U novom nastavku Stenograma i kamenograma, Predrag Lucić predstavlja koloplet novogodišnjih razgovora regionalnih lidera
IVO SANADER: Halo, Milo! Pa šta radiš, kompanjonu stari?
MILO ĐUKANOVIĆ: Evo ništa.
SANADER: Kako ništa? Pa nisi ti Crnogorac iz vica. Ti si poslovan čovjek...
ĐUKANOVIĆ: Čemu se to smiješ, jadan?
SANADER: Pa najsmješnijem od svih viceva.
ĐUKANOVIĆ: Ispričaj ga, pa da se i ja smijem.
Ivo Sanader
SANADER: Upravo sam ti ga ispričao: Crnogorac, a poslovni čovjek – gdje ćeš većeg vica?!
ĐUKANOVIĆ: Nijesam fascinovan. Valjda zato što mi ga priča Dalmatinac, a poslovni čovjek. Bolje bi ti bilo da si Dalmatinac iz vica, da śediš na rivi, gledaš u more i ne činiš ništa. Barem ne bi bio tamo đe si sada, avetinjo.
SANADER: Čini mi se da se ne veseliš što sam ti se javio?
ĐUKANOVIĆ: A đe ću se veselit kad me neko zove iz zatvora?!
SANADER: Ma nisam u zatvoru. Doma sam. Žena i kćerka otišle kod druge kćeri u New York, a ja ostao sâm u ovoj kućerini, pa evo zovem stare prijatelje da vidim šta rade.
ĐUKANOVIĆ: Rekoh ti da ne radim ništa. Śedim u hotelu „Crna Gora“.
SANADER: A poslovi?
ĐUKANOVIĆ: Znaju đe sam.
SANADER: A ti ništa? Samo sjediš? E, da je veliki hrvatski pjesnik Mak Dizdar znao za tebe, ne bi napisao „Kamenog spavača“ nego „Kamenog śedača“. To bi na crnogorskom išlo ovako: „Davno sam ti śeo. I dugo ti mi je śedati.“
ĐUKANOVIĆ: Nemoj ti da manipulišeš književnošću. Koliko se ja śećam, to je u originalu išlo: „Davno ti sam legao. I dugo ti mi je ležati.“ Taman ko da je pisano za tebe. Ne bi ti je Njegoš bolje sročio.
SANADER: Ti se to naslađuješ? A šta ako i ti odležiš?
ĐUKANOVIĆ: Nema šanse. Ja sam svoje sa Italijanima riješio još u januaru. Čist ka suza, slobodan ka tica. A ti izvoli pa riješi svoje sa Austrijancima, Mađarima, Kajmanima, samo mene ne petljaj.
SANADER: Pa ne misliš valjda...
Milo Đukanović
ĐUKANOVIĆ: Ne mislim ništa, no ti lijepo kažem. A sad je vrijeme da se pozdravimo. Srećna ti Nova!
SANADER: Ali, Milo...
ĐUKANOVIĆ: Izvini, druže, ali ti znaš da je vrijeme novac. Ako moj „Breguet Tourbillon“, vrijedan 106.076 eura, kaže da je vrijeme, onda je vrijeme. A ako je vrijeme, onda je i novac. Pa ja više ne bih da gubim vrijeme...
SANADER: Kažeš „Breguet“? Nije loše, nije loše. To vrijeme stvarno vrijedi novaca... Pa uživaj u vremenu, Milo, evo zvoni mi drugi mobitel. Halo?
JANEZ JANŠA: Ćao, Ivo! Jesi doma?
SANADER: Jesam, stari druže. Evo baš sam se čuo s Milom... Bogati, sve sami bivši premijeri.
JANŠA: Ja sam možda i budući.
SANADER: Kako kad si izgubio izbore?
JANŠA: To ćemo još vidjeti. Meni je važno da sam dobio na sudu.
SANADER: Šta si dobio?
JANŠA: 21.500 eura za džeparac. Od Finaca i od našeg komesara policije koji su tvrdili da sam dobio mito od „Patrije“
SANADER: A o kolikoj svoti se radilo?
JANŠA: Nešto više od 21 milijun eura.
SANADER: Pa čemu se onda raduješ?
JANŠA: Odšteti.
SANADER: Kako se, glupsone jedan, možeš radovat što si umjesto 21 milijuna uzeo 21 tisuću?!
