GORAN SVILANOVIĆ ONLINE

Zaključujemo postavljanje pitanja za g. Svilanovića. Svi odgovori su na stranici. Hvala svima. Redakcija

Cenjeni gospodine Svilanovicu, Neosporno je da na Kosovu, medju Albancima, uzivate ugled modernog, trezvenog politicara, koji ne "lovi" glasove mogucih glasaca, daljim negovanjem populistickih ideja i osecanja. Sada je to vec davna proslost, u godinama nakon tkz. "Kontrarevolucije na Kosovu", jedan filmski reziser iz Svedske, prijatelj Srba, u intervjuu dat "NIN"-u, rece tada, po secanju:" Svedska nije mogla ici napred dok se nije oslobodila od teritorija"."Oslobodjenje" se odnosilo na Norvesku i drugih teritorija koje su pre “oslobadjanja” bile pod Svedskom. Da li se nadate da ce Srbija ici napred nakon "oslobadjanja" od Kosova? I jos ovo:Kosovo (i Metohija) je imalo davno ucrtane granice, u okviru DFJ, FNRJ, SFRJ ili SRJ, pa bila kao "AKMO", “Pokrajina” ili "SAP Kosovo", prema federalnoj republici Makedoniji. Zasto je doslo do "ispravljanja" davno utvdjene (od 1945.godine) granice, Srbije(Kosova) i Makedonije, na stetu Kosova, dok ste Vi bili ministar inostranih poslova? Ispravka iznosi cca 2500 ha, te je kosovsko selo Debelde "prebacuje" na Makedoniju. Sada ta ispravka uzrokuje dosta trvenja. Moje iskreno postovanje i mnogo lepih zelja za Vasu uspesnu karijeru, u korist demokratske Srbije.A Kosovo ce se diciti sa onim poznatim, "nase gore list", i pozeljeti Vase konstruktivno posredovanje, u korist oba naroda! Ceni Vas, Sait Berisha, Peja-Pec

Gospodine Berisha, Ja ne dozivljavam pregovore o buducem statusu Kosova, kao nekakvo "oslobodjenje" Srbije od Kosova, kako rekoste. Tu se dakle, ne slazem s Vama. Ostaje istina, medjutim, da dok god na Balkanu postoje otvorena statusna pitanja i pretenzije, za svaku drzavu bice tesko da bude funkcionalna. Zbog toga je vazno da nereseni statusni problemi sto pre budu reseni. To vazi i za buduci status Kosova. Sto se tice granica, SRJ je posle ulaska u UN vodila pregovore o utvrdjivanju granicne linije sa Makedonijom, sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. Za sve ove pregovore nadlezno je Ministarstvo spoljnih poslova, iako je pregovaracki tim sastavljen od predstavnika raznih ministarstava i iz Srbije i iz Crne Gore i (tada) iz Federacije. Ugovor o utvrdjivanju granicne linije sa Makedonijom, koji sam ja parafirao, nije na stetu ni Makedonije ni Srbije, a ne mogu da prihvatim ni Vasu primedbu da je na stetu Kosova. Ugovor su potpisali predsednici Kostunica i Trajkovski i on je deponovan u UN. Trebalo bi da usledi obelezavanje granicne linije, ali se to odlaze evo vec nekoliko godina. Nije retkost u svetu da se dogodi da neko mesto, neka kuca, selo u kojem zive stanovnici koji su pripadnici jednog naroda, ostane iza tako dogovorene medjudrzavne linije razgranicenja. Taj problem bi trebalo resavati kroz olaksavanje prelaza granice, otvaranjem posebnih granicnih prelaza, kako bi stanovnicima bilo omoguceno lako i svakodnevno prelazenje granice, da bi koristili svoja imanja. Medjutim, ne mislim da bi sam ugovor trebalo menjati. Za mandata prethodne vlade, upravo zbog zahteva kosovskih Albanaca, mi smo prihvatili da se otvore dva posebna granicna prelaza, ali kada je to trebalo na terenu realizovati kroz saradnju dve vlade (Makedonije i SRJ) i UNMIK, ispostavilo se da je problem ustvari ne tehnicki, nego politicki, tj. da se zeli osporavanje prava Makedonije i SRJ da potpisu ovakav dogovor. Nasa Vlada to nije mogla da prihvati, a to nije prihvaceno ni od predstavnika medjunarodne zajednice. Tek ako Kosovo bude drzava u medjunarodnopravnom smislu reci, onda je moguce da se iznova otvore pregovori sa Makedonijom pa da se, ako uopste postoje problemi u vezi sa granicnom linijom, ta pitanja resavaju. Do tada, ovaj je ugovor na snazi, linija je poznata, a siguran sam da postoji dobra volja kod predstavnika i sadasnje vlade Srbije i SCG, da ako ima tehnickih problem oko koriscenja imanja, da se ispune zahtevi stanovnika tih krajeva u vezi sa granicnim prelazima.

