Uskrs po Gregorijanskom kalendaru obeležavaju mnogi građani Vojvodine od njenog krajnjeg severa do krajnjeg juga. U Beloj Crkvi, višenacionalnoj južnobanatskoj opštini, u nedelju je praznik za njene stanovnike češke, mađarske, slovačke i više ne tako brojne građane nemačke nacionalnosti.
U porodici Janoša Gašpara u obeležavanju uskršnjeg praznika uglavnom se održava i odražava porodična tradicija
"Dok sam bio mlađi, crkveno obeležje uskršnjeg praznika bila je nekako prisutnije, zbog roditelja, naravno. Sada se to svelo uglavnom na porodično okupljanje. Što se mene lično tiče, ja ga jednako doživljavam i obeležavam i sada kao i ranije, u vreme socijalizma. Mogu reći da ove društveno-političke promene na mene nisu uticale. Drugačije je jedino to što je zbog osipanje porodice porodično okupljanje malo teže nego ranije", kaže Gašpar.
I Uskrs se, kao i Božić, po tradiciji proslavlja u porodičnom krugu, i obično se tada ne odlazi kod drugih, niti se pozivaju gosti za taj dan. Ovaj praznik je za mnoge porodice jedna od retkih prilika da se svi njeni članovi ponovo nađu na okupu, a u Beloj Crkvi gotovo da ne postoji familija koja nema ponekog svog u inostranstvu. Već uoči Uskrsa grad je prepun EU registracija, ali tokom samog praznika ta saobraćajna vreva najednom utihne. Porodice se tada posvećuju sebi i, naravno, brižljivo pripremljenoj prazničnoj trpezi.
"Još uoči Uskrsa počinju pripreme - moja je majka, recimo, umela da skuva odličnu šunku sa jajima i kobasicama, i to sve zajedno bude izuzetno ukusno. Ja sam kao dete jedva čekao da se dobije dozvola za njeno konzumiranje, a to je značilo da treba sačekati da prođe noćna misa u crkvi, da se završi ceremonija uklanjanja Isusovog groba, koji je simbolično postavljen u crkvi, i objava njegovog uskrsnuća. Sveštenik tada najavljuje dolazak, odnosno početak Uskrsa i svim vernicima čestita praznik. Po povratku kući šunka se mogla načeti", seća se Janoš Gašpar nekadašnjih običaja.
Za glavnu trpezu na sam praznik obavezni su jagnjeća čorba, jagnjeće pečenje i pohovana rebarca, mlada zelena salata i pečeni mladi krompirići. Uz puno raznih kolača, koji se pripremaju i po nekoliko dana ranije.
Deca se Uskrsu raduju (i) iz jednog drugog razloga - zbog poklona i slatkiša koje dobijaju, a naročito zbog rituala prilikom podele tih poklona, podseća Gašpar na taj specifičan običaj.
"To je svakako jedan od najzanimljivijih običaja tokom Uskrsa, i za decu ali i za odrasle. Naime, svi pokloni, čokoladne zeke, farbana jaja, igračkice, i razni slatkiši, pre svega bombone u obliku jaja sakrivaju se po bašti, u cveću ili travi, i deci je veliko zadovoljstvo i radost da čim ustanu na sam dan Uskrsa, sama otkrivaju šta im je to uskršnji zeka sakrio u bašti... Moja deca su sada odrasla, ali još uvek bi volela da pronađu poneko čokoladno jaje u travi", navodi Janoš Gašpar.
Interesantno je napomenuti da je ovaj običaj pripremanja uskršnjih poklona za decu prihvaćen i u drugim konfesijama u Banatu, i on na neki način obeležava i konačni dolazak proleća.
