Postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića, prekinut je odlukom Višeg suda u Beogradu do pravosnažnosti presude o tačnom datumu njegove smrti.
Pomešane pesme „Internacionala“ i „Bože pravde“, koje su istovremeno pevali protivnici i pristalice procesa rehabilitacije komandanta četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića, najbolja su ilustracija protesta koji je pratio još jedno u nizu ročišta u tom postupku:
Internacionala i Bože pravde
S jedne strane kordona policije, stajalo je oko 50 pripadnika različitih desničarskih organizacija, Četničkog pokreta i opozicione Srpske radnikalne stranke Vojsilava Šešelja. U rukama nose zastave i slike haških optuženika. Uzvikuju njihova imena, uvrede na račun okupljenih sa druge strane kordona, pevaju četničke i pesme o Kosovu.
S druge strane ulice je oko 20 aktivistkinja i aktivista Žena u crnom i Komunističke omladine. Žene u crnom stoje u tišini, ne odgovaraju na uvrede koje stižu. U rukama drže transparente sa antifašističkim i porukama protiv nasilja. Komunisti pevaju antifašističke pesme i povremeno razmenjuju povike sa desničarima:
Staša Zajović, aktivistkinja „Žena u crnom“, mirovne organizacije koja proces rehabilitacije prati od početka, ukazuje da su mnogi zločini tokom devedesetih godina počinjeni upravo pod četničkim oznakama i da bi eventualna rehabilitacija Mihaliovića imala veoma štetne posledice po društvo.
„Naše je, kao antifašistkinja i aktivistkinja da kažemo da u Srbiji postoji jedna javnost koja je antifašistička, nenasilna i koja baštini jednu drugu tradiciju, antifašističku i nenasilnu. Mislimo da je jedan od uslova za evrointegracije u Srbiji antifašizam, je jer je to temelj saveremene Evrope“, rekla nam je Staša Zajović.
(FOTOGALERIJA: Beograd: Protesti za i protiv rehabilitacije Draže Mihajlovića)
S druge strane, vođa Četničkog pokreta Bratislav Živković, koji je široj javnosti postao poznat kada je policija sprečila grupu njihovih aktivista u nameri da odu u Preševo i poruše spomenik borcima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, tvrdi da je rehabilitacija jedini pravičan ishod.
„Sledbenici Čiča Dražine ideje i Ravnogorskog pokreta su ovde samo da daju podršku jednom pravičnom suđenju, to jest rehabilitaciji“, kaže Živković i proteste protivnika tog procesa naziva provokacijom.
Aleksandar Banjanac iz Novog Saveza komunističke omladine Jugoslavije, odgovara da bi rehabilitacija bila korak unazad.
„Ona za cilj ima da zapravo vrati sve te mračne stvari koje su nam se dogodile kao društvu od raspada Jugosalavije do danas, da produži tu agoniju. To je razlog i što su ušli u proces rehabilitacije. U tom smislu je dovoljno i samo to što se taj postupak vodi, bez obzira kakva bila odluka suda“, kaže Banjanac, sekretar novog SKOJ-a.
Pomešane pesme „Internacionala“ i „Bože pravde“, koje su istovremeno pevali protivnici i pristalice procesa rehabilitacije komandanta četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića, najbolja su ilustracija protesta koji je pratio još jedno u nizu ročišta u tom postupku:
Internacionala i Bože pravde
S jedne strane kordona policije, stajalo je oko 50 pripadnika različitih desničarskih organizacija, Četničkog pokreta i opozicione Srpske radnikalne stranke Vojsilava Šešelja. U rukama nose zastave i slike haških optuženika. Uzvikuju njihova imena, uvrede na račun okupljenih sa druge strane kordona, pevaju četničke i pesme o Kosovu.
S druge strane ulice je oko 20 aktivistkinja i aktivista Žena u crnom i Komunističke omladine. Žene u crnom stoje u tišini, ne odgovaraju na uvrede koje stižu. U rukama drže transparente sa antifašističkim i porukama protiv nasilja. Komunisti pevaju antifašističke pesme i povremeno razmenjuju povike sa desničarima:
Staša Zajović, aktivistkinja „Žena u crnom“, mirovne organizacije koja proces rehabilitacije prati od početka, ukazuje da su mnogi zločini tokom devedesetih godina počinjeni upravo pod četničkim oznakama i da bi eventualna rehabilitacija Mihaliovića imala veoma štetne posledice po društvo.
„Naše je, kao antifašistkinja i aktivistkinja da kažemo da u Srbiji postoji jedna javnost koja je antifašistička, nenasilna i koja baštini jednu drugu tradiciju, antifašističku i nenasilnu. Mislimo da je jedan od uslova za evrointegracije u Srbiji antifašizam, je jer je to temelj saveremene Evrope“, rekla nam je Staša Zajović.
(FOTOGALERIJA: Beograd: Protesti za i protiv rehabilitacije Draže Mihajlovića)
S druge strane, vođa Četničkog pokreta Bratislav Živković, koji je široj javnosti postao poznat kada je policija sprečila grupu njihovih aktivista u nameri da odu u Preševo i poruše spomenik borcima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, tvrdi da je rehabilitacija jedini pravičan ishod.
„Sledbenici Čiča Dražine ideje i Ravnogorskog pokreta su ovde samo da daju podršku jednom pravičnom suđenju, to jest rehabilitaciji“, kaže Živković i proteste protivnika tog procesa naziva provokacijom.
Aleksandar Banjanac iz Novog Saveza komunističke omladine Jugoslavije, odgovara da bi rehabilitacija bila korak unazad.
„Ona za cilj ima da zapravo vrati sve te mračne stvari koje su nam se dogodile kao društvu od raspada Jugosalavije do danas, da produži tu agoniju. To je razlog i što su ušli u proces rehabilitacije. U tom smislu je dovoljno i samo to što se taj postupak vodi, bez obzira kakva bila odluka suda“, kaže Banjanac, sekretar novog SKOJ-a.