Pisac Vidosav Stevanović dobio je sudski spor protiv bivšeg šefa beogradskog DB-a Dušana Stupara, koji ga je optužio da je po nalogu Državne bezbednosti napisao humoresku "Vojko i Savle" i zauzvrat dobio NIN-ovu nagradu za knjigu "Testament".
Odlukom Drugog opštinskog suda u Beogradu, koja još uvek nije pravosnažna, Stupar će Stevanoviću na ime naknade nematerijalne štete morati da isplati 300.000 dinara i sudske troškove.
Poznati srpski književnik Vidosav Stevanović kaže za Radio Slobodna Evropa da je sa njegovog imena konačno skinuta lažna optužba koja ga je pratila duže od dve decenije i da je posle toliko vremena dobio moralnu satisfakciju za tešku nepravdu koja mu je naneta.
„Optužba bez dokaza da sam pisac te humoreske prati me već 21 godinu. Ovo je prvi put da sam na sudu mogao da dokažem, i da je sud to prihvatio, da ja nisam pisac te humoreske. Hteo sam pod starost da učinim uslugu mojim sinovima i mojim unucima i da im pokažem da ja nisam pisac te humoreske”, kaže Stevanović.
“Politika” je 18. januara 1987. godine objavila humoresku “Vojko i Savle” koja je poslužila Slobodanu Miloševiću za obračun protiv Ivana Stambolića na Osmoj sednici Saveza komunista Srbije, a njen autor je i danas nepoznat.
Prema Stevanovićevim navodima, lažna optužba proizvedena u radionicama tajnih službi ga nije previše brinula jer se nije osećao krivim, ali je njemu i njegovoj porodici nanela ogromnu štetu.
“Koja god je gadost urađena meni ili mojoj porodici uvek je izgovor bio isti, on je pisac humoreske Vojko i Savle, što bismo mi njega štedeli, a zanimljivo je da nikada niko za to nije imao nikakvog dokaza i da se niakada niko za to nije izvinio”, kaže Stevanović.
Stevanović kaže da “društva u krizi, u nemogućnosti da reše svoje unutrašnje konflikte, obično traže žrtvenog jarca koji je po pravilu nevin” i da je i srbija kada se devedesetih godina našla u krizi postupila po tom šablonu.
“Srpsko društvo koje je devedesetih godina bilo u dubokoj krizi, a ubeđeno da puca od zdravlja, moralo je naći krivce za sve svoje promašaje i ludosti. Tako je u to vreme u Beogradu žrtvovano nekoliko stotina najboljih ljudi koje je Srbija imala, a ja sam se, sticajem čudesnih okolnosti našao na tom spisku”, kaže Stevanović.
Dušan Stupar bivši šev beogradskog DB je oktobra prošle godine, u jednoj tv emisiji izjavio da je književnik Vidosav Stevanović, autor sporne humoreske iz vremena Osme sednice SKS navodeći da je kao satisfakciju za to dobio NIN - ovu nagradu.
Nakon toga usledila je Stevanovićeva tužba koja je dobila sudski epilog u Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
Odlukom Drugog opštinskog suda u Beogradu, koja još uvek nije pravosnažna, Stupar će Stevanoviću na ime naknade nematerijalne štete morati da isplati 300.000 dinara i sudske troškove.
Poznati srpski književnik Vidosav Stevanović kaže za Radio Slobodna Evropa da je sa njegovog imena konačno skinuta lažna optužba koja ga je pratila duže od dve decenije i da je posle toliko vremena dobio moralnu satisfakciju za tešku nepravdu koja mu je naneta.
„Optužba bez dokaza da sam pisac te humoreske prati me već 21 godinu. Ovo je prvi put da sam na sudu mogao da dokažem, i da je sud to prihvatio, da ja nisam pisac te humoreske. Hteo sam pod starost da učinim uslugu mojim sinovima i mojim unucima i da im pokažem da ja nisam pisac te humoreske”, kaže Stevanović.
“Politika” je 18. januara 1987. godine objavila humoresku “Vojko i Savle” koja je poslužila Slobodanu Miloševiću za obračun protiv Ivana Stambolića na Osmoj sednici Saveza komunista Srbije, a njen autor je i danas nepoznat.
Prema Stevanovićevim navodima, lažna optužba proizvedena u radionicama tajnih službi ga nije previše brinula jer se nije osećao krivim, ali je njemu i njegovoj porodici nanela ogromnu štetu.
Morao se naći "žrtveni jarac"
“Koja god je gadost urađena meni ili mojoj porodici uvek je izgovor bio isti, on je pisac humoreske Vojko i Savle, što bismo mi njega štedeli, a zanimljivo je da nikada niko za to nije imao nikakvog dokaza i da se niakada niko za to nije izvinio”, kaže Stevanović.
Stevanović kaže da “društva u krizi, u nemogućnosti da reše svoje unutrašnje konflikte, obično traže žrtvenog jarca koji je po pravilu nevin” i da je i srbija kada se devedesetih godina našla u krizi postupila po tom šablonu.
“Srpsko društvo koje je devedesetih godina bilo u dubokoj krizi, a ubeđeno da puca od zdravlja, moralo je naći krivce za sve svoje promašaje i ludosti. Tako je u to vreme u Beogradu žrtvovano nekoliko stotina najboljih ljudi koje je Srbija imala, a ja sam se, sticajem čudesnih okolnosti našao na tom spisku”, kaže Stevanović.
Dušan Stupar bivši šev beogradskog DB je oktobra prošle godine, u jednoj tv emisiji izjavio da je književnik Vidosav Stevanović, autor sporne humoreske iz vremena Osme sednice SKS navodeći da je kao satisfakciju za to dobio NIN - ovu nagradu.
Nakon toga usledila je Stevanovićeva tužba koja je dobila sudski epilog u Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