Gospodine Svilanovicu, molim ako mozete da nam odgovorite kao pravnik, kako i na koji nacin Srbija a bogami i Crna Gora treba da nadoknada ili plate sve sto je opljackano, fizicki unisteno materijalnih sredstava, te osakaceno i ubijeno neduznog stanovnistva Bosne i Hercegovine u zlocinackom pohodu organizovanih hordi iz Srbije i Crne Gore sa ciljem okupacije i genocidnog unistenja bosanskih muslimana ali i ostalih koji su bezrezervno priznavali Bosnu i Hercegovinu kao svoju Domovinu. Mozda i Srbija i Crna Gora ovo treba da nadoknade ne samo novcem (koga i onako nemaju)nego i ustupanjem zemljista tj. prostorno, sto bi bio brzi, jednostavniji i efikasniji nacin, a time bi zrtve bile djelimicno izmirene. Sta mislite o tome ili imate neki bolji prijedlog? Pozdrav od vaseg postovaoca

Dali ste mnogo ocena oko kojih bismo se sporili, ali mislim da je najbolje da odgovorim na ono sto je Vase pitanje, a da ocene preskocim. Dakle, pravni put za nadoknadu stete je onaj koji je pokrenut. Postupak pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu vec traje, sacekajmo odluku tog suda, pa cemo onda videti da li ima mesta naknadi stete, koje stete i koji bi bio nacin. Steta se, inace, nadoknadjuje u novcu, u robi, ali nije moguce teritorijalno, pomeranjem granica, nadoknadjivati bilo koju vrstu stete.

Gospodine Svilanovic Sa velikim postovanjem za Vas rad i da je kojom srecom vise takvih u Srbiji gdew bi joj kaj bio. Ali nazalost jos ima mnogo prodavaca magle kao sto su B. Crncevic, Lj. Tadic i drugi jer nemogu od gadjenja da dalje nabrajam. Kako da se Srbija ,, opasulji'' kada su takvih pune novine i ostali mediji. Nije ni cudo da ono sto oni prodaju da Srbi jednog dana kad se magla razidje vide svoje granice sa Beogradjanke i to kompletne. Pa mora se bre jednom reci gromko ,,Mi smo pogresili ama bas u svemu i prema svima , pravaili smo zlo i red je krscanski da ga ispastamo ''Ali izgleda da se jos nije rodio Srbin sa tako gromkim glasom da bi ga svi culi i prihvatili. Sa postovanjem jedan Amerikanac i nadam se nikad vise Balkanac.

Ja mogu da se slozim s Vasom ocenom da je nacionalna politika koju je vodio Slobodan Milosevic, u jednom inace veoma komplikovanom periodu u kojem se raspadala SFRJ, pod uticajem citavog niza promena u medjunarodnim odnosima, bila od pocetka do kraja pogresna. Cenu te pogresne politike platili su narodi SFRJ, Hrvati, Bosnjaci, Albanci i Srbi, ali i drugi gradjani, bez obzira na nacionalno opredelenje. U pravu ste kada kazete da u Srbiji i danas tesko sazreva svest kod vecine gradjana, da je gotovo sve ono sto je ucinjeno u nastojanju da se "odbrane Srbi" ili "srpske zemlje", bilo u korenu pogresno. Ono sto se u Srbiji vidi, to su rezultati te politike i svi je ocenjuju kao nesupelu, ali ne jos uvek svi i kao potpuno pogresnu. Tu je i deo objasnjenja za ono sto nam se dogadja danas u Srbiji. Ipak, mnogo je bolje nego sto je bilo.

