Mađarsko tužilaštvo će, uz saradnju srpskog Tužilaštva za ratne zločine i Centra Simon Vizental, podneti žalbu na presudu kojom je Šandor Kepiro oslobođen optužbi za komandovanje izvršenjem masovnog zločina iz 1942. godine, poznatim kao “Novosadska racija”. Odluka Suda u Budimpešti da Šapira oslobodi odgovornosti za ubistvo 1300 Jevreja, Srba i Roma, u Srbiji je izazvala oštre reakcije, pre svega jevrejske zajednice.
21. januar 1942 godine. Mađarski fašisti ulaze u mnoge kuće okupiranog Novog Sada i iz njih odvode Jevreje, Srbe, Rome i brojne druge Novosađane. U naredna tri dana, na ulicama grada, u tadašnjim kasarnama i na obali Dunava, ubijeno je više od 1300 ljudi, a njihova tela su bacana u zaleđenu reku. „Nastradali su mi deda, baka i tri strica...“ „U ponoć i dvadeset minuta, kada su došli iz službe, ubijeni su mi je otac, mama i sestra...“, sećaju se Novosađani koji su tada bili deca.
Među učesnicima tog strašnog događaja, poznatog kao Novosadska racija, prepoznat je i mađarski žandarmerijski kapetan, Šandor Kepiro. Sedam decenija kasnije, uprkos brojim svedočenjima, postojanju već dve presude za isti zločin i izvedenim dokazima, sud u Budimpešti je procenio da nije kriv. Presuda je, prvo izazvala iznenađenje, a potom i veoma oštre reackcije.
Među onima koji takav ishod nisu očekivali, svakako je Efraim Zurof, prvi čovek centra Simon Vizental, koji je o ulozi Kepira u Novosadskoj raciji, prikupljao dokaze.
„Očekivao sam da će biti osuđen... jedino je pitanje bilo da li će i kako biti kažnjen. To je ono što sam ja očekivao, a mislim da su to očekivali čak i oni koji ga podržavaju. Oslobađajuća presuda je bila potpuni šok! To je travestija pravde i užasan ishod koji će ostaviti mrlju na mađarskom sudu. Nema sumnje da je presuda uvreda za žrtve Racije“, rekao je Zurof za Radio Slobodna Evropa.
Uvreda za žrtve
Iznenađen je i gradonačelnik grada u kome se pre sedamdeset godina strašni zločin dogodio, Igor Pavličić. Presudu je nazavao "strašnom uvredom" za žrtve.
Čovek prolazi pored spomenika žrtvama iz Drugog svetskog rata, Novi Sad, 18. maj 2011.
Novosadska Jevrejska zajednica, čiji mnogi članovi i dalje dobro pamte taj januar ’42., takođe je ogorčena. Nekadašnja predsednica Jevrejske opštine u Novom Sadu, Ana Frenkel, inače saradnica Centra Simon Vizental, najavjuje borbu protiv osuđujuću presude Kepiru, te kaže da mađarsko Tužilaštvo, uz podršku njih i tužilaštva za ratne zločine Srbije, već podnosi žalbu.
“Naravno da mi nastavljamo sve naše akcije... mnogo žešće nego do sada. Krećemo sa žalbom, kako mi iz Simon Vizental Centra, tako i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije uz mađarskog javnog tužioca Žolta Falvajija, koji pokreće novi postupak”, kaže Ana Frenkel.
Pisac Ivan Ivanji, mnoge članove porodice je izgubio u holokaustu, koji je i sam preživeo. Prateći slučaj Šandora Kepira, primetio je neke bitne, ali neobične detalje, poput onog da ga je tokom rata za zločine u Novom Sadu, na robiju osudio upravo Hortijev profašistički režim.
„Posle novosadskog krvoprolića, došlo je do interprelacije poslanika Bajče Žilinskog u mađarskom Hortijevskom Parlamentu, posle čega je vođena istraga i Šandor Kepiro je tada, pod njegovim režimom, osuđen na 14 godina robije. Oslobođen je kada je Nemačka skinula Hortija i početkom 1944. umarširala u Mađarsku... tada su takve pustili. To prethodi njegovom bekstvu u Argentinu. On će umreti u zatvoru, u bolnici ili kao slobodan čovek... možda ću vas iznenaditi, ali baš me briga za njega. Put kojim ide naš sused Mađarska, članica EU, je mnogo ozbiljniji problem“, rekao je Ivanji, a apsurda u kome je fašistički režim Kepira osudio, a današnji ga oslobodio, svestan je i Efraim Zurof iz centra Simon Vizental.
„To nema nikakvog smisla, slažem se... To je jedna užasna presuda i sada moramo da vidimo šta možemo postići žalbom“, kaže Zurof.
Vrhunac neozbiljnosti
A kako je 21. januar 1942 godine izgledao? Ko je Šandor Kepiro bio i kakva je bila njegova uloga?
