Beogradski ekonomista Miroslav Prokopijević govori o tome ima li šanse da se zaista razotkrije mreža sistemske korupcije u Srbiji, o načinu reketiranja, o tome gde su završile pare od spornih privatizacija - u džepovima pojedinaca ili u partijskim kasama ili je plen ravnomerno deljen.
Ko više treba da strahuje od najavljenih istraga – krupni biznismeni ili zvučna politička imena? Da li uopšte neko treba da strahuje? Hoće li se Bogoljub Karić vratiti u zemlju? Odkud političarima novac za gradnju i kupovinu luksuznih stanova, za luksuzna letovanja, luksuzna kola, jednom rečju, za život na visokoj nozi, koji se ne može finansirati iz redovne plate?
Prokopijević: Mislim da je taj utisak o udaljavanju tačan. Pošto je Kacin predstavnik Evropskog parlamenta, to stvar čini malo lakšom, nego da je predstavnik Komisije. Posle izbora, sve zapadne agencije i svi značajniji domaći komentatori su konstatovali kako Srbija ide korak unazad, a to se sada polako materijalizuje. Ta materijalizacija se vidi u tome što su sada primedbe iz Evrope nešto oštrije, a verovatno će biti i oštriji izveštaj koji dolazi oko 10. oktobra.
Prokopijević: Tokom izborne kampanje je bilo dosta povoda za ovakve reakcije iz Evrope. Sve što je dominiralo u kampanji bio je populizam i neki ne pokriveni optimizam. Niko nije gledao realne probleme. Kada su prošli izbori i formirana Vlada, praktično svi ekonomski, a i neki politički potezi nove Vlade, su bili jako loši i išli su u pogrešnom pravcu. Ako kao ministar poljoprivrede, tek došao, kažete da ćete suspendovati Sporazum o stabilizaciji zbog carinske zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje i promenite drastično Zakon o Narodnoj banci ili ako kao ministar ekonomije najavljujete nove poreze, a nikakvo kresanje državnih izdataka, ili se oko Kosova pravite i dalje ludi i ne znate šta je dogovoreno, onda su sve to signali koji idu u lošem pravcu i koji izazivaju ovakve reakcije Evrope, ali i ostatka sveta.
Prokopijević: Može da se čeka i 100 godina, ali Vlada je već izjavama tokom kampanje, u vreme formiranja i posle formiranja, svojim prvim potezima pokazala kuda ide, a to je unazad. Tu se čekanjem ništa ne dobija, nego se samo potvrđuje ono, što oni koji se nešto razumeju, kažu kuda stvari idu.
Prokopijević: Pretpostavljam da je njihova percepcija da se sve koncentriše na aferu oko Agrobanke, a ovde ima mnogo većih problema nego što je ta afera. Pretpostavljam da je ovo podsećanje da se u vezi sa nekim drugim stvarima uradi nešto, a ne da se samo oko Agrobanke zamuti voda, kako bi izgledalo da ne stojimo u plićaku.
Prokopijević: Veliki je konflikt domaće vlasti. Znaju oni iz kojeg grma dolaze, znaju oni da se ovde živi nacionalizam i socijalizam u nekom konceptualnom smislu. Znaju oni da ne smeju ništa ozbiljno da urade na reformama i onda dimnim bombama pokušavaju nešto da izvedu. Ali, to sa svetom i Evropom, koja nas prilično dobro poznaje, je džaba raditi. Kada dođete u Holandiju ili Nemačku, od tamošnjih političara i stručnjaka čujete da su političari na Balkanu prevaranti i da su to bitange koje treba uterivati štapom i šargarepom. Zapad od tog sredstva, kao ključnog za ispoljavanje interesa, ne odustaje zato što jedino ono, i sila, na kraju daju rezultate.
Reketiranje firmi
Prokopijević: Ako misli da sprovodi takvu kampanju, to je pogrešno. Nije suština da vrate pare, jer ih nikada neće vratiti. Privatni svet, kada pohara neke javne fondove, je mnogo efikasniji u skrivanju tih sredstava, nego što je država vešta u otkrivanju i povraćaju tih sredstava. I u EU, od toga što se pokrade, vrati se samo 15-tak odsto. Očekivati da se to desi ovde, je iluzorno. Naravno, to je konceptualno pogrešno jer je suština da oni koji su napravili nepravilnosti i počinili kriminal budu osuđeni. To je jako teško jer su svi ti ljudi jako dobro politički povezani. Zbog toga u ovih desetak godina i posle promena mi nismo imali nikakav kapitalni slučaj. Verujem da su to sve više fraze, a ne želja da se nešto učini. Ako hoćete nešto ozbiljno da učinite, prva stvar koju morate da uradite je da se zakoni promene. Neki su govorili da će Zakon o privatizaciji doneti mnogo problema, ali su oni donošeni tako da omoguće manipulaciju. Zakoni su nastupili i sada se čudimo što su nastupili.