Janez Janša
JANŠA: Ja sam, za razliku od tebe, slobodan čovjek. I imam dovoljno novaca da ne moram žicati penziju u parlamentu.
SANADER: A ako te stisnu zbog onog šverca oružjem? Nećeš imat ni za advokata...
JANŠA: Oprosti, Ivo, zvoni mi fiksni. Hajde ćao! Halo, s kim imam čast?
HASHIM THAÇI: Hashim je, iz Prištine. Evo samo zovem da ti čestitam najveći katolički praznik Uskrs.
JANŠA: Hvala ti, Hashime, ali nije sad Uskrs nego Božić.
THAÇI: Nema veze, ja ti čestitam i Uskrs i taj, kako se kaže, Božić i Novu godinu i sve što slaviš.
JANŠA: Hvala još jednom, ali ti bi morao znati razliku između Božića i Uskrsa, da ne napraviš grešku kad čestitaš Obami...
THAÇI: Tu nema greške, Janez. Obama je musliman, šta ima njemu da čestitam Uskrs?!
JANŠA: Božić, Hashime, Božić.
Hašim Tači
THAÇI: Izvini, Janez, nemam vremena za vjeronauk. Zvoni mi crveni mobitel. Alo...
VUK JEREMIĆ: Ćao, ovde Vule. Samo da ti kažem da se ceo svet smeje što si katolicima na Kosovu i Metohiji čestito Vaskrs umesto Božića. I da te zamolim da više ne brukaš Srbiju.
THAÇI: Ne brukam ja nikakvu Srbiju! Ja ako brukam, onda brukam Republiku Kosovo.
JEREMIĆ: Kosovo je još uvek Srbija i zato pazi šta govoriš! Sad ima načina da ti stanem na kraj.
THAÇI: Kakvog ti načina imaš? Da letiš po Antarktiku, još samo tamo nisi bio, i da ih moliš da ne priznaju Kosovo? To je sve što znaš da radiš.
JEREMIĆ: Videćeš ti šta ja znam. Ako nisi čuo, meni su Rusi poverili predsedničko mesto u Crnomorskoj inicijativi.
THAÇI: Šta si to, umjesto Crne Gore dobio Crno more?
JEREMIĆ: Samo se ti zevzeči. Ja sam sad jak ko Putin. Čoveče, dobio sam zadatak da izgradim autoput oko Crnog mora. Znaš li ti šta to znači?
THAÇI: To znači da će ovi tvoji Srbi s Kosova imati gdje da se vozaju traktorima. I da postavljaju balvane.
Vuk Jeremić
JEREMIĆ: Znaš šta, sunce ti je... Ej, javiću ti se kasnije, cenim da me zove Boris... Ćao, šefe, šta se radi?
BORIS TADIĆ: Ma ništa. Uvek isti gnjavatori.
JEREMIĆ: Ona Merkelica?
TADIĆ: Ma jok. Onaj mesečar Dodik.
JEREMIĆ: Šta mu je sad?
TADIĆ: Ma smara me, čoveče, sa svojim fiksacijama. Sad je utripovo da će ovima u Sarajevu da vadi mast sa zakonskim predlogom da se osudi svako negiranje turskog genocida nad Jermencima. Možeš ti to da zamisliš?
JEREMIĆ: Pa šta fali predlogu?
TADIĆ: Ne fali ništa, al zašto mene smara sa svojim teranjem inata. Zove po deset puta na dan... E izem ti, evo ga opet. Izvini, Vule... Šta je, Milorade, šta je sad? Kakve si sad probleme našo?
MILORAD DODIK: Nisu problemi, već lijepe vijesti. Evo neko hoće da te čuje. Izvoli, Dragi!
DRAGAN ČOVIĆ: Dobar dan, Dragan Čović ovdje.
TADIĆ: Izvoli, Dragane.
ČOVIĆ: Evo da vam kažem da smo se dogovorili oko formiranja Vijeća ministara. Miki mi je puno pomogao da slomimo onog Lagumdžiju.
TADIĆ: Šta ste uradili čoveku?
Boris Tadić i Milorad Dodik
ČOVIĆ: Duga priča. Uglavnom, pristao je da naš čovjek, Vjekoslav Bevanda, bude mandatar.
TADIĆ: I šta ćete sad?
ČOVIĆ: Kako šta? Pa da formiramo Vladu, da vladamo.
