TANJA MIŠČEVIĆ ONLINE

imali sansi za iii svetski rat ili je vec poceo drugim sredstvima?

imali sansi za iii svetski rat ili je vec poceo drugim sredstvima? Pitanje koje ste postavili se neprekidno, barem u teoriji ali i u praksi medjunarodnih odnosa, postavlja od kraja II svetskog rata. Podsetiću Vas na blokadu Berlina, sukob u Koreji, “zaliv svinja” i mnoge druge situacije koje su izgledale kao početak novog sukoba svetskih namera u doba Hladnog rata. Današnji izazovi miru i bezbednosti su potpuno drugačiji – globalizacija je prouzrokovala da se svaka promena u odnosima unutar država i izmedju država oseti na svim tačkama planete. Svakako najveći uticaj danas ima terorizam, zbog koga izgleda da se ostvaruju predskazanja Samjuela Hantingtona o sukobu civilizacija. No, ja ipak ne smatram da je reč o novom svetskom ratu, već o promenama u medjunarodnim odnosima, ali ste u pravu, današnji sukobi imaju drugačiji osnov i koriste se drugačija sredstva.

Vidite u Crnoj Gori po drugi put kad se uzme referen.o nezavisnosti i sada parlamentarni izbori pobjeduje opcija za evropski put i razvoj drzave i naroda Crne Gore dakle crnogorci vecina njih zele u svijet mocnih bogatih modernih i demokratskih drzava kao sto su strukture: Evrounija,Nato,i savez sa SAD-eom.A sta ce srpski narod i drzava Srbija da odaberu radikalskoseseljevu cetnicku stranku nazatka i sunovrata i mladica i karadzica pa da srpski narod uziva od dusevne srece i rahatluka koje ce im donijeti izbor na vlasti radikalskocetnicke stranke sa karadzicem i mladicem na slobodi u sigurnim srcima i zagrljaju srba i Srbije?Da li smo spremni za takvu Srbiju?

Vidite u Crnoj Gori po drugi put kad se uzme referen.o nezavisnosti i sada parlamentarni izbori pobjeduje opcija za evropski put i razvoj drzave i naroda Crne Gore dakle crnogorci vecina njih zele u svijet mocnih bogatih modernih i demokratskih drzava kao sto su strukture: Evrounija,Nato,i savez sa SAD-eom.A sta ce srpski narod i drzava Srbija da odaberu radikalskoseseljevu cetnicku stranku nazatka i sunovrata i mladica i karadzica pa da srpski narod uziva od dusevne srece i rahatluka koje ce im donijeti izbor na vlasti radikalskocetnicke stranke sa karadzicem i mladicem na slobodi u sigurnim srcima i zagrljaju srba i Srbije?Da li smo spremni za takvu Srbiju? Složiću se sa Vama da u ovom momentu Crna Gora, barem što se Procesa stabilizacije i pridruživanja i evropske integracije tiče, može napredovati mnogo brže nego Srbija. Nemaju opterećenje ne saradnje sa Haškim tribunalom, apsolutna većina koalicije na vlasti daje jedinstvenu mogućnost čvrstog političkog konsenzusa koji je ključan za napredak u procesu integracije, politički kredibilitet dobijen uspešnom organizacijom i demokratskim sprovodjenjem referenduma za nezavisnost, i slično. S druge strane, Srbija se suočava sa mnogim izazovima (Hag, Kosovo, Ustav) i to u istoj godini. Za svaku vladu bi bilo teško da izadje na kraj makar sa jednim od tih uslova, a posebno da ih pozitivno reši. To, naravno, izaziva i zabrinutost i strah običnog čoveka, a tada koristi imaju oni sa prepoznatljivim (nacionalnim) porukama. U ovom momentu, prema nedavno sprovedenim istraživanjima, SRS imaju 30% biračkog tela u uslovima kada bi na izbore izašlo 45% gradjana – takodje, DS i DSS zajedno imaju više od 43%. Jasno je da će na narednim izborima odlučivati upravo oni koji u ovom momentu kažu da ne bi izašli na izobre jer su nezadovoljni tempom reformi, neispunjenjem obećanja posle 2000. godine, ili oni koji su neopredeljeni jer su u velikoj meri zbunjeni takvom situacijom. Mislim ipak da će ta Srbija shvatiti da nema povratka na staro, da se ne sme dopustiti da nam se ponove 90-te jer više nema vremena za gubljenje.