„On je dobio nalog da dođe u Novi Sad, da sprovede tu sramnu raciju, koju je svesrdno odradio. On je došao 20. januara... grad je podeljen na reone, a on je dobio jedan veliki deo grada. On je organizovao i išao sa svojim jedinicama po kućama i stanovima, gde je direktno ubijao i uništavao stanovništvo. Njega optužnica sada tereti za 36 smrti... Međutim mi imamo podatke da je on direktno 78 naših građana, Jevreja, ubio. To smo mi istraživanjem dokazali, imamo njihova imena i prezimena, ali, na žalost nemamo živog svedoka koji bi prepoznao Šandora Kepira iz tog perioda. Imali smo, ali je na žalost preminuo“, podseća Ana Frenkel, istaknuta članica novosadske Jevrejske opštine.
Slučajevi ratnih zločina ne zastarevaju. Ipak, mnogi osumnjičeni da su u Drugom svetskom ratu počinili zlodela, umrli su na slobodi i u dubokoj starosti, bez presude ili nakon simoličnih kazni. Kako to izgleda iz ugla onih koji su strahote holokausta preživeli, pitamo pisca Ivana Ivanjija.
„Komandant logora Sajmište, koji se zvao Herbert Andorfer, a u kome je ugušeno 8.000 Jevreja, među kojima i moja majka, ali nije važna lična sudbina... Taj Herbert Andorfer je pre mnogo godina osuđen na 30 meseci zatvora za 8.000 mrtvih i posle toga je odlično živeo u Austriji, kraj jednog jezera, gde je doživeo duboku starost. To je još strašnije“, kaže Ivanji.
Na slobodi je, početkom godine, preminula i Nada Šakić, nekadašnja upravnice logora Stara Gradiška i Jasenovac. Republika Srbija, tek šest meseci nakon smrti, za njom izdaje poternicu, što je u stručnim krugovima ocenjeno kao vrhunac neozbiljnosti. Takođe, u Srbiji je i dalje krajnje sporan odnos prema kvinsliškoj vladi Milana Nedića, čija je rehabilitacija više puta inicirana, a koga mnogi, među kojima i Savez jevrejskih opština, na čijem je čelu Aleksandar Nećak, prepoznaje kao odgovornog za stradanje Jevreja u okupiranoj Srbiji.
„Mi ukazujemo da su svi Jevreji koji su stradali, stradali za vreme vladavine Milana Nedića, da su on i njegov ministarski Savet, u oktobru 1942. godine, potpisali dokument da sva jevrejska imovina treba biti oduzeta i data na raspolaganje srpskom narodu, a da srpski narod, tom imovinom, plati ratnu odštetu Nemačkoj, jer je Nemačka, kada je okupirala Srbiju, imala određene troškove“, rekao je Nećak.
Da rekacije na presudu Kepiru, jednom od poslednjih nacista koji je doživeo da ga izvedu pred sud, neće prestajati ni narednih dana, svedoči najava Društva za očuvanje sećanja na holokaust, da će u nedelju, na centralnom novosadskom Trgu slobode, održati protest pod sloganom "Kriv je!".
21. januar 1942 godine. Mađarski fašisti ulaze u mnoge kuće okupiranog Novog Sada i iz njih odvode Jevreje, Srbe, Rome i brojne druge Novosađane. U naredna tri dana, na ulicama grada, u tadašnjim kasarnama i na obali Dunava, ubijeno je više od 1300 ljudi, a njihova tela su bacana u zaleđenu reku. „Nastradali su mi deda, baka i tri strica...“ „U ponoć i dvadeset minuta, kada su došli iz službe, ubijeni su mi je otac, mama i sestra...“, sećaju se Novosađani koji su tada bili deca.
Među učesnicima tog strašnog događaja, poznatog kao Novosadska racija, prepoznat je i mađarski žandarmerijski kapetan, Šandor Kepiro. Sedam decenija kasnije, uprkos brojim svedočenjima, postojanju već dve presude za isti zločin i izvedenim dokazima, sud u Budimpešti je procenio da nije kriv. Presuda je, prvo izazvala iznenađenje, a potom i veoma oštre reackcije.
Među onima koji takav ishod nisu očekivali, svakako je Efraim Zurof, prvi čovek centra Simon Vizental, koji je o ulozi Kepira u Novosadskoj raciji, prikupljao dokaze.
„Očekivao sam da će biti osuđen... jedino je pitanje bilo da li će i kako biti kažnjen. To je ono što sam ja očekivao, a mislim da su to očekivali čak i oni koji ga podržavaju. Oslobađajuća presuda je bila potpuni šok! To je travestija pravde i užasan ishod koji će ostaviti mrlju na mađarskom sudu. Nema sumnje da je presuda uvreda za žrtve Racije“, rekao je Zurof za Radio Slobodna Evropa.
Uvreda za žrtve
Iznenađen je i gradonačelnik grada u kome se pre sedamdeset godina strašni zločin dogodio, Igor Pavličić. Presudu je nazavao "strašnom uvredom" za žrtve.