Prokopijević: Pare su otišle u privatne džepove. Nešto malo i u stranačke svrhe. Ne zaboravite da su stranke privatna udruženja građana, nisu stranke država.
Prokopijević: Kako da ne. Oni su pokrivali i osiguravali takozvani kišobran da bi ovi mogli da kradu. Naravno da su ovi, deo toga što su ukrali, morali da daju u partijske svrhe partijskim funkcionerima.
Prokopijević: Tu stvar treba istražiti, a ekonomisti nisu oni koji rade takve istrage. Ali, svaka se od tih stvari, ako ima političke volje i elementarnog znanja iz kriminalno-političke oblasti u sferi finansija i poslovanja, može istražiti. Pošto se to nije istraživalo, sada jedino može da se nagađa ko je kriv i ko je u nekom času bio na nekom mestu.
Prokopijević: Zato što je jedna od ključnih slabosti tog Zakona ta što su firme, koje su izgubile tržište, prodavane kao firme, a one su kao firme koje izgube tržište, skoro bezvredne, njihova cena je niska. Mnoge takve firme imaju vrlo vrednu imovinu. Onda se uzme takva firma bud zašto. Da se kupovala njena imovina na aukciji, ona bi bila mnogo skuplja. To sam predlagao kada se donosio taj Zakon. Tada mi je nadležni ministar odgovorio da će to biti u drugoj fazi. Oni su to ostavili da bi mogli da manipulišu i ovako rade. Potom, založite imovnu te firme, uzmete kredit, deo sredstava ispumpate, kupite drugu firmu, treću i svuda radite isto. Radnike otpuštate, delatnost gasite, a imovinu prodajete ili zidate na njoj ili rentirate. To je fantastično za vas, ali za sve druge ništa ne valja. To je tako kada rade neznalice i ljudi koji imaju interes da kradu. Onda se oni uhvate sa neznalicama koje im naprave takav Zakon. Tada nastanu veliki problemi. Onda dođu neki koji kažu da će sve da pretresu. Ako pretresu sve privatizacije, onda će isterati uglavnom privatni kapital iz zemlje i onda ćemo biti u još većoj bedi. Izlaz nije u tome da se pretresu sve, nego desetak karakterističnih, i da oni, koji su stvarno krivi, sede u zatvoru zbog toga.
Prokopijević: Od bavljenja politikom. Od bavljenja politikom postoji nekoliko bitnih izvora. Ovo što neki njihovi članovi plaćaju deset posto za članstvo u upravnom odborima, to je smešno. Glavni izvori prihoda su reketiranje firmi. Vi hoćete nešto da gradite. Recimo da je vrednost građevine 20 miliona evra. Ovaj kaže - Daj mi četiri miliona da nemaš problema. Tih četiri miliona se onda rasporedi važnim funkcionerima, nešto malo se da posrednicima. Drugi je davanje priloga od strane prijateljskih firmi. To su dva ključna izvora. Postoji i davanje kredita prijateljskim firmama. Kažete kao političar - Dajte firmi X kredit. Oni mu odobre 20 miliona evra, a dva-tri miliona evra je vaše. Nisu to nepoznate stvari. To se radi u ovakvim trećerazrednim režimima, poput Srbije, od kada je sveta i veka. Nedostaje volja da se tome stane u kraj i da se bar neki kazne, kako bi se poslala poruka šta čeka one koji se budu slično ponašali u budućnosti.
Moneta za potkusurivanje
Prokopijević: Odlično. Sutra na suđenju neka to kaže, ali bojim se da se to neće desiti, kao što se to ne dešava ni u Hrvatskoj, nego se to na neki način kompenzuje. Oni kažu - Sedite malo u zatvoru, a mi ćemo naći pare kojima ćemo kompenzovati to što sediš. Kada izađeš, imaćeš pare i bićeš slobodan i sve je u redu.
