Ministri spoljnih poslova EU odlučili su u sredu da suspenduju dozvole za izvoz bilo koje opreme koja se može koristiti kao sredstvo represije u Egiptu, ali neće se ukidati humanitarna pomoć.
Ministri su uputili poziv vojnim vlastima i pristalicama svrgnutog predsednika Muhameda Morsija da hitno počnu dijalog o povratku mira i demokratije.
"Egipat je ključni partner EU u regionu i veoma smo zabrinuti zbog eskalacije nasilja u toj zemlji", rekla je novinarima visoki predstavnk EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nakon vanrednog ministarskog saveta EU posvećenog egipatskoj krizi.
Eštonova je rekla da su ministri odlučili da preispitaju ekonomsku pomoć Egiptu, osim kada je reč o ranjivim grupama i novcu koji se upućuje za izgradnju civilnog društva.
"Izvoz opreme koja može da se koristi za unutrašnju represiju će biti suspendovan, a zemlje članice će svaka za sebe preispitati ugovore o vojnoj saradnji sa Egiptom", rekla je Eštonova na konferenciji za novinare u Briselu.
Eštonova je u ime EU osudila "prekomerno nasilje" vojnog režima prema demonstrantima koji protestuju zbog smene i hapšenja predsednika Morsija, ali i napade Morsijevih pristalica na manjinske grupe, a posebno na egipatske hrišćane.
Ministri spoljnih poslova nisu se sastajali od 22. jula, kada su zatražili od egipatske vojske da ostane po strani i dozvoli mirnu tranziciju ka civilnoj vlasti posle svrgavanja islamističkog predsednika Mohameda Morsija.
U međuvremenu, egipatski premijer Hazem Beblavi upozorio je Sjedinjene Države da će smatrati greškom ako SAD suspenduje vojnu pomoć Egiptu koja godišnje iznosi 1,3 milijarde dolara, izjavivši kako će se Kairo snaći i bez nje.
“Ako bi Vašington zamrznuo ili zaustavio svoju pomoć Egiptu to bi bio loš signal i to bi pogodilo vojsku za neko vreme”, kazao je premijer prelazne vlade u razgovoru za američku televiziju ABC News. “No, ne zaboravimo da je Egipat živeo s vojnom pomoći Rusije i da smo to preživeli. Tako nešto ne bi bio kraj sveta i mi možemo živeti u različitim okolnostima”, upozorio je premijer.
Egipat je decenijama saveznik SAD-a koji za Egipat izdvaja godišnje 1,3 milijarde dolara vojne pomoći te još 250 miliona ekonomske pomoći.
Do izjave dolazi istovremeno s kampanjom koju u SAD-u vode neki kongresmeni i nevladine organizacije, a koja se zalaže za to da administracija Baraka Obame obustavi pomoć egipatskim vlastima zbog krvavog obračuna sa demonstrantima i pristalicama svrgnutog predsednika Mohameda Mursija.
Američka vlada je demantovala da je obustavila tu pomoć, no predsednik Obama se sastao sa svojom ekipom kako bi razmotrili posledice nemira i sukoba snaga bezbednosti i demonstranata kojima je za nedelju dana ubijeno 900 ljudi.
Beblavi je kazao da žali zbog tenzija između Kaira i Vašingtona koji je represiju egipatskih snaga bezbednosti nad demonstrantima ocenio vrednom žaljenja. “Ima mnogo nerazumevanja, ali uveren sam da će to proći i da će vreme doneti boljitak za SAD i Egipat”, kazao je premijer istaknuvši da nema straha od građanskog rata te da njegova zemlja ide u dobrom pravcu.
Egipatske vlasti uhapsile još dva istaknuta člana Muslimanskog bratstva - sveštenika i portparola Muslimanskog bratstva, koji je planirao da pobegne u Italiju. Ova hapšenja usledila su dan nakon što je u apartmanu u kom se krio uhapšen glavni lider Muslimanskog bratstva, Mohamed Badi. Badi je, kako prenosi egipatska državna televizija, optužen je za podsticanje na ubistva demonstranata u Kairu krajem juna, a sud u Kairu u sredu će razmotriti zamrzavanje njegove imovine.
