Kako radi gradski saobraćaj u Sarajevu, Beogradu i Podgorici

Kako je organizovan gradski saobraćaj u nekim od glavnih gradova zemalja regije, koliko je obnovljen vozni park, da li se poštuju evropski standardi u oblasti prevoza putnika u velikim gradovima - to su neka od pitanja na koja smo odgovore potražili u Sarajevu, Beogradu i Podgorici.

Sarajevo je među prvima u Evropi imalo tramvaj, a ove godine Gradsko saobraćajno preduzeće (GRAS) obilježava 127 godina postojanja.

I danas okosnicu gradskog saobraćaja u Sarajevu čine tramvaji koji prevoze polovinu od ukupnog broja putnika. Osim tramvajem, saobraća se trolejbusima, autobusima i minibusevima. GRAS nema konkurenciju, a Kanton Sarajevo većinski je vlasnik preduzeća.

Već godinama GRAS posluje sa gubicima koji trenutno iznose oko 125,000.000 konvertibilnih maraka. Radnici GRAS-a često organizuju štrajkove. Nadavno su radnici ove firme protestirali zato što na osnovu povlaštenog prevoza u Kantonu ova firma gubi 22,000.000 KM, a povlašteni prevoz u Sarajevu koriste penzioneri, đaci i studenti.

„Insistiraćemo na povećanju subvencija i povećanju cijena kupona“, kaže direktor GRAS-a Haris Kadrić.

Zbog čestog kašnjenja, neredovnih autobusa i trolejbusa, pa i štrajkova, građani Sarajeva nisu zadovoljni uslugama GRAS-a.

„Gradsko saobraćajno uvijek je bilo ovakvo. I prije rata. Tu popravke nema. Samo treba konkurencija i ništa drugo“, „To znači – opet ovaj jadan narod plaća“, „Sindikat – ako je državno preduzeće – onda ne smije uopšte da štrajkuje. Znači da je samo to – ko će upravljati tim preduzećem, koja partija ili koja mafija“, kažu građani.

O boljem i kvalitetnijem prevozu putnika niko iz menadžementa GRAS-a nije htio govoriti, pa ni iz Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo, jer je očigledno da o tome ni ne razmišljaju.

Beograd: Stara vozila najveći problem

U srbijanskoj prijestolnici, Beogradu, gradu sa gotovo dva miliona stanovnika, mreža gradskog saobraća veoma je razgranata.

Ali, Beograd nema metro, sa žaljenjem kaže glasnogovornica Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd Slavica Stevanović. Saobraćaj se odvija autobusima, tramvajima i trolejbusima, a svakodnevno se vozilima ovog preduzeća preveze oko 1,600.000 putnika.

„Što se tiče samog saobraćaja, kapaciteti beogradske infrastrukture su limitirani tako da Beograd ne može više od 1.400 vozila da primi. Tako je i koncipiran. Postoji Direkcija za javni prevoz koju je osnovao Grad Beograd i u okviru te Direkcije funkcioniše Gradsko saobraćajno preduzeće kao najveći prevoznik. GSP je gradska firma, nju je osnovao Grad, a pored GSP-a autobuski prevoz obavljaju i privatnici i Lasta“, pojašnjava Slavica Stevanović.

Pojedinačna karta košta oko 60 dinara, što je oko pola eura, a veliki broj građana Beograda vozi se besplatno.

„Svi penzioneri stariji od 55 godina, deca do sedam godina, sve trudnice se voze besplatno. Postoje tu i druge kategorije koje imaju povlastice - po povlašćenoj nižoj ceni voze se nezaposlena lica, studenti, domaćice. Građani su zadovoljni. Grad Beograd je uveo novi sistem praćenja vozila – to je ono gde se prate evropski trendovi – i novi sistem naplate i kontrole karata“, navodi Slavica Stevanović.

Ali, stara vozila predstvaljaju najveći problem za ovo preduzeće, kaže Slavica Stevanović.

„Grad je prošle godine pustio u rad 83 nova trolejbusa, tako da nam je sada starosna struktura trolejbuskog voznog parka daleko bolja, prosečna starost je negde oko tri godine u ovom trenutku. Do kraja godine će stići i svih 30 tramvaja koje je Grad Beograd kupio od španskog proizvođača, jer smo imali situaciju da nam je tramvajski vozni park veoma star. Prosečna starost tramvaja bila je 28 godina“, kazala je ona.

Podgorica planira poboljšanja

Autobuske linije čine osnovu javnog gradskog prijevoza u glavnom crnogorskom gradu Podgorici. Preduzeće Gradski saobraćaj, koje je bilo u vlasništvu Grada, bankrotiralo je, a autobuski prijevoz danas vrše privatni prijevoznici na 27 linija.

Prosječna starost autobusa je devetnaest godina, tj. putnici se voze autobisima starim od tri do 35 godina, kaže pomoćnica sekretara za komunalne poslove i saobraćaj u Podgorici Vesna Janković.

„U centralnom dijelu Podgorice frekventnost vožnje autobusa je relativno dobra, s tim što je na širem području nedovoljna. Kada je u pitanju odnos prevoza javnim masovnim prevozom i ostalim sredstvima, situacija je dosta loša, jer se sredstvima javnog masovnog prevoza obavi se samo 6,4 posto putovanja. Ono što je dosta loše jeste obavljanje taksi prevoza. Imamo, naime, veliki broj taksi vozila koji posjeduju licence, ali imamo i one koji se bave nelegalnim taksi prevozom. Cijena taksi prevoza je dosta niska, tako da to predstavlja nelojalnu konkurenciju javnom masovnom prevozu. Na primjer, minimalna cijena, ali to je uglavnom cijena svih relacija taksi prevoza, je 1,20 eura, a cijena karte je 0,80 eura“, pojašnjava Vesna Janković.

U narednom periodu Grad Podgorica planira poboljšati javni gradski prijevoz, kaže Vesna Janković.

„Uvođenjem jedinstvene elektronske karte – koja bi omogućavala presjedanje u okviru jednog sata s jednog prevoznog sredstva na drugo. Vozni park bi trebao prvenstveno da omogući kvalitetan i bezbjedan prevoz, što znači da se moraju nabavljati vozila koja ispunjavaju standarde Evropske unije u pogledu emisije zagađivača, buke, kao i u pogledu bezbjednosti“, zaključuje Janković.