Prokopijević: Naravno da će biti pošteđeni. Niko nije lud da puca sebi u stopalo. Sadašnja Vlada će štiti one koji su bili u bivšoj vlasti i koji su sada tu.
Prokopijević: Neće se ništa ni izvesti. Tamo će se neki periferni osuditi. Kao što je svojevremeno većao ceo vrh DS, nekoliko dana, koga da zatvore. Na kraju je pala odluka da se zatvori neki tamo periferijski zmaj, predsednik neke opštine. Tako će se i ovo završiti, bez ikakvih kapitalnih ulova i bez signala da se nešto u Srbiji menja.
Prokopijević: Verovatno će strah čitavim tim pod-klasama nekih političara i biznismena biti veliki jer se ne zna na koga će pasti izbor. Neko će verovatno od njih možda biti egzemplarno osuđen, da bi se čitava stvar prikrila i da bi se sve dalje radilo kao što se radi do sada. Nemojmo imati iluziju da će Brisel, Vašington ili bilo ko drugi srediti ovaj svinjac od Srbije, ako nama samima nije stalo do toga da ga sredimo i da to bude jedna normalna i funkcionalna država. Oni mogu da traže i mogu sutra da se zadovolje nekim periferijskim zmajem i da sve nastavi da funkcioniše kao i do tada, kao što je i u Sloveniji i u Bugarskoj i u Rumuniji. Ništa se tu bitno nije promenilo od vremena kada su te zemlje ušle u EU.
Prokopijević: Slučaj Jugoremedije nikada nisam pratio, mada se jako dugo provlači kroz štampu. Notorno je to da Odredba o zloupotrebi službenog položaja ne postoji ni u jednoj normalnoj zemlji sveta. Moraće da nađu neko specifično delo, a ne ovo što služi kao moneta za potkusurivanje. Čim vam se neko ne sviđa, vi mu nakačite to. Zato su gomila naših poternica, vezanih za privrednike kriminal, nevažeće u međunarodnim razmerama.
Prokopijević: Ne znam šta da kažem, ali ne bih bio nešto iznenađen jer njegovi su na vlasti ponovo.
Prokopijević: To je apsolutna besmislica. Gledajte izveštaje Saveta stranih investitora. Svake godine se povaljuju problemi reketa i to reketa na dva načina. Jedan je kada dolazite na tržište. Taj ulaz morate da platite. Ako imate radove od 20 miliona evra, onda platite tri-četiri miliona. Plaćate onima koji mogu uvek da vas zaustave preko lokalnih vlasti ili preko centralne. Onima koji su na vlasti. Tu su pre svega na udaru firme koje su u sferi trgovine i takvih nekih aktivnosti. Manje su tu u pitanju cementare ili pivare. Postoji druga vrsta reketa, koja ima plašt regularnosti. Tada vas lokalne samouprave i centralna država reketira za naknade i takse. Oni ih podižu do vrlo visokih visina i time vas reketiraju jer morate da ih platite da bi ste mogli da radite. To se videlo 2009. godine, kada su se republički transferi u opštinama smanjili. Tada su opštine gledale gde da nađu pare. Onda su sve te naknade i takse aktivirale. Recimo u jednom malom mestu od 10.000 stanovnika, koje je užasno nerazvijeno, taksa za isticanja firme, kada je upitanju zanatlija, košta 10.000 dinar za godinu dana, a kada je u pitanju komercijalna banka i njena filijala, onda košta 400.000 – 500.000 dinara. To je pokriveno plaštom regularnosti i lokalnom regulativom. Sve opštine to imaju u Službenom listu. To mora da se ograniči. To ne treba ukinuti jer onda opštine ostaju bez izvornih prihoda, ali tu vrstu reketa treba ograničiti procentom od prosečne plate na teritoriji te opštine sa gornje strane. Onda će neke opštine shvatiti da je to prilika da to snize, kako bi privukli još nekog investitora.
Prokopijević: To što Brisel ovo koristi kao pretnju, to je njegov problem. S druge strane, nije im u interesu da ovde bude neka crna rupa, da sve okolo bude nekako integrisano i nekako funkcioniše, a da ovde toga nema. Mislim da obe strane shvataju da će ovi ovde raditi nekakve pokazne primere, a da će oni tamo, posle nekoliko pokaznih primera, reći - Sada je zabeležen veliki napredak. U to ime živeli. Toga se jako dobro sećamo iz prošlih vremena.