“Naravno da mi nastavljamo sve naše akcije... mnogo žešće nego do sada. Krećemo sa žalbom, kako mi iz Simon Vizental Centra, tako i Tužilaštvo za ratne zločine Srbije uz mađarskog javnog tužioca Žolta Falvajija, koji pokreće novi postupak”, kaže Ana Frenkel.
Pisac Ivan Ivanji, mnoge članove porodice je izgubio u holokaustu, koji je i sam preživeo. Prateći slučaj Šandora Kepira, primetio je neke bitne, ali neobične detalje, poput onog da ga je tokom rata za zločine u Novom Sadu, na robiju osudio upravo Hortijev profašistički režim.
„Posle novosadskog krvoprolića, došlo je do interprelacije poslanika Bajče Žilinskog u mađarskom Hortijevskom Parlamentu, posle čega je vođena istraga i Šandor Kepiro je tada, pod njegovim režimom, osuđen na 14 godina robije. Oslobođen je kada je Nemačka skinula Hortija i početkom 1944. umarširala u Mađarsku... tada su takve pustili. To prethodi njegovom bekstvu u Argentinu. On će umreti u zatvoru, u bolnici ili kao slobodan čovek... možda ću vas iznenaditi, ali baš me briga za njega. Put kojim ide naš sused Mađarska, članica EU, je mnogo ozbiljniji problem“, rekao je Ivanji, a apsurda u kome je fašistički režim Kepira osudio, a današnji ga oslobodio, svestan je i Efraim Zurof iz centra Simon Vizental.
„To nema nikakvog smisla, slažem se... To je jedna užasna presuda i sada moramo da vidimo šta možemo postići žalbom“, kaže Zurof.
Vrhunac neozbiljnosti
A kako je 21. januar 1942 godine izgledao? Ko je Šandor Kepiro bio i kakva je bila njegova uloga?
Frenkel: On je organizovao i išao sa svojim jedinicama po kućama i stanovima, gde je direktno ubijao i uništavao stanovništvo.
„On je dobio nalog da dođe u Novi Sad, da sprovede tu sramnu raciju, koju je svesrdno odradio. On je došao 20. januara... grad je podeljen na reone, a on je dobio jedan veliki deo grada. On je organizovao i išao sa svojim jedinicama po kućama i stanovima, gde je direktno ubijao i uništavao stanovništvo. Njega optužnica sada tereti za 36 smrti... Međutim mi imamo podatke da je on direktno 78 naših građana, Jevreja, ubio. To smo mi istraživanjem dokazali, imamo njihova imena i prezimena, ali, na žalost nemamo živog svedoka koji bi prepoznao Šandora Kepira iz tog perioda. Imali smo, ali je na žalost preminuo“, podseća Ana Frenkel, istaknuta članica novosadske Jevrejske opštine.
Slučajevi ratnih zločina ne zastarevaju. Ipak, mnogi osumnjičeni da su u Drugom svetskom ratu počinili zlodela, umrli su na slobodi i u dubokoj starosti, bez presude ili nakon simoličnih kazni. Kako to izgleda iz ugla onih koji su strahote holokausta preživeli, pitamo pisca Ivana Ivanjija.
„Komandant logora Sajmište, koji se zvao Herbert Andorfer, a u kome je ugušeno 8.000 Jevreja, među kojima i moja majka, ali nije važna lična sudbina... Taj Herbert Andorfer je pre mnogo godina osuđen na 30 meseci zatvora za 8.000 mrtvih i posle toga je odlično živeo u Austriji, kraj jednog jezera, gde je doživeo duboku starost. To je još strašnije“, kaže Ivanji.
Na slobodi je, početkom godine, preminula i Nada Šakić, nekadašnja upravnice logora Stara Gradiška i Jasenovac. Republika Srbija, tek šest meseci nakon smrti, za njom izdaje poternicu, što je u stručnim krugovima ocenjeno kao vrhunac neozbiljnosti. Takođe, u Srbiji je i dalje krajnje sporan odnos prema kvinsliškoj vladi Milana Nedića, čija je rehabilitacija više puta inicirana, a koga mnogi, među kojima i Savez jevrejskih opština, na čijem je čelu Aleksandar Nećak, prepoznaje kao odgovornog za stradanje Jevreja u okupiranoj Srbiji.
„Mi ukazujemo da su svi Jevreji koji su stradali, stradali za vreme vladavine Milana Nedića, da su on i njegov ministarski Savet, u oktobru 1942. godine, potpisali dokument da sva jevrejska imovina treba biti oduzeta i data na raspolaganje srpskom narodu, a da srpski narod, tom imovinom, plati ratnu odštetu Nemačkoj, jer je Nemačka, kada je okupirala Srbiju, imala određene troškove“, rekao je Nećak.
Da rekacije na presudu Kepiru, jednom od poslednjih nacista koji je doživeo da ga izvedu pred sud, neće prestajati ni narednih dana, svedoči najava Društva za očuvanje sećanja na holokaust, da će u nedelju, na centralnom novosadskom Trgu slobode, održati protest pod sloganom "Kriv je!".