TADIĆ: Ko da niste godinu dana vladali bez Vlade.
ČOVIĆ: Uf, dobro kažete. Miki, pita Boris šta će nam Vlada ako smo cijelu godinu vladali i bez nje...
DODIK: Daj ga meni. Borise, nazovem te za pet minuta, pa ti sve objasnim, evo zvoni mi predsjednički fiksni. Ajde, čujemo se! Alo... Pa šta ima, Zlatko?
ZLATKO LAGUMDŽIJA: Što si ti najednom tako srdačan?
DODIK: Pa moram da budem. Tako nalaže etikecija. Sa svakim ministrom spoljnih poslova treba da se bude ljubazan, pa tako i sa tobom. Nadam se da će se naša bilateralna saradnja odvijati na opšte zadovoljstvo naših dviju država.
LAGUMDŽIJA: Kojih dviju država?
DODIK: Republike Srpske i te vaše Bosne i Hercegovine. Sad kad imate Vladu, od tebe kao ministra spoljnih poslova očekujem da odmah po Novoj godini imenuješ ambasadora u Banja Luci.
LAGUMDŽIJA: Znaš šta, Milorade?
DODIK: Šta?
LAGUMDŽIJA: E, saznat ćeš... Samo da se javim na mobilni. Halo?
NIKOLA GRUEVSKI: Alo, Gruevski ovde, iz Skopja. Je li to novi ministar spoljnih poslova?
LAGUMDŽIJA: I ti si našo da me zavitlavaš što nisam premijer, je li?
GRUEVSKI: Mogu ja i sa premijerom da se dogovorim ako treba...
LAGUMDŽIJA: Šta imaš da se dogovaraš?
Zlatko Lagumdžija
GRUEVSKI: Pa oko kulturne saradnje. Znaš, mi smo otvorili ovaj Trg Makedonija sa ovim lepim monumentalnim spomenicima. Sve to lepo izgleda, samo što nema puno turista.
LAGUMDŽIJA: A šta si ti očekivo – navalu iz Grčke?
GRUEVSKI: Nemoj da psuješ, Zlatko! Očekivo sam turiste iz svih zemalja gde je vladao Aleksandar Makedonski.
LAGUMDŽIJA: Koliko znam, nije vladao u Bosni, pa ne mogu da ti odavde šaljem turiste. Žao mi je.
GRUEVSKI: Ne treba ti da mi šalješ turiste. Hteo sam da se dogovorimo da mi pošalješ majstora Kusturicu čim završi taj Kamengrad, da dođe malo u Skopje. Sećaš se, on je ovde snimao „Dom za vešanje“, pa sam mislio...
LAGUMDŽIJA: Da vam podigne vješala na Trgu Makedonija?
GRUEVSKI: Ma ne, ma ne... On je sposoban, vešt čovek, pa sam mislio kad bi došo kod nas u Šutku da izgradi Cigangrad, da privuče turiste.
LAGUMDŽIJA: Molim te da ne koristiš politički nekorektne termine. Kakav Cigangrad?! Valjda Romgrad. I šta ima da gradi kad je već sagrađeno?! Nije valjda bio potres.
GRUEVSKI: Ćuti, jezik pregrizo! Cigangrad, Romgrad, šta bilo, meni svejedno. Samo da dolaze turisti.
LAGUMDŽIJA: Nije ti Kusturica moj resor. On živi u Srbiji.
GRUEVSKI: Pa kako nije? To je spoljni posao, taman za tebe.
LAGUMDŽIJA: Nemoj, Nidžo, da mi zagorčavaš život. Nismo ni formirali Vladu, a ti hoćeš da sve pošaljem dođavola, pa da se dogovaramo sljedećih sto godina.
GRUEVSKI: Izvini, Zlatko, molim te. Zaboravi da sam te zvao. Samo, molim te, nemoj da se dogovarate. Evo mi se stalno dogovaramo, pa ne znamo ni kako nam se zemlja zove.
LAGUMDŽIJA: Zove se Makedonija, kako bi se drugačije zvala?!
GRUEVSKI: Ajde ti to objasni Grcima... Uostalom, videćeš šta te čeka.
LAGUMDŽIJA: Šta me čeka?
GRUEVSKI: Da objasniš Dodiku da vam se zemlja zove Bosna i Hercegovina.