Ko više treba da strahuje od najavljenih istraga – krupni biznismeni ili zvučna politička imena? Da li uopšte neko treba da strahuje? Hoće li se Bogoljub Karić vratiti u zemlju? Odkud političarima novac za gradnju i kupovinu luksuznih stanova, za luksuzna letovanja, luksuzna kola, jednom rečju, za život na visokoj nozi, koji se ne može finansirati iz redovne plate?
RSE: Posle posete izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelka Kacina Beogradu, čini se da je Beograd dalje nego ranije od EU. Da li je to tačno i šta je uzrok tome? Da li je odmak, koji je napravljen, napravljen da bi se videlo kuda smera nova vlast ili je u pitanju reakcija na neke korake nove vlasti?
Prokopijević: Mislim da je taj utisak o udaljavanju tačan. Pošto je Kacin predstavnik Evropskog parlamenta, to stvar čini malo lakšom, nego da je predstavnik Komisije. Posle izbora, sve zapadne agencije i svi značajniji domaći komentatori su konstatovali kako Srbija ide korak unazad, a to se sada polako materijalizuje. Ta materijalizacija se vidi u tome što su sada primedbe iz Evrope nešto oštrije, a verovatno će biti i oštriji izveštaj koji dolazi oko 10. oktobra.
RSE: Da li mislite da je taj odmak napravljen da bi se videlo kuda smera nova vlast ili je u pitanju reakcija na neke konkretne odluke nove vlasti?
Prokopijević: Tokom izborne kampanje je bilo dosta povoda za ovakve reakcije iz Evrope. Sve što je dominiralo u kampanji bio je populizam i neki ne pokriveni optimizam. Niko nije gledao realne probleme. Kada su prošli izbori i formirana Vlada, praktično svi ekonomski, a i neki politički potezi nove Vlade, su bili jako loši i išli su u pogrešnom pravcu. Ako kao ministar poljoprivrede, tek došao, kažete da ćete suspendovati Sporazum o stabilizaciji zbog carinske zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje i promenite drastično Zakon o Narodnoj banci ili ako kao ministar ekonomije najavljujete nove poreze, a nikakvo kresanje državnih izdataka, ili se oko Kosova pravite i dalje ludi i ne znate šta je dogovoreno, onda su sve to signali koji idu u lošem pravcu i koji izazivaju ovakve reakcije Evrope, ali i ostatka sveta.
RSE: Mislite da nema razloga da se sačeka onih 100 dana za novu Vladu?
Prokopijević: Može da se čeka i 100 godina, ali Vlada je već izjavama tokom kampanje, u vreme formiranja i posle formiranja, svojim prvim potezima pokazala kuda ide, a to je unazad. Tu se čekanjem ništa ne dobija, nego se samo potvrđuje ono, što oni koji se nešto razumeju, kažu kuda stvari idu.
RSE: Sistemska korupcija, reketiranje, sporne privatizacije - to su bile teme tokom Kacinove posete. Zašto je sada ovaj paket došao na prvo mesto, kada nova vlast najavljuje da će ići do kraja u slučaja Agrobanke, najavljuje otvaranje drugih slučajeva korupcije, obećava da će ispitati sve sporne privatizacije. Zašto onda taj pritisak iz Evrope?
Prokopijević: Pretpostavljam da je njihova percepcija da se sve koncentriše na aferu oko Agrobanke, a ovde ima mnogo većih problema nego što je ta afera. Pretpostavljam da je ovo podsećanje da se u vezi sa nekim drugim stvarima uradi nešto, a ne da se samo oko Agrobanke zamuti voda, kako bi izgledalo da ne stojimo u plićaku.
RSE: Komentar premijera Dačića Kacinu, kada je rekao da snizi ton, sigurno se dopao široj publici. Ima mišljenja da je to pokazalo preteranu nervozu, iza koje se možda krije nešto drugo?
Prokopijević: Veliki je konflikt domaće vlasti. Znaju oni iz kojeg grma dolaze, znaju oni da se ovde živi nacionalizam i socijalizam u nekom konceptualnom smislu. Znaju oni da ne smeju ništa ozbiljno da urade na reformama i onda dimnim bombama pokušavaju nešto da izvedu. Ali, to sa svetom i Evropom, koja nas prilično dobro poznaje, je džaba raditi. Kada dođete u Holandiju ili Nemačku, od tamošnjih političara i stručnjaka čujete da su političari na Balkanu prevaranti i da su to bitange koje treba uterivati štapom i šargarepom. Zapad od tog sredstva, kao ključnog za ispoljavanje interesa, ne odustaje zato što jedino ono, i sila, na kraju daju rezultate.
