Čak i ako bi Rezolucija nekako prošla, mi bismo se našli na suprotnim stranama Evrope i Amerike, zajedno sa mnogim zemljama koje političkim silama nisu po volji. To bi verovatno dobrim delom pogoršalo naše odnose na duže vreme, ocenjuje profesor doktor Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije i narodni poslanik.
Mićunović: Tu je na žalost došlo do nesporazuma. Želeli smo da to uradimo zajedno sa Evropskom unijom. Naš osnovni strateški cilj jeste ulazak u Evropsku uniju. Zato nismo želeli da povučemo ni jedan potez koji bi nas doveo u bilo kakav konflikt sa Evropskom unijom. Počeli smo razgovor o tome kako bi izgledao taj tekst. Mi smo dali predlog tog teksta i trebalo je dva - tri dana da traju konsultacije. Došlo je do nekih obaveštenja, preko diplomatskih kanala, da će Albanija podneti Rezoluciju. Da nas ne bi pretekla u toj Rezoluciji, naše Ministarstvo je poslalo taj tekst.
U Evropi su bili vrlo uvređeni jer nismo ni sačekali razgovore, da se o tome definitivno dogovorimo. Odmah su se postavili negativno prema toj Rezoluciji. Njima su smetala dva mesta. Jedno govori da se ipak može otvoriti pitanje statusa o svim otvorenim pitanjima, da treba povesti dijalog sa Kosovom. Drugo je deklarativno izjašnjavanje da se osuđuje svaka jednostrana secesija, a smatra se da u tom delu to ne treba da stoji.
Pritisci su bili skoro grubi i pominjano je da će Srbija zaostati u evropskom približavanju, da se to smatra nelojalnim prema onoj organizaciji u kojoj želimo da budemo članovi.
Mićunović: Jeste. Tu je nastala komunikacija koja je srećom krenula dobro. Ovde su dolazili ministri Nemačke i Engleske i preneli su tu poruku. Mi smo rekli da treba da razgovaramo o toj Rezoluciji. Ona je jedan neobavezujuću dokument koji dolazi kao tumačenje mišljenja Suda pravde. Razgovori teku i traže se formulacije.
Mićunović: Postoje dve mogućnosti. To povlačenje Rezolucije nama nije po volji jer to deluje malo kapitulantski - kao niste dobro uradili domaći zadatak, pa ga morate uraditi ponovo. Čak i ako bi Rezolucija nekako prošla, mi bismo se našli na suprotnim stranama Evrope i Amerike, zajedno sa mnogim zemljama koje političkim silama nisu po volji. To bi verovatno dobrim delom pogoršalo naše odnose na duže vreme.
Kako god da ispadne, nije dobro. Zato je najbolje rešenje bilo da se dogovorimo sa njima.
Jedno rešenje je bilo da u obliku amandmana Evropska unija predloži drugačiju formulaciju oko ova dva stava koji izazivaju polemiku i da onda prihvatimo te amandmane i oni postanu sastavni deo Rezolucije, a naša Rezolucija prođe ogromnom većinom glasova.
Druga varijanta je da radimo na pravljenju zajedničke Rezolucije sa Španijom i Grčkom, a da se naša povuče.
Želje i realnosti
Mićunović: Razgovori su počeli. Tu su i evropske zemlje koje nisu priznale Kosovo i koje sada traže rešenje. Sa druge strane, zaseda i Komitet Evropske unije koji treba da usaglasi mišljenje čitave Evropske unije o tom tekstu. O tome će se još razgovarati. Naši predstavnici idu u Brisel da nastave te razgovore. Pretpostavljam da ćemo doći do nekog kompromisa i do zajedničkog rešenja.
Mićunović: To je bio i najplodotvorniji deo Rezolucije, da direktni pregovori između predstavnika Kosova i Srbije pokrenu pitanja o kojima se može razgovarati jer ovi žele da stave do znanja da je Sud presudio i da se ne može o statusu razgovarati. Naš višestruki interes je da o tome razgovaramo.
Kosovska Mitrovica
To je jedan politički i pravni interes jer mi tamo imamo svoje građane. Veoma nam je stalo do toga kakva su njihova ljudska prava tamo, kako oni žive, da li su diskrimisani, u kojim uslovima žive, da se neke autonomije za njih naprave. Ostaje nerešeno pitanje severa Kosova - kakvo će ono imati status, da li možemo dobiti taj deo, ili taj deo treba da dobije autonomiju. Rasprava je u toku. Nismo još oko toga saglasni. To su stvari koje dolaze posle, kada počnu razgovori. Traži se eksteritorijalnost za kulturne spomenike i manastire. Naš je interes da izvozimo na Kosovo. Kosovo je deficitarno u tom pogledu. Mi smo najviše izvezli na Kosovo prošlih godina, više nego u Rusiju ili Ameriku. Izvozimo u Makedoniju i u Bosnu. Sve to na kraju vodi stabilizaciji čitavog regiona i približavanju evropskim integracijama.