Postovani Gospodine Svilanovic, 1. Koji je po Vama najbolji moguci i najodrziviji status Kosova za stabilnost regiona? 2. Podrzavate li ideju podele Kosova? Zasto da ili zasto ne? Hvala Vam i zelim Vam sve najbolje.

O statusu Kosova za koji mislim da je realan u sadasnjim medjunarodnim okolnostima, rekao sam sve jos u aprilu 2005. godine, i tu nemam mnogo sta da dodam. U toku su pregovori i najbolje je da ostavimo pregovarace da probaju da dogovore sto vise elemenata buduceg statusa. Nisam siguran da ce moci o svemu da se dogovore, ali bilo bi veoma vazno da oko sto veceg broja pitanja tu saglasnost postignu. Sto se tice ideje o podeli Kosova, ja mislim da to nije najbolji put za resenje statusa. Razlog je sto svi u medjunarodnoj zajednici vole da prave paralele i kada ima i kada nema mesta pravljenju paralela. Zato me ne bi iznenadilo da se posle takve podele u Srbiji jave zahtevi Albanaca sa juga Srbije, ili Madjara iz sest opstina na severu Vojvodine ili eventualno Bosnjaka u Sandzaku, koji bi zatrazili da se po istim kriterijumima koji su primenjeni na severu Kosova, i sa njima postupi, pa da onda ono sto dobiju Srbi na severu, dobiju i Albanci na jugu Srbije, Madjari u ovim opstinama Vojvodine, ili Bosnjaci u Sandzaku. To bi sve mogle da budu implikacije podele Kosova u Srbiji. Izvan Srbije, u regionu, zamislivo je da na slican nacin razmisljaju Srbi u Bosni ili Albanci u Makedoniji. Dakle, meni se cini da bi podela Kosova mogla da vodi otvaranju Pandorine kutije i u Srbiji i u regionu.

Postovani Gorane, Oce l' biti ikad bolje no za Tita?

Jeste "za vreme Tita" ponesto i bilo bolje, ali nije sve bilo bolje. Nekako mi se ne da da idealizujem taj period. Prvo, jer je to veoma dugacak period u kojem je moguce razlikovati vise faza, u nekima je bilo bolje u nekima veoma lose. Drugo, ceo se svet promenio od tada i toliko je svuda sve drugacije, da nema mnogo smisla ni porediti. Meni to vise lici na osobinu koju svi mi imamo a to je da svoju proslost, a pogotovo mladost, gledamo kroz ruzicaste naocari. Srbija je danas demokratska zemlja koja ima mnogo problema, i koja ima veoma slabu ekonomiju. Medjutim, svet vise nije bipolaran i nema vise takvih politickih kredita koji bi kao carobnim stapicem trebalo da rese sve nase ekonomske probleme. Ipak, mislim da je moguce konkretnim ekonomskim parametrima pokazati da je srednji sloj, sto znaci znatna vecina stanovnika, zivela bolje u pojedinim periodima za vreme Tita, nego danas. Da dostignemo taj nivo socijalnog i ekonomskog blagostanja, bojim se da ce nam biti potrebne godine, mozda i vise od deset. Ali, nimalo ne sumnjam da cemo ga i dostici i prestici.

Gospodine Svilanovicu! Mislim da ste kao politicar zavrsili svoju karieru u Srbiji i da sada pokusavate na ovaj nacin(vase zalaganje stvaranju nezavisnog Kosova )da se nametnete medjunarodnim faktorima za eventualno neko mesto medju licemerne politicare zapada. Gordana

Gospodjo Gordana, ja zivim s porodicom u Beogradu, a predsedavam Prvim radnim stolom Pakta stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi vec dve godine. I to nema nikakve veze sa Kosovom. Dakle, ako ste mislili da je to neki moj skriveni motiv, pogresili ste. Nemam nikakve skrivene motive, samo mislim da bi o stvarnom stanju na Kosovu (ukljucujuci posebno kako tesko tamo Srbi zive), kao i o odrzivim resenjima za buduci status, politicari u Srbiji morali da govore veoma otvoreno i iskreno.

