Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu potvrdilo je da je stigla optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal protiv bivšeg vladinog zvaničnika Nebojše Čovića i još šest osoba, kojima se stavljaju na teret zloupotrebe prilikom kupovine stanova i izgradnje objekata za raseljene sa Kosova.
Portparolka suda Tanja Koljenšić rekla je Tanjugu da je optužnica podignuta u petak, 15. januara, a da je stigla u sud, te da će u narednom periodu biti ispitana.
Optužnicom, koja se odnosi na period od početka 2003. godine do sredine septembra 2005, njima se stavlja na teret da su u poslu otkupa i izgradnje nekretnina zloupotrebili službeni, i položaj ovlašćenog lica i primanje mita. Pored Čovića, optužnica je podignuta i protiv bivše sekretarke Koordinacionog centra Anđelke Radenković, bivšeg načelnika Kosovskomitrovačkog okruga Dragana Kalabe i vlasnika privatnih firmi “Komgrap gradnja”, “Daki” i “Masters”. Svi oni su optuženi za pribavljanje protivpravne imovinske koristi u iznosu od oko 10 miliona evra. Inače, istraga protiv Čovića i ostalih pokrenuta je tek u avgustu 2014. godine.
Slučaj podizanja ove optužnice za RSE komentariše Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije.
“Optužnica koja je podignuta protiv Čovića i drugih mene uopšte ne fascinira. Čović, Vučić, ja i bilo ko drugi - ako smo počinili krivična dela, moramo da odgovaramo. Čin podizanja ove optužnice je nešto što mi uliva makar malu nadu da će konačno da se uspostavi vladavina prava i da će sve pravosudne institucije konačno početi da rade”, ocenjuje Vasilićeva, koju pitamo i šta misli o tome što je tužilaštvo tek u avgustu 2014. godine pokrenulo istragu protiv Čovića i drugih, ako se terete za dela počinjena gotovo deset godina ranije.
“Bolje je da vi mene pitate zašto tužilaštvo nije pokrenulo postupke koje je Savet za borbu protiv korupcije pokretao godinama unazad. Mi imamo 2004. godine, recimo, izveštaj protiv onih koji su vršili prodaju ‘Sartida’. To morate da pitate gospodu iz tužilaštva koji su na jednom sastanku izjavili da oni rade kada ima političke volje i da političke volje sad ima. Ja, naravno, smatram da tužilaštvo ne treba da radi po političkoj volji nego po zakonu”, ističe Jelisaveta Vasilić.
Tužilaštvo optužene tereti da su u poslu otkupa nekretnina u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, Čović, Radenković i Kalaba, u prethodnom dogovoru sa vlasnicima privatnih firmi, omogućili da se na osnovu fiktivne dokumentacije izvrše nezakonita plaćanja. Kako se navodi u naredbi za sprovođenje istrage, Koordinacioni centar je uplatio preduzeću “Daki”skoro 426 miliona dinara, od čega je izvršen otkup samo 18 nekretnina, za šta je potrošeno gotovo 181 milion dinara, a za ostatak od oko 245 miliona dinara ne postoji validna dokumentacija.
Zloupotreba je bilo i povodom plana izgradnje stambenih lamela umesto kojih je i dalje samo livada. Ugovori za te stambene objekte potpisani su još 2004. godine, a rok izgradnje bio je 12 meseci. Tužilaštvo je navelo da su Koordinacioni centar i Građevinska direkcija uplatili 180 miliona dinara za izgradnju od čega je utrošeno samo skoro 18 miliona. Stanovi, međutim, nisu izgrađeni, a umesto stanova, danas je na lokaciji pređvidenoj za zgrade samo betonska ploča koju deca koriste kao igralište.
"Osumnjičeni Nebojša Čović je po dogovoru sa osumnjičenom Anđelkom Radenković, Bojanom Radovanovićem, Idrizom Šijakom, Draganom Kalabom i Draškom Pašićem davao uputstva osumnjičenima da privredna društva ‘Daki’ i ‘Komgrap gradnja’ dostavljaju zahteve za plaćanja po osnovu navodno započete izgradnje stambenih lamela”, navodi Tužilaštvo.
Čović je početkom februara 2015. godine saslušan u ovoj istrazi i prema saznanjima medija negirao je svoju krivicu.
Zašto se optužnica protiv Čovića i ostalih podiže tek sada, zašto je istraga protiv njih pokreće tek u avgustu 2014 godine, da li je to neko ispisivao scenario zastarevanja, pitali smo Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
„Nije prvi put da optužnice stižu sa zakašnjenjem, i to sa ogromnim zakašnjenjem. Očigledno je da su ljudi koji su sada pod optužnicom godinama uživali političku zaštitu i razlog i razlog što takvi ljudi nisu procesuirani, a ovoj zemlji su potrebna masovna procesuiranja ovakvih ljudi jer nije ovo, naravno, usamljen slučaj, jeste politička zaštita koju uživaju nosioci javnih funkcija ili doskorašnji nosioci javnih funkcija i njihovi poslovni partneri. Bolje ikad nego nikad, naravno, ali ono što hoću da kažem, a važno je, jeste da je sramno krasti od svoga naroda koji vam je poverio vršenje javne funkcije, a ne postoji ništa sramnije nego krasti od naroda koji doživljava egzodus i nacionalnu tragediju“, kaže Dragan Dobrašinović.
Nebojša Čović je u vladi Zorana Ðindića bio jedan od potpredsednika i šef Koordinacionog centra za jug Srbije, kao i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. U danima nakon ubistva Ðindicć, pominjao se kao mogući novi premijer, ali na to mesto je izabran Zoran Živković.
