Iz Patrijaršije do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor na naše pitanje da li bi neko od zvaničnika SPC povodom pisma nadbiskupa vrhbosanskog, kardinala Vinka Puljića patrijarhu Irineju dao izjavu za naš radio, osim informacije da se patrijarh nalazi van zemlje, u Kanadi.
U nastavku beležimo dva različita komentara na tvrdnje iz pisma povodom patrijarhovog govora od pre nešto više od mesec dana u Banjaluci na obeležavanju Dana Republike Srpske. Podsetimo, kardinal Puljić u pismu čiji su delovi objavljeni na našoj web stranici navodi kako je patrijarhova izjava da je Republika Srpska utemeljena na "Božjoj istini i pravdi" potpuno oprečna onome što se zbivalo tokom rata, "prouzročivši brojne smrti, progone i patnje".
Bivši dugogodišnji dekan Teološkog fakulteta u Beogradu i aktivni ekumenski saradnik teoloških fakulteta u regionu Pribislav Simić za naš program kaže da ne vidi ništa sporno u govoru patrijarha Irineja:
“Mislim da ne bi trebalo bosanski Hrvati da tako žestoko osuđuju izjavu srpskog patrijarha, jer su Srbi u BIH morali braniti sebe, svoj identitet, svoje svetinje i svoj namučeni srpski narod. Ne osporavam da je bilo i sa naše strane takvih radnji koje nisu u duhu sa Hristovim Jevanđeljem”, kaže Simić koji smatra da su Srbi “najmanji uzročnik velikog zločina” koji se desio u 90-im godinama na Balkanu.
On reakciju iz Sarajeva tumači kao “kamuflirani protest miroljubive politike pape Franje.” Na pitanje kakvu reakciju očekuje od SPC, on odgovara da će ona izostati.
Suprotnog mišljenja je dr Nikola Knežević, predsednik novosadskog Centra za istraživanje politike i društva, koji kaže da se sve religije na Balkanu selektivno odnose prema žrtvama ratova 90-ih, a to je u spornom govoru učinio i patrijarh Irinej:
„Smatram da je izjava kardinala Puljića na mestu, jer ne možemo nazvati akcije koje su pratile stvaranje Republike Srpske , a podrazumevale su, između i ostalog, i višegodišnju opsadu Sarajeva i genocid u Srebrenici, ’Božijim proviđenjem’. To je, u najmanju ruku, pogrešna interpretacija prošlosti i jedna vrsta legitimisanja ljudske politike. Dakle, u pitanju je ljudska tvorevina, nikako Božija. Takav je jezik u službi politizacije religije, a ne uobičajenog teološkog diskursa. Sa druge strane, nemojmo zaboraviti da je najveći problem dominantnih religija na Balkanu, kada je u pitanju odnos prema prošlosti, selektivnost prema žrtvama. To je tipično za sve konfesije na prostoru Zapadnog Balkana“, kaže dr Nikola Knežević.
Podsetimo, patrijarh Irinej je 9. januara u Banjaluci, između ostalog, izjavio:
"Republika je postavljena na krvi svetih mučenika, na kostima svetih mučenika, a sve što je postavljeno na pravdi, na istini, na krvlju za pravdu i za ime Božije, to je večno i neprolazno."
Kardinal Puljić u pismu je naveo kako je patrijarhova izjava da je RS utemeljena na "Božjoj istini i pravdi" potpuno oprečna onome što se zbivalo tokom rata:
"Od granatiranja Sarajeva, preko ubistava, progona i pljačke od Banjaluke, Prijedora, Dervente - stotine hiljada ljudi osjetili su stravične zločine”, napisao je kardinal vrhbosanski.
