Autor emisije „Sarapin problem“ Predrag Sarapa koja je posle promene rukovodstva Studija B, javnog beogradskog servisa, skinuta sa programske sheme obratio se javnosti povodom situacije na medijskoj sceni Srbije. Obrazloženje rukovodstva bila je slaba gledanost. To se gotovo poklopio sa prestankom emitovanja „Utiska nedelje“ Olje Bećković, jednog od retkih programa u kojima se mogla čuti kritika na račun svih dosadašnjih vladajućih struktura. Sarapa u svom pismu, koje prenosimo, konstatuje da je reč o trendu ukidanja emisija i novom kreiranju medijske scene u Srbiji:
Sve je to urađeno poprilično trapavo i nespretno i na kraju stičemo utisak da smo svi nemoćni pred naletima straha i raznih kampanja koje se vode svakodnevno sa ciljem obesmišljavanja kritike vlasti ili čak i dobronamerno postavljenih pitanja.
Pitanja na koje novinar ima pravo su tako postala suvišna i glavna pretnja „elitama“. Poslušnici niču na sve strane kao gljive i u najvećoj meri predstavljaju pretnju za samu profesiju unutar nje same. Takav je i moj slučaj.
Slobodno mogu reći da sam preživeo najgore torture od kolega koji sebe doživljavaju kao zaštitnike režima, kao da sam ja narodni neprijatelj. Torture se nastavljaju u najgorem obliku.
Niko mi se od promene rukovodstva (smene) nije obratio ni na koji način, niti sam imao priliku da sa bilo kim razgovaram. To već dovoljno govori samo za sebe. Plan progona i ukidanja emisije se kovao u tajnosti pod firmom samo da preguramo prerano započetu letnju šemu, a posle ćemo se već nekako snaći. Tako je i bilo.
U nedostatku profesionalnog autoriteta rađa se naravno teror i dokazivanje moći koju Kolegijum crpi iz činjenice da je inaugurisan u svetlu nove gradske vlasti. Sve je to pomalo smešno kada se govori o slobodi medija.
U samom startu počelo je smenjivanje i proganjanje kolega i postavljanje na ključna mesta ljudi koji i nemaju kvalifikacije da obavljaju te poslove.
O mom slučaju mogu reći da sam prvo u tišini izbačen sa rasporeda za prelistavanje, a potom mi se emisija bez ikakvog objašnjenja nije našla u jesenjoj programskoj šemi. Moram navesti i to da je ona bila u pojedinačnoj „konkurenciji“ najgledanija na Studiju B poslednjih godina i da je zato i produžena na devedeset minuta. I to je dalo odličan rezultat.
To navodim da bih ukazao na činjenicu da posedujem sva istraživanja gledanosti, a njih poseduje i prethodni direktor. Sadašnje rukovodstvo je ukidanje emisije obrazložilo besomuènim lažima. Mučno je raspravljati bilo šta sa besprizornim lažovima bez kredibiliteta i bez osnovnog novinarskog znanja. Moram navesti da je sadašnja gledanost RTV Studio B na nivou statističke greške. Toliko o tome.
Sve je urađeno zbog nezajažljivih ambicija kandidata za novinare, odnosno zbog novinara u pokušaju. To svakako ukazuje da bolesne ambicije da se bude nešto drugo u odnosu na to što jesu postaju jedini „kriterijum“.
Zavist i zloba su pobedili u ovom slučaju, a sve je to pokriveno velikim pričama o odanosti novom režimu i nekakvoj priči o favorizovanju njihovih prethodnika. Navodim i to da mi prethodni gradonačelnik nikada nije gostovao u emisiji.
Tortura koju prolazim predstavlja vrhunac primitivizma izlobe. Mobing je mala reč za sve kroz šta sam prošao.
Kada sam posle ukidanja emisije izjavio da je to besmisleni progon i kada je NUNS izdao saopštenje o tome da je to narušavanje javnog interesa bio sam izložen i dvodnevnom maltretiranju sa ekrana Studija B. Čitano je saopštenje protiv mene kao da sam na poternici i time je zloupotrebljen prostor javnog servisa od strane „Kolegijuma“.
