Evropska unija nije tražila, niti posredstvom evropskog fonda za zbrinjavanje izbeglica u zemljama u okruženju Sirije traži da se deo sirijskih izbeglica trajno naseli u Srbiji i Makedoniji, a takve tvrdnje objavljene na jednom briselskom portalu su netačne. Takvu vest prenele su agencije u Srbiji pozivajući se na diplomatske izvore, dok je portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič izjavila je da je portal euractiv.com koji je preneo da postoji zahtev da se sirijske izbeglice zadrže u Srbiji, u sredu ispravio ovu informaciju.
Temperatura je podignuta, uoči konferencije na kojoj se okupljaju svetski lideri u četvrtak 4.februara, u Londonu. Skup je posvećen Siriji i migrantskoj krizi. Pod nazivom "Supporting Syria and the region. 2016" zajednički ga organizuju Velika Britanija, Nemačka, Kuvajt, Norveška i Ujedinjene nacije, s ciljem da se prikupi što više novca koji je neophodan milionima ljudi čiji su životi ugroženi razornim građanskim ratom.
U London odlazi i srpski premijer Aleksandar Vučić, koji je uoči puta, zaoštrio retoriku o izbegličkom pitanju.
„Srbija će da se ponaša u skladu sa evropskim pravilima a Srbija da bude parking za bilo koga , neće niti to može” rekao je Vučić na pres konferenciji u Beogradu: “Da imamo veću ekonomsku snagu , to bi bilo u redu. Srbija je spremna da učestvuje, čak i u kvota sistemu sa zemljama EU, iako nismo članica EU. Možemo nekoliko hiljada ljudi uvek da udomimo.”
Podsetimo i da je dan ranije, šef diplomatije Ivica Dačić poručio je da Srbija neće biti izbeglički sabirni centar. Da li Srbija može biti uključena u sistem kvota? Pavle Kilibarda istraživač u Beogradskom centru za ljudska prava kaže da postoji ta mogućnost i objašnjava šta to znači:
“To još nije dogovoreno na nivou EU, a to se odnosi na ljude kojima je priznat izbeglički status u nekoj od država članica Unije, a koji bi mogli da se nastane u nekoj drugoj zemlji članici. Do sada je bilo reči da taj sistem funkcioniše isključivo u okviru EU. Mene ne bi čudilo kada bi zemlje Zapadnog Balkana, ne samo Srbija, pristale na takav sistem za ograničen broj ljudi.”
Za eventualni dugotrajniji prihvat većeg brojaizbeglica, međutim, Srbija nije spremna kaže dalje Kilibarda:
“Kako će se za te ljude organizovati smeštaj, učenje srpskog jezika, pristup tržištu rada i tome slično? Jer, to su sve prava koja naša zemlja garantuje osobama koje dobiju azil. Mi smatramo da Srbija za to nije spemna.”
Koji su kapaciteti Srbije za prihvat izbeglica? Portparol Komesarijata za izbeglice Ivan Mišković kaže da je Srbija tranzitna zemlja za kratkotrajno zadržavanje izbeglica:
“Mi imamo kapacitete za šest a može i za devet hiljada mesta, ali se to odnosi na kraći period ostajanja u Republici Srbiji. O nekom dužem ostajanju, nema ni govoroa.”
UNHCR je pre nekoliko dana predstavio regionalni plan pomoći za migrante ali za njihovo kraće zadržavanje, kaže portparolka UNHCR za Srbiju Mirjana Milenkovski:
“U tom planu je predviđeno 550 miliona dolara, od toga za Srbiju je traženo 47 miliona od donatora za kraće zadržavanje izbeglica. Regionalni plan ne predviđa duža zadržavanja.”
Da li, međutim, Srbija može da postane “sabirni centar” ili “parking zaizbeglice” (što baš nisu prikladni nazivi za nesrećne ljude koji ne znaju kud će, jer nigde nisu poželjni, a nazad ne bi ni po cenu života) koje nemaju šansu da uđu i ostanu u EU, za koje EU pravi neprobojni zid-pitali smo Pavla Kilibardu.
“Ukoliko EU bude zatvarala vrata, mislim da ni zemlje Zapadnog Balkana neće neće držati svoja vrata otvorena, nažalost. U tom slučaju, to diferenciranje bi se dešavalo pre nego što dospeju u Srbiju, na granici između Grčke i Turske, a ne između Srbije i zemalja sa kojima se ona graniči.”