Reketiranje firmi
RSE: Brisel je naložio ispitivanje svih spornih privatizacija - njih 24. Aleksandar Vučić je rekao ovih dana da je glavni cilj pronaći gde su otišle pare, kako bi makar deo bio vraćen. Da li je realno očekivati vraćanje značajnog dela para? Šta je realnije – da su te pare završile u partijskim kasama ili privatnim džepovima ili je plen deljen na ravne časti?
Prokopijević: Ako misli da sprovodi takvu kampanju, to je pogrešno. Nije suština da vrate pare, jer ih nikada neće vratiti. Privatni svet, kada pohara neke javne fondove, je mnogo efikasniji u skrivanju tih sredstava, nego što je država vešta u otkrivanju i povraćaju tih sredstava. I u EU, od toga što se pokrade, vrati se samo 15-tak odsto. Očekivati da se to desi ovde, je iluzorno. Naravno, to je konceptualno pogrešno jer je suština da oni koji su napravili nepravilnosti i počinili kriminal budu osuđeni. To je jako teško jer su svi ti ljudi jako dobro politički povezani. Zbog toga u ovih desetak godina i posle promena mi nismo imali nikakav kapitalni slučaj. Verujem da su to sve više fraze, a ne želja da se nešto učini. Ako hoćete nešto ozbiljno da učinite, prva stvar koju morate da uradite je da se zakoni promene. Neki su govorili da će Zakon o privatizaciji doneti mnogo problema, ali su oni donošeni tako da omoguće manipulaciju. Zakoni su nastupili i sada se čudimo što su nastupili.
RSE: Gde su otišle pare? Da li se na to može dobiti odgovor?
Prokopijević: Pare su otišle u privatne džepove. Nešto malo i u stranačke svrhe. Ne zaboravite da su stranke privatna udruženja građana, nisu stranke država.
RSE: Kada kažete u privatne džepove, mislite i u partijske kase?
Prokopijević: Kako da ne. Oni su pokrivali i osiguravali takozvani kišobran da bi ovi mogli da kradu. Naravno da su ovi, deo toga što su ukrali, morali da daju u partijske svrhe partijskim funkcionerima.
RSE: Dokle će se, kada je reč o privatizacijama, govoriti samo uopšteno? Pominjana su neka imena, na primer bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, koji kažu da je bio na čelu Agencije za privatizaciju u vreme najspornijih privatizacija. Pominjao se Aleksandar Vlahović, kao jedan od odgovornih za takav neuspešan proces privatizacije. Da li vi vidite još neke adrese? Da li su vam ove adrese sporne?
Prokopijević: Tu stvar treba istražiti, a ekonomisti nisu oni koji rade takve istrage. Ali, svaka se od tih stvari, ako ima političke volje i elementarnog znanja iz kriminalno-političke oblasti u sferi finansija i poslovanja, može istražiti. Pošto se to nije istraživalo, sada jedino može da se nagađa ko je kriv i ko je u nekom času bio na nekom mestu.
RSE: Zašto je toliko spornih privatizacija? Zašto privatni sektor nije preuzeo razvoj Srbije? Zašto sve propada, umesto da sve bude bolje?
Prokopijević: Zato što je jedna od ključnih slabosti tog Zakona ta što su firme, koje su izgubile tržište, prodavane kao firme, a one su kao firme koje izgube tržište, skoro bezvredne, njihova cena je niska. Mnoge takve firme imaju vrlo vrednu imovinu. Onda se uzme takva firma bud zašto. Da se kupovala njena imovina na aukciji, ona bi bila mnogo skuplja. To sam predlagao kada se donosio taj Zakon. Tada mi je nadležni ministar odgovorio da će to biti u drugoj fazi. Oni su to ostavili da bi mogli da manipulišu i ovako rade. Potom, založite imovnu te firme, uzmete kredit, deo sredstava ispumpate, kupite drugu firmu, treću i svuda radite isto. Radnike otpuštate, delatnost gasite, a imovinu prodajete ili zidate na njoj ili rentirate. To je fantastično za vas, ali za sve druge ništa ne valja. To je tako kada rade neznalice i ljudi koji imaju interes da kradu. Onda se oni uhvate sa neznalicama koje im naprave takav Zakon. Tada nastanu veliki problemi. Onda dođu neki koji kažu da će sve da pretresu. Ako pretresu sve privatizacije, onda će isterati uglavnom privatni kapital iz zemlje i onda ćemo biti u još većoj bedi. Izlaz nije u tome da se pretresu sve, nego desetak karakterističnih, i da oni, koji su stvarno krivi, sede u zatvoru zbog toga.
