ALEKSANDAR POPOV ONLINE

pitanje za uvazenog gosta: sta ce prije bit, neka nova Juga ili sudnji dan? (samo kratko molicu, ne ko zivko radisic)

Bar za ovo drugo nadam se da nećemo docekati. A sto se tiče neke nove Juge mislim da se ona više neće obnoviti. U okviru novih trendova svim državama ex Jugoslavije otvara se perspektiva da opet budu zajedno, ali ovaj u u jednoj široj integraciji koja se zove Evropska Unija. Ne isključuje se i neka vrsta regionalnih integracija na prostorima jugoistočne Evrope ali koje bi pre imale elemente zajedničkog tržišta i zone bezviznog režima.

gospodine Popov lako je baviti se prodavanjem malgle kad to drugi placaju zar ne zabavite se malo problemima koji opterecuju srbiju i tu pricu da je sve vojvodjasko ljudima iz vojvodine a pitaju li se gde zive ti ljudi kom bogu se mole ciji vazduh disu zar to nije raspirivanj nacionaliznma na nacin ono mi se borimo za svoje kao albaci sa kosova.

Zalaganje za decentralizaciju Srbije je u najboljem interesu i same Srbije i njenih gradjana. Pokazalo se da je decentralizovana država po pravilu uspešnija od centralizovane jer podstiče takmičarski duh medju regionaima. To pokazuju i druga svetska i evropska iskustva. U vreme kada je Vojvodina imala punu autonomiju, ona je na najbolji način koristila svoje komoparativne prednosti i time doprinosila bržem razvoju i svom, ali i cele Srbije jer je poštovan i princip solidarnsti. Danas je Vojvodina toliko osiromašila da ne može da pomogne ni sama sebi i svojim gradjanima, a kamoli drugima. Srbija, konačno i jeste u problemima i zbog tvrdog centralizma koji je uveo Slobodan Milošević, a mi ga se nismo rešili ni posle 5. oktobra 2000.

Samo demokratski, bez nasilja, humanisticki i civilizovano - do integracije Kosova. A siguran sam da tu i Vi mozete doprineti!

Kako mi često ističemo, civilni sektor, odnosno nevladine organizacije, ne mogu pomerati planine, ali mogu doprineti da bude malo manje napetosti i malo više razumevanja na ovim prostorima. Naš projekat povezivanja nevladinih organizacija odavde i sa Kosova i nosi naziv Civilni dijalog jer nam je prošla decenija pokazala da kada nema dijaloga onda oružje govori. Mislim da je do sada bilo i previše nasilja na ovim prostorima i da bi konačno svi trebalo da shvatimo da se stvari mnogo bolje rešavaju pregovorima i kompromisom nego oružjem.

Gospodine Popov, Kako i sami vidite Srbija ima uvijek dvije mogucnosti oko Ustava: Upotrebom sile promjena ustava kao sto je to ucinila na Kosovu. I Drigi "Demokratski putem" povratak Kosova Sribiji novim Ustavom bez upotrebe sile. Molim za Vase misljenje

Kao što nam je pokazala 1999. godina ne postoji prvi put, jer se silom ništa nije rešilo samo što smo dobili bombardovanje. Što se tiče drugog, odnosno demokratskog puta, mislim da nikog u svetu nije posebno impresioniralo to što je Kosovo stavljeno u preambulu našeg novog Ustava,, koji je od početka do kraja donet na nedemokratski način. Po mom mišljenju novi Ustav neće ni najmanje pomoći da se Kosovo ponovo integriše u Srbiju, jedino što je radikalima otvorio širok prostor za njihovu patriotsku priču, dok prekid pregovora sa EU, koji će se tragično odraziti po Srbiju, niko više i ne spominje.

Gospodine Popov, Volela bih da mi razresite jednu dilemu oko nevladinih organizacija. Ko ih organizuje i kako, ko ih placa, imaju li ogranicen mandat, prostorije? Kako pojedinac moze pristupiti toj organizaciji ili osnovati je? Hvala unapred.

Nevladine organizacije su udruženja gradjana koja se osnivaju po zakunu o udruženjima gradjana. Za njihovo osnivanje dovoljni su potpisi 10 gradjana Srbije. Nevladinom organizacijom rukovode skupština i upravni odbor koji donose odluke o svim pitanjima vezanim za rad nevladine organizacije pa i o mandatu njenih izvršnih organa kao što je na primer direktor. Nevladine organizacije se najčešće finansiraju od stranih fondacija pošto kod nas još nije razvijen sistem fondacija. Pojedine projekte finansira i sama država, pa tako u Vojvodini i u nekim opštinama postoje fondovi za finansiranje projekata nevladinih organizacija, dok na nivou Srbije još nije osnovan takav fond. Gradjani mogu pristupiti nekoj od nevladinih organizacija i angažovati se ili kao volonteri, ili kao eksperti ako poseduju takvu kvalifikaciju.