Postovani Gospodine Svilanovic, dali je razlog za rehabilitaciju Cetnika od strane srpskog naroda ispravka koja je nad njim ucinjena, potpuno prikljucenje i prihvatanje cetnicke ideologije ili nesto trece. Molim vas iskren odgovor.

Ja mislim da su predlagaci ovog zakona, kao i oni koji su u skupstini za njega glasali, zeleli da se na neki nacin prevazidje ta visedecenijska podela na "cetnike" i "partizane" u Srbiji. Da, na neki nacin, doprinesu pomirenju unutar srpskog naroda. Nemam utisak da su u tome uspeli. I dalje povremeno cujemo veoma strastvene parole i izjave sa obe strane. Stvarnih cetnika i partizana u Srbiji vise, verovatno, ni nema, ali eto, taj duh podele je veoma ziv i ovim zakonom nije prevazidjen.

Molim vas da mi odgovorite koji sud bi trebao biti nadlezan za sudjenje za zlocine i zlocincima koji su se evidentno dogodili ako ne sud u Hagu kako tvrdi vasa delegacija u sporu za agresiju i genocid nad bosancima i svim onima koji Bosnu i Hercegovinu prihvataju kao svoju domovinu. Pozdrav i sretno u daljnjim poslovima.

Ako se Medjunarodni sud u Hagu ne oglasi nadleznim, tj. ako promeni svoju prvobitnu odluku kojom se oglasio nadleznim, onda nijedan drugi nece biti nadlezan. Nema drugog osim tog suda.

Dragi Gorane, Prije svega divim Ti se sto imas dovoljno snage i elana da se boris sa vjetrenjacama i ogromnim problemima koje su Ti Sloba & Co. ostavili u amanet. Kosovo, Crna Gora, Mladic, ekonomska situacija ... Sta god da se odluci generisace milione nezadovoljnih. Da li ocekujes u skoroj buducnosti da demokratija konacno zapljusne Balkan? Postovanje, Gagi

Postovani Gagi, Ja mislim da je demokratija odavno "zapljusnula" Balkan. Da ne idem dalje u proslost sve do pada Berlinskog zida, nego da se osvrnem samo na 2005. godinu, koja je bila zaista izvanredna za sve u regionu. U toj godini Hrvatska je zapocela pregovore o clanstvu u EU, Makedonija je dobila status kandidata, Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, zapocele su pregovore o sporazumu o pridruzivanju i stabilizaciji sa EU. Iz te perspektive, to je bila godina u kojoj je svaka od zemalja iz regiona napravila bar jedan mali korak prema clanstvu u EU, a to se ne moze bez demokratizacije ovih drustava. Nadam se da ce i ova godina doneti napredak, mada moram priznati da brinem. Ova, 2006. godina, je godina u kojoj ocekujemo odluke o statusu Crne Gore i Kosova, sto su svakako veoma teski politicki procesi i mogu se odraziti na usporavanje pregovora sa EU. Osim toga, u Parlamentarnoj skupstini BiH nisu usvojeni predlozeni amandmani na dejtonski Ustav BiH, koji je trebalo da je ucine funkcionalnijom. Mislim da je steta sto je ova prilika da se Bosna i Hercegovina ucini jednostavnijom drzavom sa snaznijim institucijama, propustena, cime je izgubljeno nekoliko godina. Osim ovih izazova, 2006. godina donosi izbore Bosni i Hercegovini i Makedoniji (nisam siguran da li i Srbiji). Nadam se samo da ce i posle tih izbora nove vlade nastaviti da savladjuju prepreke na putu do clanstva u EU. To ce sve biti testovi nivoa demokratizacije Balkana.