Najmanje četvrtina svih javnih nabavki koje se godišnje sprovedu u Srbiji je pod sumnjom da su sprovedene nezakonito. Zbog zloupotreba u toj oblasti srpsko društvo za samo godinu dana izgubi oko milijardu evra, ali činjenica da su revizorske institucije još u povoju govori da je rešenje problema veoma daleko.
Ukupna godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji iznosi oko četiri milijarde evra, a istraživanje nadležnih organa pokazalo je da u čak 25 odsto slučajeva trošenja državnog novca kroz taj vid procedure, vrednih milijardu evra, postoje potencijalne nepravilnosti. Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke Srbije, izjavio je da je najviše slučajeva neregularnosti otkriveno u pregovaračkom postupku, koji se najčešće odvija bez javnog poziva:
"U tim slučajevima konkurencija je vrlo ograničena, što otvara prostor za dogovaranje. Polovina od te milijarde, oko 500 miliona evra, su poslovi sa tačno određenim ponuđačem. U današnjoj savremenoj ekonomiji, gde imamo konkurenciju i razvijena tržišta, vrlo je problematično i u najmanju ruku podložno sumnji da samo jedan može da zadovolji datu potrebu. I tu treba da bude fokus naših kontrola."
Do sada provera nije postojala, pa je nedavno objavljen i prvi revizorski izveštaj u istoriji Srbije čiji je zaključak da su u 2008. godini sva kontrolisana ministarstva kršila zakon o javnim nabavkama. Protiv 19 državnih funkcionera, među kojima su i neki sadašnji ministri, podnete su prekršajne prijave uz zaprećene kazne od 5.000 do 50.000 dinara (50 do 500 evra).
Radoslav Sretenović, direktor Državne revizorske institucije, kaže da je glavni problem u radu to što nedostaju ljudi, uprkos čestim raspisivanjima konkursa za posao u DRI:
"Nismo mogli da izaberemo odgovarajući potpuno stručan kadar. A osnovni razlozi zbog kog se takvi ljudi nisu pojavili na konkursu su male plate u DRI, i drugo je to što se prijavio veliki broj kandidata koji je nezaposlen i nema dovoljno radnog iskustva. Ponovićemo konkurs, ja sam optimista i verujem da ćemo tokom ove godine početi reviziju poslovanja javnih preduzeća i lokalne samouprave."
Nezakonita kupovina po hitnom postupku
Uprava za javne nabavke ovih dana dostavila je Državnoj revizorskoj instituciji 56 izveštaja sumnjivih javnih nabavki iz 2009, vrednih deset miliona evra. Predrag Jovanović kaže za RSE da u kritičnim slučajevima nije bila obezbeđena konkurencija, da je postupak skraćivan ili odugovlačen, ali da u najvećem broju njih nije postojao zakonski osnov za kupovinu po hitnom postupku:
"Razlozi koje su oni navodili da su hitni, u stvari nisu hitni. Kao na primer kada je traženo neodložno sezonsko uništavanje ambrozije. To ne može biti hitno jer se to radi svake godine. Ili, na primer, kada je naručilac krenuo u nabavku i uoči roka pustio sredstva."
Nadležni pred sobom imaju more posla, a nepregledne oblasti koje su još praktično netaknute su kupovine sprovedene bez javnih nabavki i revizija finansiranja političkih partija, kao i kontrola svrsishodnosti potrošnje novca poreskih obveznika – koja će početi tek od 2013.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da bi u čitavoj priči transparentnost trebalo da bude jedan od glavnih ciljeva:
"Izvesno je da ćemo u meri u kojoj podignemo javnost raspolaganja javnim novcem i resursima, i uopšte javnost rada državnih organa, imati manju korupciju i neracionalnost. Danas niko ni jednog funkcionera u ovoj zemlji ne pita, na primer, zašto je kupio 200 kompjutera. Ako je proveo postupak javne nabavke po zakonu, svi će reći 'u redu'. A to da li to državi treba, i da li je to učinio samo zato da bi napravio uslugu svom prijatelju ili partijskom drugu, to danas niko ne kontroliše."
Godišnje se u Srbiji potpiše oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama i tako veliki broj potencijalnih slučajeva malverzacija moguće je samo sistemski kontrolisati. Jovanović zaključuje da bi, ako bi se bar delimično uspelo u tome, ušteda bila ogromna:
"Oko 20 odsto se u uređenim zemljama gubi na korupciju kroz javne nabavke. U manje uređenim to je veći procenat, zato je minimalna procena za Srbiju oko 800 miliona evra. A to je ravno pomoći koju recimo dobijamo od Evropske unije, evo ukupno smo od Evropske komisije dobili milijardu evra pomoći."
Radi efikasnije kontrole, Uprava za javne nabavke, Drzavna revizorska komisija i poverenik za informacije od javnog značaja potpisali su dokument na osnovu kog će biti pojačana koordinacija i saradnja tih državnih organa.