Postovana Gospodjo Miscevic, Da bi jedna zemlja bila primljena u porodicu evropskih naroda morao bi evropski nacin mislenja u njoj postati dominantan. Kako vi procjenjujete shanse za evropejizaciju Srbije u okolnostima gde se haski optuzenici smatraju nacionalnim herojima (cak je jedan od njih predsjednik najjace partije u Srbiji) a njihovo privodjene se tretira kao "zadnja rupa na svirali" i opstruira na sve moguce nacine. Pozdrav

Da bi jedna zemlja bila primljena u porodicu evropskih naroda morao bi evropski nacin mislenja u njoj postati dominantan. Kako vi procjenjujete shanse za evropejizaciju Srbije u okolnostima gde se haski optuzenici smatraju nacionalnim herojima (cak je jedan od njih predsjednik najjace partije u Srbiji) a njihovo privodjene se tretira kao "zadnja rupa na svirali" i opstruira na sve moguce nacine. Pozdrav Najteže u procesu reforme svake države jeste promena svesti, i to kako onih koji donose političke odluke tako i običnih gradjana. To se može nazvati evropski način mišljenja, ali se to može nazvati i prihvatanje opštih vrednosti savremenog društva – poštovanje različitosti, vladavina prava, stabilnost institucija, i sl. Nisu one nama strane, nekada smo se mogli pohvaliti da postoje i tu oko nas (u manjem ili većem obimu), ali se sada moramo na njih ponovo navići. Zbog toga se protivim argumentaciji koja bi saradnju sa Tribunalom u Hagu objasnila uslovljavanjem od strane EU – to nije uslov koji moramo ispuniti zbog medjuanrodne zajednice (mada najčešće tako izgleda), već zbog nas samih. Praktično to zaista znači da se Srbija kao društo mora suočiti sa svojom prošlošću (što je veoma teško), a tehnički to znači da mora uspostaviti kontrolu svih svojih službi i akcenat staviti na njihovu odgovornost.

1. Da li je Vasa funkcija izborna ili profesionalna? 2. Sta smatrate najvecim problemom Srbije u procesu priblizavanja standardima EU? (nakon sto se igra sa Kosovom, Mladicem i sl. zavrsi - bilo kako) 3. Koliko je po Vasom misljenju clanstvo u EU samo propagandni slogan politicara i da li on imalo realan u periodu 5-10 godina? I u hrvatskom i u srpskom "slucaju", pa donekle i u rumunskom i bugarskom, EU moze dobiti samo vrecu problema, a za uzvrat mala i slaba trzista. 4. Kolike su ekonoske dobiti Srbije u prvih 5 godina clanstva EU, a koliki su troskovi dok se do toga ne dodje?

1. Nadležnost tela koje se u državi bavi koordinacijom procesa evropske integracije je tehnička nadležnost – traži od takvog tela da saradjuje sa svim ministarstvima i službama vlade, ali i sa gradjanskim društvom, opzicionim strankama, običnim ljudima. Zbog toga bi svaka politizacija ovakvog tela, u slučaju Srbije, to je Kancelarija za pridruživanje, bila veoma loš posao. Tako je i u slučaju direktora Kancelarije – ta ličnost se postavlja na pet godina na predlog vlade, ali iz redova državnih službenika ili stručnjaka. Što se mene lično tiče, pozvana sam da vodim Kancelariju kao osoba koja poznaje EU i posebno proces pridruživanja, i pre ovog mesta nisam imala iskustva rada u adminsitraciji, budući da dolazim sa pozicije docenta na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. 2. Nama je članstvo u EU konačni cilj, ali zašto ga ne bi smo posmatrati i kao instrument. To jest, postati članica EU znači imati stabilne demokratske institucije sa osnovnim postulatom koji je vladavina prava i poštovanje ljudskih i manjinskih prava, gde je konkurentnost (ne samo roba, već i ljudi) osnovna mera vrednosti. Zar to nisu potrebe koje bi smo morali da ispunimo i da nema Unije, i da nema njenih standarda, upravo zbog nas samih. Dakle, najteža je promena svesti da su nam reforme potrebne da bi Srbija postala moderna, razvijena država, čime je put vodi ka članstvu u Uniji, a ne da članstvo u EU treba da promeni Srbiju. 3.Smatram da taj proces za svaku od država regiona zapadnog Balkana, pa i Srbiju treba da traje najmanje deset godina! Ovo ne mislim jer je on toliko trajao za zemlje Centralne i Istočne Evrope pa je reč o nekom pravilu, niti zato što je zapadni Balkan, uključujući i Srbiju manje spreman ili sposoban na promene od drugih. Naprotiv, mislim da su države našeg regiona veoma sposobne, tehnički, da urade posao koji vodi ka EU – nedostaje, nekima od njih, da tu tehničku sposobnost prati i politika. Najidealnija situacija bi bila da Srbija bude potpuno spremna za članstvo, svi kriterijumi zadovoljeni, razvijeno tržište, prihvaćeni standardi, pa tek onda da postane članica. To zapravo znači da Srbija postane članica ne kao teret (kako Vi kažete “vreća problema”), već kao neko ko će imati jasnu sliku šta su koristi od njenog članstva za sve ostale. Kažem, ovo je teorijski najidealnija situacija, ali isto tako ne mogu da tvrdim da je ona i najbolja za Srbiju, koja je i onako izgubila jako puno vremena! 4. Na žalost, još uvek nemamo računicu ove vrste, jer upravo nastojimo da najpre preračunamo troškove i koristi u toku pridruživanja, nakon zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To nam je važno da bi smo mogli neke od tih troškova da umanjimo, i pokušamo da pomognemo ljudima koji će ovim procesom biti pogodjeni – restrukturiranje, gubitak zaposlenja, socijalni programi, prekvalifikacija, gubitak carinskih prihoda s jedne strane, uz sredstva iz EU, povećanje PDV za robe kojima se ukida carina, s druge strane, su osnovni elementi na osnovu kojih se trenutno pravi naša kalkulacija troškova i dobiti.

