U Beogradu neverica i nezadovoljstvo oslobađajućom presudom Haškog tribunala hrvatskim generalima za Oluju. U kritikama ove sudske odluke gotovo su jednoglasni državni čelnici, nevladin sektor koji je uvek podržavao rad Haškog tribunala, kao i velika većina građana.
Izbegli Srbi iz Hrvatrske koji su tokom akcije Oluja ostali bez svojih najbližih, ali i domova ne skrivaju ogorčenje. Kninjanin Rade Matijaš kaže za RSE da je izricanje oslobađajuće presude hrvatskim generalima doživeo jako teško.
„Osjećam se grozno i jadno i da vam kažem onako krajiški osjećam se popljuvano od strane cjelog svjeta i međunarodne javnosti preko njihovog eksponenta Haškog tribunala. Mi Krajišnici od jutros ovako razgovaramo međusobno ’zar sam ja stvarno pobio svoje komšije i prijatelje, zar sam ja stvarno zapalio svoju kuću i onda odšetao, otišao u Srbiju i izbjeglištvo zato što mi je ljepo’. Pitanja su strašna, nerešjiva a nema odgovora. I zato ćemo u nedelju, jedino što možemo da zapalimo svjeću i da se molimo bogu jer nemamo više kome“, ispričao nam je Matijaš.
Za srpske zvaničnike nema dileme. Svi su jednoglasni u negativnim komentarima a Vlada Srbije vrlo brzo je preduzela i prvi korak i skinula sa dnevnog reda sve tačke koje se odnose na dostavu dokumentacije Haškom tribunalu.
To ne ne znači da obustavlja saradnju sa tim sudom, ali je svodi na tehnički nivo, izjavio je šef Nacionalnog tima za saradnju sa Haškim tribunalom i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.
„Vlada je na inicijativu premijera Ivice Dačića razmatrala odluku žalbenog veća Haškog tribunala i političke i pravne implikacije te odluke. Vlada je izrazila ogorčenost zbog presude. Umesto da takva odluka donese pravdu ona im ponovo nanosi bol a posebno članovima njihovih porodica. Ova odluka predstavlja i šamar međunarodnoj pravdi i procesu pomirenja“, rekao je Ljajić nakon sednice Vlade.
Predsednik države Tomislav Nikolić ocenio je da je Haški tribunal u slučaju Gotovine i Markača doneo političku, a ne pravnu odluku, koja “neće doprineti stabilizaciji situacije u regionu, a Srbe u Hrvatskoj stvalja u poziciju krivca, iako je upravo u Kninskoj krajini bio žrtva najvećeg pogroma posle Drugog svetskog rata”.
Na vest iz Haga u svom nediplomatskom maniru reagovao je i predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić. Domaći mediji prenose da je Jeremić sa društvene mreže Tviter poručio da će on lično "naneti štetu" Haškom tribunalu.
To što su hrvatski generali Gotovina i Markač prvostepenom presudom osuđeni na visoke kazne od 24 i 18 godina zbog ratnih zločina tokom operacije "Oluja" a drugostepenom oslobođeni neshvatljivo je za pravne stručnjake u Srbiji. Među njima je i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević koji ovu odluku naziva skandaloznom.
„Oslobadjajućom presudom je veoma, veoma ozbiljno ugrožen princip kažnjivosti ratnih zločina. Ovo je jedan od najvećih ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije u kome je sa svojih ognjišta proterano preko pola milona ljudi a više stotina ubijeno i sad možemo samo da konstatujemo da za ovo niko nije odgovarao“, rekao je Vukčević.
Nataša Kandić
Negativne reakcije ne dolaze samo od srpskih zvaničnika već i iz nevladinog sektora koji je sve ove godine podržavao rad tribunala. Nataša Kandić, direktoka Fonda za humanitarno pravo za RSE kaže da posednja odluka suda u Hagu onije donela pravdu za žrtve.
„Naravno da optuženi u ovom predmetu, kao i hrvatska javnost, smatra da je ova presuda pravična u odnosu na optužene. Ja bih rekla da ova presuda sasvim sigurno nije donela pravdu za žrtve, a što se tiče optuženih moj utisak je takođe da ovo nije pravda za optužene, s obzirom da je Žalbeno veće donelo zaključak u kojem potpuno isključuje odgovornost optuženih u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, time što se kaže da general Gotovina nije učestvovao u donošenju diskriminatorskih propisa koji su prema prvostepenoj presudi i navodima Tužilaštva doveli do toga da povratka Srba nije bilo. To znači da se ovom presudom dovodi u pitanje čitava 15-godišnja praksa Haškog tribunala koja se zasniva na udruženom zločinačkom poduhvatu koji se zdravorazumski razume kao pitanje i odgovornost državnih institucija“, kaže Kandićeva.
Ona dodaje da je presuda odstupa od životnih činjenica koje pokazuju da je deo Hrvatske gotovo prazan i posle 20 godina.
"Te činjenice pokazuju da su se dogodili teški zločini, a sada ovom presudom oni se ni u prvom obrazloženju ne pominju, ne pripadaju zajedničkom zločinačkom poduhvatu, utisak je kao da tih zločina nije bilo. Oni su na ovaj način minimizirani, data im je forma incidenata i u tom smislu da li će biti procesuiranja tih zločina postaje potpuno jedno pitanje kojim se niko neće baviti“, navodi Kandićeva.
Janja Beč Nojman, članica medjunarodnog udruženja istraživača genocida pita se da li je problem u lošoj optužnici ili u nečemu drugom.
„Na čemu se temeljila prva presuda sa 24 i 18 godina, na kojoj istrazi, na kojim dokazima, na kojoj optužnici, šta je bilo pogrešno? Takva drastična promena je za mene iznenađenje i u najmanju ruku vrlo čudno. Mislim da ne doprinosi nekom smanjenju potencijala za nasilje u regionu a za svaku žrtvu koja je stradala u Oluji i za svaku porodicu to je nešto što je jako bolno i jako teško“, rekla je Janja Beč Nojman.
I dok je oslobađajuća presuda generalima Gotovini i Markaču dočekana euforično i slavljenički širom Hrvatske tu odluku nisu teško primili samo izbegli za vreme akcije Oluja koji i danas žive u Srbiji već i građani Beograda sa kojima je razgovarao Ognjen Zorić:
Udarna mesta u domaćim medijima zauzimaju komentari o oslobađajućoj presudi hrvatskim generalima za Oluju. Neki od naslova glase i “Sramna presuda” ili “Skandalozna presuda, Oluje kao da nije bilo”.
* O današnjoj odluci Haškog tribunala u slučaju Gotovina i Markač više pročitajte ovde
