Kosovski analitičari smatraju da postoje svi elementi za jedan transparentan, sudski proces u vezi događaja u Kumanovu, ali deluje da niko nije zainteresovan da se istina sazna. Dve vlade, na Kosovu i u Makedoniji, sklonije su tome da diskutuju o događajima na nivou spekulacija, nego da insistiraju na rasvetljavanju činjenica, kaže analitičar Dukađin Gorani.
Kosovski zvaničnici saopštili su u ponedeljak da makedonske vlasti nisu u dovoljnoj meri sarađivale sa zvaničnom Prištinom nakon sukoba u Kumanovu, tokom kojih je ubijeno devet državljana Kosova, a uhapšeno 21 lice sa Kosova. Zvanična Priština još uvek nije ni porodice ubijenih obavestila o smrti njihovih bližnjih zato što makedonske vlasti još uvek nisu izdale izvode umrlih. Jedino su dobijene informacije koje se tiču verifikacije identiteta pojedinaca. Pored toga, nadležni ministri su ponovili da nisu imali informacije koje bi unapred nagovestile jedan takav događaj.
Kosovski analitičar Dukađin Gorani smatra da sve strane zainteresovane u to da se situacija u Makedoniji razjasni treba da insistiraju na rasvetljavanju činjenica koje su dovele do incidenta u Kumanovu.
On naglašava da postoje svedoci, uhapšeni ljudi, a što je dovoljno za jedan transparentan, sudski proces koji će dovesti do tačne interpretacije onoga što je prouzrokovalo sukobe. Međutim, dodaje on, deluje da niko ne želi da sazna istinu.
"U celoj ovoj tragediji u Kumanovu, jedan broj ljudi je uhapšen, oni su živi i oni su svedoci, i njihova reč treba da se čuje u sklopu transparentnog sudskog procesa. Tako bi se saznali svi detalji koji su prouzrokovali tragediju, i to bi dovelo do tačne interpretacije.
Ali ono što ja primećujem jeste da niko nije zainteresovan da sazna istinu. Izgleda da je istina neverovatno mračna i jeziva, za obe zemlje neverovatno neprijatna. Tako da dve vlade, i jedan deo javnosti u dvema zemljama, skloniji su tome da diskutuju događaje na nivou spekulacija, nego da insistiraju na tome da se istina rasvetli. Za mene je nelogična činjenica da postoje sveodci, da postoje uhapšeni ljudi, postoji nephodnost da se pokrene sudski proces, ali time se niko ne bavi. Svi su zainteresovani da nastave spekulacije. Do spekulacija obično dolazi onda kada su faktične činjenice nemoguće, kada realno nema svedoka i kada se ne zna šta se desilo i onda počnu spekulacije. Mene čudi situacija u Makedoniji, jer svedoci postoje, postoje uhapšeni ljudi, postoje učesnici za jedan transparentan sudski proces, a niko ne želi da se bavi time“, kaže Gorani za RSE.
On ističe da je sukob u Kumanovu doprineo zahlađenju odnosa između dveju vlada na Kosovu i u Makedoniji, ali dodaje da to ne podrazumeva i da su odnosi dveju država promenjeni. Primetno je i na Kosovu i u Makedoniji da aktuelne vlade ne odražavaju i društveno stanje i da je ta podela veća nego što se mislio, dodao je.
„Dok se ne završi ovaj proces, dok se ne razjasni da li makedonska vlada govori u ime makedonskog društva, i da li kosovska vlada govori u ime društva na Kosovu, onda je teško da se pojednostavi regionalna situacija ako se stav vlada shvata kao stav društva“, zaključuje Gorani.
S druge strane, Fisnik Korenica iz Grupe za pravne i političke studije kaže da je Makedonija zahladila odnose prema Kosovu, ali ne i Kosovo prema Makedoniji. Vlada Kosova pokazala se neutralnom naspram akcija koje je poduzela makedonska vlada u Kumanovu i odbila je da pruži, kako kaže, jednu vrste podrške makedonskoj opoziciji, a koju sada mnoge zapadne države podržavaju. Takođe je paradoksalno, dodaje Korenica, da Vlada Kosova nije zvanično reagovala na način na koji se uhapšeni sa Kosova tretiraju u Makedoniji.
“Smatram da naša vlada ne uživa dovoljan autoritet kako bi dokazala da Kosovo vodi jednu spoljnu politiku jedne nezavisne zemlje koja sme da se bavi sudbinom svojih građana”, kazao je on.