Da li bih ponovno dovodenje srbijanske pravne drzave i ustava te srbijanske vojske i policije na kosovo ako bih ostalo unutar srbije izazvalo masovnu reakciju albanaca te masovni napad i ubijanje svega onog sto je kao ustavnapravna kategorija srbije?Te kako u takvim zastrasujuce opasnim okolnostima bih opstao bilo koji srbijanski-srpski policajac ili srpski vojnik kao siguran i slobodan u obavljanju svojih srbijanskih ustavnih duznosti?Da li bih to bio masovan napad svim i svacim i masovna likvidacija srpske policije i vojske primitivnim ubojnim sredstvima i svacim poput samoubica i teroristickih napada poput onih danas u iraku i avganistanu?Te u takvoj zastrasujuce opasnoj situaciji kako bih srpski vojnici i policajci opstali a da se ne brane sto bih ponovo dovelo do rata jer albanci su to se zna spremni kao nikad da svi poginu i umru za ocuvanja i stvarane nezavisne drzave kosovo izvan srbije?Da li bih to dovelo do novog zastrasujuceg i opasnijeg rata nego sto je rat bio 1999?Shodno tome sta uciniti sa kosovom?Da li ponovno ratovati u pokusaju zadrzavanja kosova u srbiji ili zivljeti u miru i okrenuti se mirnijim i pametnijim poslovima sami kao srbija bez kosova i bez rata i pokusati traziti pomoc i napredak u ukljucivanje srbije u evropsku uniju i nato te time graditi nasu srbiju nasoj djeci ekonomski jakom i uvezanom sa naprednim slobodnim demokratskim svijetom bez rata i ubijanja bez bijede izolacije i sankcija i siromastva?

Ono što se aposlutno, bezrezervno slažem sa Vama jeste da je Srbiji i njenom narodu dosta ratovanja! Došlo je vreme da se okrenemo drugim pitanjima: smanjenju siromaštva, pitanjima zapošljavanja, investicija, napretka i razvoja, a ne smrti, ruševina i paljevina. Pitanje budućeg statusa Kosova je pitanje o kome se upravo pregovara, a na osnovu tog dogovora odluka će uskoro biti doneta. No, ono što je važno jeste da se i u rešenje ovog pitanja uključe upravo potreba da se odgovori na pitanje razvoja Kosova, kao i njegove evropske budućnosti, i naravno za nas jako važno pitanje – mesto Srba na Kosovu i u takvoj njegovoj budućnosti. Posebno želim da naglasim da pitanje Kosova i njegove budućnosti ne treba vezivati za politiku uslovljavanja EU – nikada, niti jednog momenta, nije bilo govora o “prodaji” Kosova za brži proces integracije u EU.

Postovana Gospodja Miscevic, 1. Koji je po VASEM LICNOM MISLJENJU, konkretno, najbolji moguci i najodrziviji status Kosova za stabilnost naseg regiona? 2. Sta mislite o "Republici Srpskoj" i kako vidite njenu buducnost. 3. Kako ocenite nedavna zbivanja u Srbiji gde su ubijeni svedoci-saradnici procesa sudjenja optuzenih za ubistvo premijera Zorana Djindjica? Koji su po Vama akteri koji se pobrine da Srbija nastavi koracati u nazad? Kako vidite resenje gorepomenutog problema? Zelim Vam puno srece u Vasem radu.