Ukupna godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji iznosi oko četiri milijarde evra, a istraživanje nadležnih organa pokazalo je da u čak 25 odsto slučajeva trošenja državnog novca kroz taj vid procedure, vrednih milijardu evra, postoje potencijalne nepravilnosti. Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke Srbije, izjavio je da je najviše slučajeva neregularnosti otkriveno u pregovaračkom postupku, koji se najčešće odvija bez javnog poziva:
"U tim slučajevima konkurencija je vrlo ograničena, što otvara prostor za dogovaranje. Polovina od te milijarde, oko 500 miliona evra, su poslovi sa tačno određenim ponuđačem. U današnjoj savremenoj ekonomiji, gde imamo konkurenciju i razvijena tržišta, vrlo je problematično i u najmanju ruku podložno sumnji da samo jedan može da zadovolji datu potrebu. I tu treba da bude fokus naših kontrola."
Do sada provera nije postojala, pa je nedavno objavljen i prvi revizorski izveštaj u istoriji Srbije čiji je zaključak da su u 2008. godini sva kontrolisana ministarstva kršila zakon o javnim nabavkama. Protiv 19 državnih funkcionera, među kojima su i neki sadašnji ministri, podnete su prekršajne prijave uz zaprećene kazne od 5.000 do 50.000 dinara (50 do 500 evra).
Radoslav Sretenović, direktor Državne revizorske institucije, kaže da je glavni problem u radu to što nedostaju ljudi, uprkos čestim raspisivanjima konkursa za posao u DRI:
"Nismo mogli da izaberemo odgovarajući potpuno stručan kadar. A osnovni razlozi zbog kog se takvi ljudi nisu pojavili na konkursu su male plate u DRI, i drugo je to što se prijavio veliki broj kandidata koji je nezaposlen i nema dovoljno radnog iskustva. Ponovićemo konkurs, ja sam optimista i verujem da ćemo tokom ove godine početi reviziju poslovanja javnih preduzeća i lokalne samouprave."
Oko 20 odsto se u uređenim zemljama gubi na korupciju kroz javne nabavke. U manje uređenim to je veći procenat, zato je minimalna procena za Srbiju oko 800 miliona evra. A to je ravno pomoći koju recimo dobijamo od Evropske unije
Nezakonita kupovina po hitnom postupku
Uprava za javne nabavke ovih dana dostavila je Državnoj revizorskoj instituciji 56 izveštaja sumnjivih javnih nabavki iz 2009, vrednih deset miliona evra. Predrag Jovanović kaže za RSE da u kritičnim slučajevima nije bila obezbeđena konkurencija, da je postupak skraćivan ili odugovlačen, ali da u najvećem broju njih nije postojao zakonski osnov za kupovinu po hitnom postupku:
"Razlozi koje su oni navodili da su hitni, u stvari nisu hitni. Kao na primer kada je traženo neodložno sezonsko uništavanje ambrozije. To ne može biti hitno jer se to radi svake godine. Ili, na primer, kada je naručilac krenuo u nabavku i uoči roka pustio sredstva."
Nadležni pred sobom imaju more posla, a nepregledne oblasti koje su još praktično netaknute su kupovine sprovedene bez javnih nabavki i revizija finansiranja političkih partija, kao i kontrola svrsishodnosti potrošnje novca poreskih obveznika – koja će početi tek od 2013.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da bi u čitavoj priči transparentnost trebalo da bude jedan od glavnih ciljeva:
"Izvesno je da ćemo u meri u kojoj podignemo javnost raspolaganja javnim novcem i resursima, i uopšte javnost rada državnih organa, imati manju korupciju i neracionalnost. Danas niko ni jednog funkcionera u ovoj zemlji ne pita, na primer, zašto je kupio 200 kompjutera. Ako je proveo postupak javne nabavke po zakonu, svi će reći 'u redu'. A to da li to državi treba, i da li je to učinio samo zato da bi napravio uslugu svom prijatelju ili partijskom drugu, to danas niko ne kontroliše."
Godišnje se u Srbiji potpiše oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama i tako veliki broj potencijalnih slučajeva malverzacija moguće je samo sistemski kontrolisati. Jovanović zaključuje da bi, ako bi se bar delimično uspelo u tome, ušteda bila ogromna:
"Oko 20 odsto se u uređenim zemljama gubi na korupciju kroz javne nabavke. U manje uređenim to je veći procenat, zato je minimalna procena za Srbiju oko 800 miliona evra. A to je ravno pomoći koju recimo dobijamo od Evropske unije, evo ukupno smo od Evropske komisije dobili milijardu evra pomoći."
Radi efikasnije kontrole, Uprava za javne nabavke, Drzavna revizorska komisija i poverenik za informacije od javnog značaja potpisali su dokument na osnovu kog će biti pojačana koordinacija i saradnja tih državnih organa.