Bela kuća je kritikovala hapšenje vođe Muslimanskog bratstva, ocenivši da se ne poštuju kriterijumi za poštovanje ljudskih prava.
Ministri su uputili poziv vojnim vlastima i pristalicama svrgnutog predsednika Muhameda Morsija da hitno počnu dijalog o povratku mira i demokratije.
"Egipat je ključni partner EU u regionu i veoma smo zabrinuti zbog eskalacije nasilja u toj zemlji", rekla je novinarima visoki predstavnk EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nakon vanrednog ministarskog saveta EU posvećenog egipatskoj krizi.
Eštonova je rekla da su ministri odlučili da preispitaju ekonomsku pomoć Egiptu, osim kada je reč o ranjivim grupama i novcu koji se upućuje za izgradnju civilnog društva.
"Izvoz opreme koja može da se koristi za unutrašnju represiju će biti suspendovan, a zemlje članice će svaka za sebe preispitati ugovore o vojnoj saradnji sa Egiptom", rekla je Eštonova na konferenciji za novinare u Briselu.
Eštonova je u ime EU osudila "prekomerno nasilje" vojnog režima prema demonstrantima koji protestuju zbog smene i hapšenja predsednika Morsija, ali i napade Morsijevih pristalica na manjinske grupe, a posebno na egipatske hrišćane.
Ministri spoljnih poslova nisu se sastajali od 22. jula, kada su zatražili od egipatske vojske da ostane po strani i dozvoli mirnu tranziciju ka civilnoj vlasti posle svrgavanja islamističkog predsednika Mohameda Morsija.
U međuvremenu, egipatski premijer Hazem Beblavi upozorio je Sjedinjene Države da će smatrati greškom ako SAD suspenduje vojnu pomoć Egiptu koja godišnje iznosi 1,3 milijarde dolara, izjavivši kako će se Kairo snaći i bez nje.
“Ako bi Vašington zamrznuo ili zaustavio svoju pomoć Egiptu to bi bio loš signal i to bi pogodilo vojsku za neko vreme”, kazao je premijer prelazne vlade u razgovoru za američku televiziju ABC News. “No, ne zaboravimo da je Egipat živeo s vojnom pomoći Rusije i da smo to preživeli. Tako nešto ne bi bio kraj sveta i mi možemo živeti u različitim okolnostima”, upozorio je premijer.
Egipat je decenijama saveznik SAD-a koji za Egipat izdvaja godišnje 1,3 milijarde dolara vojne pomoći te još 250 miliona ekonomske pomoći.
Do izjave dolazi istovremeno s kampanjom koju u SAD-u vode neki kongresmeni i nevladine organizacije, a koja se zalaže za to da administracija Baraka Obame obustavi pomoć egipatskim vlastima zbog krvavog obračuna sa demonstrantima i pristalicama svrgnutog predsednika Mohameda Mursija.
Američka vlada je demantovala da je obustavila tu pomoć, no predsednik Obama se sastao sa svojom ekipom kako bi razmotrili posledice nemira i sukoba snaga bezbednosti i demonstranata kojima je za nedelju dana ubijeno 900 ljudi.
Beblavi je kazao da žali zbog tenzija između Kaira i Vašingtona koji je represiju egipatskih snaga bezbednosti nad demonstrantima ocenio vrednom žaljenja. “Ima mnogo nerazumevanja, ali uveren sam da će to proći i da će vreme doneti boljitak za SAD i Egipat”, kazao je premijer istaknuvši da nema straha od građanskog rata te da njegova zemlja ide u dobrom pravcu.
Egipatske vlasti uhapsile još dva istaknuta člana Muslimanskog bratstva - sveštenika i portparola Muslimanskog bratstva, koji je planirao da pobegne u Italiju. Ova hapšenja usledila su dan nakon što je u apartmanu u kom se krio uhapšen glavni lider Muslimanskog bratstva, Mohamed Badi. Badi je, kako prenosi egipatska državna televizija, optužen je za podsticanje na ubistva demonstranata u Kairu krajem juna, a sud u Kairu u sredu će razmotriti zamrzavanje njegove imovine.
Bela kuća je kritikovala hapšenje vođe Muslimanskog bratstva, ocenivši da se ne poštuju kriterijumi za poštovanje ljudskih prava.