RSE: Odakle političarima novac za ogromne stanove koje kupuju ili grade, za skupa letovanja? Kada se pogledaju njihove plate, jasno je da to nisu izvori prihoda. Koje druge izvore prihoda legalno mogu da imaju ljudi na vlasti?
Prokopijević: Od bavljenja politikom. Od bavljenja politikom postoji nekoliko bitnih izvora. Ovo što neki njihovi članovi plaćaju deset posto za članstvo u upravnom odborima, to je smešno. Glavni izvori prihoda su reketiranje firmi. Vi hoćete nešto da gradite. Recimo da je vrednost građevine 20 miliona evra. Ovaj kaže - Daj mi četiri miliona da nemaš problema. Tih četiri miliona se onda rasporedi važnim funkcionerima, nešto malo se da posrednicima. Drugi je davanje priloga od strane prijateljskih firmi. To su dva ključna izvora. Postoji i davanje kredita prijateljskim firmama. Kažete kao političar - Dajte firmi X kredit. Oni mu odobre 20 miliona evra, a dva-tri miliona evra je vaše. Nisu to nepoznate stvari. To se radi u ovakvim trećerazrednim režimima, poput Srbije, od kada je sveta i veka. Nedostaje volja da se tome stane u kraj i da se bar neki kazne, kako bi se poslala poruka šta čeka one koji se budu slično ponašali u budućnosti.
Moneta za potkusurivanje
RSE: U tom smislu zanimljiva je najnovija izjava pritvorenog direktora Agrobanke, da su od političara dobijali naredbe o davanju nepokrivenih kredita i da među njima ima i bivših ministara.
Prokopijević: Odlično. Sutra na suđenju neka to kaže, ali bojim se da se to neće desiti, kao što se to ne dešava ni u Hrvatskoj, nego se to na neki način kompenzuje. Oni kažu - Sedite malo u zatvoru, a mi ćemo naći pare kojima ćemo kompenzovati to što sediš. Kada izađeš, imaćeš pare i bićeš slobodan i sve je u redu.
RSE: Verujete li da će ravnopravno biti tretirani i oni delovi bivše vlasti koji su sada partneri Naprednjaka ili će biti pošteđenih? Mislim na Socijaliste i Dinkićeve sledbenike. Da li će na meti biti samo Demokrate?
Prokopijević: Naravno da će biti pošteđeni. Niko nije lud da puca sebi u stopalo. Sadašnja Vlada će štiti one koji su bili u bivšoj vlasti i koji su sada tu.
RSE: Kako će onda da izvedu sve ove stvari na čistinu?
Prokopijević: Neće se ništa ni izvesti. Tamo će se neki periferni osuditi. Kao što je svojevremeno većao ceo vrh DS, nekoliko dana, koga da zatvore. Na kraju je pala odluka da se zatvori neki tamo periferijski zmaj, predsednik neke opštine. Tako će se i ovo završiti, bez ikakvih kapitalnih ulova i bez signala da se nešto u Srbiji menja.
RSE: Ko treba više da bude uznemiren ovim najavama da će se stati na put korupciji? Brisel je, što se toga tiče, odlučan da Srbija mora da preda svog Sanadera pre nego što uđe u EU. Da li su to krupni biznismeni, poput Miškovića, Beka, Subotića, ili bivši političari koji više nisu u vlasti?
Prokopijević: Verovatno će strah čitavim tim pod-klasama nekih političara i biznismena biti veliki jer se ne zna na koga će pasti izbor. Neko će verovatno od njih možda biti egzemplarno osuđen, da bi se čitava stvar prikrila i da bi se sve dalje radilo kao što se radi do sada. Nemojmo imati iluziju da će Brisel, Vašington ili bilo ko drugi srediti ovaj svinjac od Srbije, ako nama samima nije stalo do toga da ga sredimo i da to bude jedna normalna i funkcionalna država. Oni mogu da traže i mogu sutra da se zadovolje nekim periferijskim zmajem i da sve nastavi da funkcioniše kao i do tada, kao što je i u Sloveniji i u Bugarskoj i u Rumuniji. Ništa se tu bitno nije promenilo od vremena kada su te zemlje ušle u EU.