Najpre, zahvaljujem Vam se na lepim željama. Što se Kosova tiče, svako rešenje koje je održivo a koje je postignuto kompromisom je rešenje koje može doneti stabilnost. Naravno, takva rešenja su teška za postizanje, i retko kada podrazumevaju pravičnost. Medjunarodni odnosi su sve, samo ne pravični. Nadam se da postizanje rešenja za Kosovo neće naterati Srbiju da korača unazad, već da se okrene pitanjima svoje budućnosti.

Postovana gospodjo Miscevic, smatrate li realnim da Srbija u narednih nekoliko godina udje u NATO i EU? Do koje ce mere na integracije uticati konacno priznavanje hrvatskih i muslimanskih zlocina nad Srbima na taj proces? Lepi pozdravi.

Ja se nadam da će u narednim godinama (kada, to naravno ne mogu da preciziram) Srbija krenuti put NATO i EU, mnogo brže i rekla bih odlučnije nego što je to sada. I u jednom i u drugom slučaju najpre predstoji priprema za članstvo (Partnerstvo za mir, odnosno pridruživanje), kao prostor za dostizanje nekog nivoa spremnosti. To je prostor, ali i vreme, za upoznavanje, razgovor i razumevanje stvari koje su nam se dogadjale tokom 12 godina raznih sukoba u regionu. To je i vreme da pokušamo da nadjemo rešenje za probleme medju nama - od graničnih sporova, pitanja trgovine do ovih osetljivih pitanja, što će naravno biti najteže. Što pre sa tim krenemo, rešenje će pre biti nadjeno.

Da li po vasem misljenju Srbija moze biti reformisana i uljudjena bez suocavanja sa nedavnom prosloscu i priznanja odgovornosti za ratove iz devedesetih? Cini mi se da vecina, nekad uglednih, novinara i intelektualaca misli upravo tako. Teme iz proslosti se zaobilaze i ignorisu.

Kao što rekoh u odgovoru na prethodno pitanje, što pre započnemo sa tim suočavanjem pre ćemo biti svesni svoje pozicije. Slažem se sa Vama da se ova osetljiva pitanja ignorišu i zanemaruju, i da postanu tema samo kada Tribunal donese presudu koja nam se ne svidja, ili kada nam se taj uslov podigne na viši nivo. Čak i kada su tema, uočava se da se tome pristupa bez većeg razumevanja prave suštine problema.

Kakva je buducnost Srba u Srbiji i buducnost drzave Srbije ako na vlast svojim glasanjem Srbi dovedu Radikalnu stranku Voislava Seselja glede reakcije i odnosa i saveza velikih i mocnih sila kao sto su SAD,NATO,Evrounija?Da li ce srpski narod u srbiji dovesti sebe u tezak polozaj sankcija izolacije kazni i rezervata samoce i bijede ukoliko svojim glasanjem dovedu na vlast Radikale?

Odluka koju glasači donesu na demokratski organizovanim izborima o tome ko će ih voditi u narednom periodu jeste odluka sa kojom se mora saglasiti svako, pa i druge države i organizacije koje pominjete. S druge strane, prema politici koju vodi ta vlada se odredjuje i stav drugih država i organizacija da li će imati dobre odnose sa tom državom, ili pak neće sa njom imati nikakve odnose. To, medjutim, mora gradjanima biti objašnjeno pre izbora, i to je posao političkih stranaka.

Da li je danas Srbija sposobna za jos jedan neizvjestan i tezak rat za ocuvanje Kosova unutar Srbije ukoliko UN i Evropska Unija i Nato daju nezavisnost i priznaju nezavisnu drzavu Kosovo?Jer zna se da ce automatski tu nezavisnu drzavu Kosovo cuvati i biti garant opstanka nezavisnog Kosova UN,NATO i EU sa Amerikom i plus vojna snaga nezavisnog Kosova sacinjena od kosovskog stanovnistva.Da li pri tom ceka Srbiju isti scenario razaranja i unistenja kao i 1999 kada su bombardirali Srbiju saveznici NATO na celu sa Amerikom.Sta se Srbiji bolje isplati da pusti Kosovo ako to Kosovo mirnim demokratskim putem nemoze zadrzati u sastavu Srbije ili rat sa svima kao nekad i velika stradanja i razaranja srbije i srpskog naroda? Sta je tu pametnije i srecnije rjesenje?

Rešenje svakako nije rat! Toga su svesne sve demokratske snage, kako u vlasti tako u opoziciji u Srbiji. Zbog toga i nastoje sve da se pregovorima dodje do kompromisnog i održivog rešenja. Moje lično mišljenje je da Srbija polako dobija sliku o svojoj pravoj moći u regionu i medjunarodnim odnosima i da ta slika postaje sve realnija, te da se na osnovu realnog stanja i moći dalje razvija argumentaciju i nastup Srbije i njenih zvaničnika.