Dokle je stigao "civilni dijalog" sa Albancima? Jel se ne puca na decu na kupanju? Jel se ne bacaju bombe na srpske kafice? Jel su prestali da nasrcu na Srbe nozevima? Jel imaju Srbi slobodu kretanja? Jel smeju Srbi da pricaju srpski?

Da li Vi mislite da će biti manje nasilja na Kosovu ukoliko prekinemo sve komunikacije izmedju Albanaca i Srba, pa i one koje imaju nevladine organizacije. Albanci koji učestvuju u Civilnom dijalogu itekako su protiv bilo kakvog nasilja, pa i onoga kojem su sada izloženi Srbi na Kosovu. Oni su bili i prvi koji su na skupu, koji je odražan u Grand hotelu u Prištin, osudili nasilje koje se desilo 17. marta 2004. godine. Moj kolega Zef Šalja, direktor dobrotvorne organizacije Majka Tereza iz Prištine, koja je i glavni partner sa Kosova u Civilnom dijalogu, je bio prvi Albanac koji je odmah nakon nasilja posetio Gračanicu i ponudio pomoć izbeglim Srbima, koja im je kasnije i stigla. Dakle, mi ne možemo sprečiti da se dešavaju akti nasilja, jer to je posao državnih organa ili u ovom slučaju nadležnih medjunarodnih institucija, ali možemo doprineti da se duh nasilja ne širi i da umesto toga stvaramo atmosferu dijaloga i tolerancije.

Kosmet je deo Srbije po Povelji UN. Ne vidim potrebu da spominjete mitove kada je u pitanju osnovno pravo na suverenitet i teritorijalni integritet clanica UN, pa na Vasu zalost i u slucaju Srbije.Pitanje, da li ste spremni da se preselite na Kosmet u slucaju proglasenja nezavisnosti posto su Vam stavovi slicni stavovima Albanskih separatista i zbog cinjenice da Srbija ne zasluzuje takav kadar kao sto ste Vi? Mozda i tamo jednog dana predlozite komadanje teritorije, ne verujem da bi to predlozili samo u slucaju Srbije.

Na žalost o Kosovu najviše pričaju oni koji nikada nisu bili tamo, a još manje su spremni da tamo odu i bave se suštinskim pitanjima, kao što je na primer ostanak i opstanak srpske zajednice na Kosovu. Za razliku od njih ja sam bar dva puta mesečno tamo, često se sastajem i Srbima koji tamo žive i veoma dobro znam kakva je ukupna situacija tamo. A ti kojima su danas puna usta Kosova su i najzaslužiji za činjenicu da već sedam ipo godina Kosovo faktički nije organski deo Srbije i što bi veoma teško bilo da se stvari vrate u predjašnje stanje. Da li ste Vi, ako imate decu, spremni da ih pošaljete da ginu za tu bitku koju su već izgubili oni koji su odgovorni za ukupni sunovrat Srbije?

Gospodine Popov, da li se ikako moze objasniti tvrdoglavi imunitet gradjana bivse Jugoslavije na progresivne ljude i pokrete poput vasih? Otkuda ta neiscrpna zedj medju obicnim ljudima za nacionalistickom politikom i pored 15 godina krvavih sukoba i slepe mrznje?

Jedan od Marfijevih zakona kaže – stvari prepuštene same sebi imaju tendenciju da se kreću od zla na gore. To znači da destrukcija deluje sama od sebe, a u našoj tužnoj balkanskoj priči smo imali još gomilu destruktivaca koji su je podupirali. Drugim rečima, cele prošle decenije naš mentalni prostor je zagadjivan nacionalizmom i šovinizmom i treba dugo vremena da se on dekontaminira. To tim pre što i posle odlaska i sa vlasti, ali i fizičkog, glavnih aktera naše nesreće, nove vlasti Srbiji, ali ni u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, nisu skoro ništa učinile da se gradjanima putem medija objasni šta se zapravo desilo u prošloj deceniji. Suočavanje sa prošlošću, koje je i suočavanje sa samim sobom, je težak i mukotrpan posao koji će nažalost još dugo potrajati, a mi smo na žalost potrošili sve vreme ovog sveta i ostavili naše potpomke bez budućnosti.