RSE: Izvestilac Evropskog parlamenta je bio sasvim konkretan po pitanju Zrenjaninske Jugoremedije na način koji jeste upitan. On je rekao da su u pritvoru osobe na osnovu člana 359 Krivičnog zakonika - zloupotreba službenog položaja. Doveo je u pitanje da li je to u redu. Čuli su se različiti komentari od akcionara u Jugoremediji. Jedni kažu da je stao na pogrešnu stranu, drugi kažu da je pogodio taman tamo gde treba. Kako se vama čini?
Prokopijević: Slučaj Jugoremedije nikada nisam pratio, mada se jako dugo provlači kroz štampu. Notorno je to da Odredba o zloupotrebi službenog položaja ne postoji ni u jednoj normalnoj zemlji sveta. Moraće da nađu neko specifično delo, a ne ovo što služi kao moneta za potkusurivanje. Čim vam se neko ne sviđa, vi mu nakačite to. Zato su gomila naših poternica, vezanih za privrednike kriminal, nevažeće u međunarodnim razmerama.
RSE: Očekujete li da će se vratiti Bogoljub Karić u zemlju?
Prokopijević: Ne znam šta da kažem, ali ne bih bio nešto iznenađen jer njegovi su na vlasti ponovo.
RSE: Kacin je govorio o reketiranju stranih investitora. Čini mi se da ta tema nije otvarana u javnosti, samo sporadično. Kada sam nedavno pitala jednog svog sagovornika o mogućoj korupciji vezanoj za strane investitore, on mi je rekao da je to glupost i zabluda javnosti jer domaćini jedna čekaju da dođu stranci, pa nema mesta podmićivanju.
Prokopijević: To je apsolutna besmislica. Gledajte izveštaje Saveta stranih investitora. Svake godine se povaljuju problemi reketa i to reketa na dva načina. Jedan je kada dolazite na tržište. Taj ulaz morate da platite. Ako imate radove od 20 miliona evra, onda platite tri-četiri miliona. Plaćate onima koji mogu uvek da vas zaustave preko lokalnih vlasti ili preko centralne. Onima koji su na vlasti. Tu su pre svega na udaru firme koje su u sferi trgovine i takvih nekih aktivnosti. Manje su tu u pitanju cementare ili pivare. Postoji druga vrsta reketa, koja ima plašt regularnosti. Tada vas lokalne samouprave i centralna država reketira za naknade i takse. Oni ih podižu do vrlo visokih visina i time vas reketiraju jer morate da ih platite da bi ste mogli da radite. To se videlo 2009. godine, kada su se republički transferi u opštinama smanjili. Tada su opštine gledale gde da nađu pare. Onda su sve te naknade i takse aktivirale. Recimo u jednom malom mestu od 10.000 stanovnika, koje je užasno nerazvijeno, taksa za isticanja firme, kada je upitanju zanatlija, košta 10.000 dinar za godinu dana, a kada je u pitanju komercijalna banka i njena filijala, onda košta 400.000 – 500.000 dinara. To je pokriveno plaštom regularnosti i lokalnom regulativom. Sve opštine to imaju u Službenom listu. To mora da se ograniči. To ne treba ukinuti jer onda opštine ostaju bez izvornih prihoda, ali tu vrstu reketa treba ograničiti procentom od prosečne plate na teritoriji te opštine sa gornje strane. Onda će neke opštine shvatiti da je to prilika da to snize, kako bi privukli još nekog investitora.
RSE: Mislite da pred nama nije neki period u kome će se neke stvari zaista raščišćavati. Iz Brisela je poruka - Mi ovakvu Srbiju, sa sistemskom korupcijom, nećemo primiti.
Prokopijević: To što Brisel ovo koristi kao pretnju, to je njegov problem. S druge strane, nije im u interesu da ovde bude neka crna rupa, da sve okolo bude nekako integrisano i nekako funkcioniše, a da ovde toga nema. Mislim da obe strane shvataju da će ovi ovde raditi nekakve pokazne primere, a da će oni tamo, posle nekoliko pokaznih primera, reći - Sada je zabeležen veliki napredak. U to ime živeli. Toga se jako dobro sećamo iz prošlih vremena.