U Srbiji se sve teže živi: sve je veći broj nezaposlenih, ali i onih koji gladuju. Prema nekim procenama petnaest odsto stanovništva je gladno. Najviše su pogođeni gubitnici tranzicije: građani u svojim pedesetim godinama. U najtežim situacijama svaka dobra namera mnogo znači. Upravo je takva i inicijativa „Solidarna klopica“. Akcija podrazumeva da se u posebno označenim pekarama može kupiti i ostaviti pecivo za one koji ga sebi ne mogu priuštiti.
Akcija „Solidarna klopica“ nastala je po uzoru na inicijativu koja je začeta u vreme Drugog svetskog rata. Tada siromašni nisu imali para ni za hleb. Malo imućniji građani su tada pokrenuli solidarnu akciju pod imenom: “Odloženi hleb”. Oni koji su mogli, dvostruko su platili cenu svog hleba, a od preostalog dela novca kupljen je hleb onim najsiromašnijima. Danas, kada u Srbiji petnaest odsto stanovništva gladuje, ovakva akcija je više nego dobrodošla. Među pokretačima ove inicijative je i Nina Miloš, predstavnica firme Kioskpages.com.
“Akcija je za sada vrlo uspešna. Čak smo je proširili i na Makedoniju. Do sada je u Srbiji trideset pekara priključeno, a u Makedoniji se otvaraju pekare pre svega u Skoplju. Da naglasimo, nije samo stvar u pecivima, dakle ljudi ne uplaćuju samo peciva, već tu su i hamburgeri, pite i mleko se uplaćuje, i razne druge stvari”, objašnjava organizatorka akcije.
Jedina obaveza radnje koja želi da se pridruži inicijativi jeste da na vidnom mestu istakne obaveštenje o ovoj akciji, i da za prikupljeni novac obezbedi hranu iz svoje ponude. Vanja Janjić, je vlasnica dva kioska brze hrane u Novom Sadu. Ona u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da se rado priključila akcji „Solidarna klopica“.
“Delovalo mi je interesantno, pa sam se uključila. Konkretno skupi se oko hiljadu i po dinara dnevno u oba lokala”, objašnjava ona.
Janjić kaže da je potpisala ugovor sa Svratištem za decu ulice da bi se izbeglo eventualna zloupotreba akcije od strane korisnika.
“Mi smo napravili ugovor sa Svratištem za decu ulice, tako da svaki dan ih zovemo i oni dolaze po hranu i nose deci. Dešavalo se na početku da su na primer došli predstavnici MUP-a i rekli su da su i oni ugrožena grupa i tražili su da jedu”, istakla je ona.
Da strah od zloupotrebe pomoći može da stvori odbojnost kod građana, potvrđuje i sociološkinja, Miljana Vorkapić Viček.
“Problem u akcijama ovog tipa, koje su izuzetno humane i ne traže veće izdvajanje, jeste u tome što već duže vreme ljudi nemaju poverenja u ovakve akcije zato što su bili prevareni. Na kraju krajeva mi smo društvo sa izuzetno visokim stepenom korupcije što unosi dodatnu dozu nepoverenja. Prosto ljudi nisu sigurni da li će ta hrana ili novčani prilog stići do onih kojima je to najpotrebnije. Ja ne mislim da su ljudi manje humani, već prosto nemaju poverenja u ovakve akcije”, smatra stručnjakinja.
Ipak, o uspešnosti akcije govori i činjenica, da na društvenim mrežama raste broj građana koji daju podršku „Solidarnoj klopici“. Svi oni koji žele da se pridruže akciji mogu naći detalje na sajtu organizatora. Inače,akcija je do sada uspešno realizovana u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu.
Akcija „Solidarna klopica“ nastala je po uzoru na inicijativu koja je začeta u vreme Drugog svetskog rata. Tada siromašni nisu imali para ni za hleb. Malo imućniji građani su tada pokrenuli solidarnu akciju pod imenom: “Odloženi hleb”. Oni koji su mogli, dvostruko su platili cenu svog hleba, a od preostalog dela novca kupljen je hleb onim najsiromašnijima. Danas, kada u Srbiji petnaest odsto stanovništva gladuje, ovakva akcija je više nego dobrodošla. Među pokretačima ove inicijative je i Nina Miloš, predstavnica firme Kioskpages.com.
“Akcija je za sada vrlo uspešna. Čak smo je proširili i na Makedoniju. Do sada je u Srbiji trideset pekara priključeno, a u Makedoniji se otvaraju pekare pre svega u Skoplju. Da naglasimo, nije samo stvar u pecivima, dakle ljudi ne uplaćuju samo peciva, već tu su i hamburgeri, pite i mleko se uplaćuje, i razne druge stvari”, objašnjava organizatorka akcije.
Jedina obaveza radnje koja želi da se pridruži inicijativi jeste da na vidnom mestu istakne obaveštenje o ovoj akciji, i da za prikupljeni novac obezbedi hranu iz svoje ponude. Vanja Janjić, je vlasnica dva kioska brze hrane u Novom Sadu. Ona u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da se rado priključila akcji „Solidarna klopica“.
“Delovalo mi je interesantno, pa sam se uključila. Konkretno skupi se oko hiljadu i po dinara dnevno u oba lokala”, objašnjava ona.
Janjić kaže da je potpisala ugovor sa Svratištem za decu ulice da bi se izbeglo eventualna zloupotreba akcije od strane korisnika.
“Mi smo napravili ugovor sa Svratištem za decu ulice, tako da svaki dan ih zovemo i oni dolaze po hranu i nose deci. Dešavalo se na početku da su na primer došli predstavnici MUP-a i rekli su da su i oni ugrožena grupa i tražili su da jedu”, istakla je ona.
Da strah od zloupotrebe pomoći može da stvori odbojnost kod građana, potvrđuje i sociološkinja, Miljana Vorkapić Viček.
“Problem u akcijama ovog tipa, koje su izuzetno humane i ne traže veće izdvajanje, jeste u tome što već duže vreme ljudi nemaju poverenja u ovakve akcije zato što su bili prevareni. Na kraju krajeva mi smo društvo sa izuzetno visokim stepenom korupcije što unosi dodatnu dozu nepoverenja. Prosto ljudi nisu sigurni da li će ta hrana ili novčani prilog stići do onih kojima je to najpotrebnije. Ja ne mislim da su ljudi manje humani, već prosto nemaju poverenja u ovakve akcije”, smatra stručnjakinja.
Ipak, o uspešnosti akcije govori i činjenica, da na društvenim mrežama raste broj građana koji daju podršku „Solidarnoj klopici“. Svi oni koji žele da se pridruže akciji mogu naći detalje na sajtu organizatora. Inače,akcija je do sada uspešno realizovana u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu.
