medju Srbima na Kosovu većina nema nikakve veze sa zločinima koji su učinjeni u prošloj deceniji, a ja sam i inače protivnik teorije o kolektivnoj odgovornosti. Ako želimo da budemo potpuno objektivni, treba reći da je posle 1999. godine bilo revanšizma i od strane Albanaca prema Srbima i to najčešće prema onima koji nemaju nikakve veze sa bilo čim što se dešavalo na Kosovu. Setite se samo pogibije dece u Goraždevcu. Prema tome, kao što vidite ni jedna nacija nije imuna na zlodela koja čine pojedini njeni pripadnici, pa svako ko to čini treba pojedinačno i da odgovara.

Gospodine Popov Ako vi kazete da se Kosovo moze se integrisati u Srbiju ja vam samo cu podsecati na dogadjaje. Srbija je probala silom nije mogla. Kako ce moci kad 90% njenog stanovnistva su albanci?

Ja ne mislim da Kosovo može ponovo da se integriše u Srbiju i to sam u više navrata javno rekao. O tome je tim teže razmišljati ako se ima u vidu da je Kosovo već više od sedam godina izvan ustavno pravnog sistema Srbije i da je trenutno jedina stvar koja nam je zajednička što kada tražimo neki telefonski broj na Kosovu, to još ide kao domaći poziv. I ja ne vidim kako bi se moglo pod kontrolom držati albansko stanovništvo na Kosovu koje skoro bez izuzetaka ne želi više da Kosovo bude sastavni deo Srbije. To smo 1999. godine pokušali vojno policijskim metodama što se na kraju tragično završilo bombardovanjem.