Moji roditelji su bili šokirani, komšije su me gledale kao da sam nekoga ubio. Sinhronizovano sa čitanjem saopštenja stizale su mi i preteće poruke sa nepoznatih brojeva. Toliko o slučajnosti.
Toliko o kolegama koji nisu imali niti jedan osnov da kao kandidati za novinare budu ogorčeni pošto su na moje insistiranje radili složenije poslove nego što zaslužuju. Priznajem pogrešio sam.
Građani su mi na svu sreću prilazili i prepoznat je besmisleni teror onih koji se sakrivaju iza Kolegijuma. Teror se nastavio i posle mog odlaska na godišnji odmor.
U trenutku kada je NUNS zakazao skup podrške mom radu i borbi protiv terora nad slobodom govora i izražavanja usledio je novi talas matretiranja u vidu saopštenja „Kolegijuma“.
Ovo je bilo kao u filmu. Nalazio sam se na dvodnevnom odmoru u Crnoj Gori o čemu su oni izveštavali u vestima iz sata u sat kao da pozivaju na to da me neko linčuje i sa ekrana čitali iznos mojih primanja.
Pitam se da li me neko prati i da li je to uvod u objavljivanje moje adrese i neki novi uvod u linč? Kao omađijani čitali su bljuvotine i izmišljali gadosti sa ekrana javnog servisa, a poznato je da nisu do sada objavili kolika su im primanja, šta su to varijabile koje sami sebi dodeljuju i šta je to marketinški dodatak? Pošto su na budžetu bilo bi lepo da objave i svoja primanja, a to će verovatno poverenik za informacije od javnog značaja pokrenuti kao pitanje.
Upozoravam javnost da se pored toga sa ekrana javnog beogradskog servisa prebrojavaju građani po političkoj pripadnosti i da se na taj način pokušava minimizirati podrška koju sam dobio i pored progona i kampanje.
Nikada svoje goste nisam delio po političkoj, rasnoj, nacionalnoj, rodnoj ili bilo kojoj drugoj različitosti i po tome je moja emisija bila i poznata. Svi su imali priliku da govore i iskažu svoj stav. Danas se prebrojavaju gosti koji su manje ili više podobni. Za jednog kolegu, inače glavnog urednika, je čak prilikom ideje da gostuje u prelistavanju rečeno da ne štiti dovoljno nacionalne interese.
To samo „Kolegijum“ može da razume. Ovo je čisti primer cenzure i to može potvrditi koleginica koja više nije zaposlena u Studiju B. Imala je probleme zbog toga kao voditelj jutarnjeg programa. Ovo je teško definisati kao normalno.
Tortura se nastavlja i dalje slanjem nekakvih sms poruka o tome da sam na nekakvom rasporedu iako sam i dalje na godišnjem odmoru, odnosno čini mi se da se ovde radi o nekvom pakovanju otkaza uz obrazloženje da sam odbio neki virtuelni radni zadatak. Moram da upozorim javnost da kao magistar nauka ne mogu da prihvatim šikaniranje koje mi se sprema i da me „Kolegijum“ može rasporediti samo na mesto koje odgovara mojoj stručnoj spremi. Ako mi ponude bilo kakvo rešenje na meni je da u određenom roku to prihvatim ili odbijem. To isto ukazuje da im se žuri u teroru da mimo Zakona odrade započeti posao. Na ponižavanje od strane kandidata za novinare neću pristati.
Očekujem nove napade i zloupotrebe javnog servisa. I pored toga neću prestati da se borim za poštovanje međunarodnih Konvencija o ljudskim pravima i slobodi govora i izražavanja. Podsećam kao što sam prethodno naveo u tekstu da me je „Kolegijum“ Studija B kroz dvodnevno čitanje saopštenja progonio i u drugoj suverenoj državi. To je direktno krešenje međunarodnih konvencija o ljudskim pravima koje je i Srbija ratifikovala.
Posle svega nisam optimista, ali borbu ću nastaviti.