Mićunović: Može da se obezbedi puna autonomija o kojoj je reč, njihove veze koje mogu imati, i sa severom Kosova, i sa Srbijom, ali u svakom slučaju zaštita prava i omogućavanje normalnog života u tim enklavama i njihova politička samouprava.
Mićunović: Naravno da tu imamo želje i realnosti. Kada su nedavno pravljene ankete, pitanje je bilo – Kako želite da se reši pitanje Kosova? Sedamdeset posto je izjavljivalo da Kosovo ostane u okviru Srbije. Na pitanje - Šta mislite kako će se rešiti pitanje Kosova, samo 30 posto njih je reklo - verovatno je to izgubljeno i ne možemo zadržati teritoriju Kosova. Taj odgovor će biti u skladu sa željama, tim pre što su malo nekritički podignuta očekivanja koja su nerealna.
Zaboravlja se šta se time postiže. Da li vraćamo taj status koji ne možemo da vratimo? A kada pitate svakoga - Šta bi se desilo kada bi se slučajno probudili u nekoj 1960. ili 1970. godini, da imamo problem sa dva milina stanovnika koji su prema nama neprijateljski raspoloženi, od kojih su mnogi naoružani. Kako bi izgledala politička situacija ako izađu na izbore pa imaju većinu poslanika i budu najveća partija? U kom smeru će se kretati država? Kada sve to uzmete u obzir, onda shvatite koliko je sve to teško i koliko je nerealno držati teritoriju bez stanovništva. Tu nastaje jedan krupan problem.
Ljudi su realistični i oni znaju da je to odavno. Već je prošlo 11 godina kako niko ne može da ode tamo. Tamo je uspostavljena druga vlast, jedan oblik protektorata. Posle su oni izabrali i proglasili svoju državu. Ne očekujem veliku buru, što se tiče samog stanovništva. Opozicioni političari će to iskoristiti da svoju patriotsku retoriku iskoriste za malo poboljšanje svoga rejtinga. Koliko će to uspeti, to ne znam, ali ne verujem da će to biti dramatično primljeno.
Mićunović: Nepriznavanje Kosova ugrožava državnost Kosova. Kosovo baš briga da li će ga priznati Namibija. To ne pomaže mnogo celoj toj priči, što se samog rešenja situacije tiče. Sastavni deo borbe je bio da se ne prizna Kosovo od strane velikog broja zemalja. Time se indirektno govori koliko je to bilo jednostrano, ali na žalost, glavne zemlje Evrope i Amerika su ga priznale i to je bilo odlučujuće za njihovu državnost.
Mnoge stranke su evoluirale
Mićunović: Principijelnost ili pridržavanje nekih programa ili držanje nekih bivših reči, to odavno nema neku veliku cenu. U poslednih 20 godina, kako postoji politički pluralizam, mnogi su evoluirali – od žestokih boraca za ujedinjene srpske zemlje, dolaze do pristalica Evropske unije, spremni su da pišu zajedničku deklaraciju. To može da veseli jer se pokazalo da put sukobljavanja sa svetom i suprotstavljanja Evropi ne vodi do nekih velikih uspeha. Naprotiv, platili smo cenu, i bombardovanjem i mnogim drugim stvarima.
Skupština Srbije prilikom zasedanja 13. jula 2010. Foto: Vesna Anđić
Ta mapa je sada drugačija. Imamo dvo-trećinsku većinu za Evropu, sa izuzetkom jedne tvrdoglave partije koja uvek ima jednu te istu priču - Kosovo je Srbija i jedne partije u rasulu. To više niko ne podržava. U tom pogledu, postoji jedan konsenzus oko toga.
Verovatno će ove partije koje su sada najveće i najjače zadržati tu poziciju, ali u kakvim će koalicijama da se formiraju Vlade, to je teško reći. Najveća iznenađenja, u smislu političkih zaokreta, čini mi se da su završena.
Mićunović: Mislim da tu ima nerazumevanja. Poslanici, dok traje zasedanje, rade po odborima. To je vreme kada zasedaju odbori. Ima 20 i nešto odbora i to pokupi najveći deo poslanika. Ljudi su na tim sastancima. Uobičajena je stvar da su parlamenti poluprazni. Kada pogledate druge parlamente, videćete da su puni samo kada se raspravlja o nekoj aktuelnoj temi, kao i kod nas. Jednom sam bio u američkom kongresu, kada je bilo pet ljudi, od njih 650. Kada je važno, onda je prepuna sala.
Problem nije u tome koliko ljudi sedi dok se čitaju amandmani ili ljudi govore. Nekada se to koristilo mnogo više u propagandne svrhe, pa je to više zamaralo, a zabavljalo je publiku onda kada su se grdili i napadali. Sada se dobrim delom aktivira i rad odbora i to ide na tu stranu. Sa određene strane imamo i razne delegacije koje dolaze iz drugih parlamenata. Onda je jedan veliki broj poslanika zauzet u susretima sa njima.
Mićunović: Nije to nešto što može da dosadi. To postaje sastavni deo vašeg bića. I da hoću, ne mogu da odem iz politike. Tu ste igrali neke određene uloge. Od početka sam u tom Parlamentu, vodim neke odbore. I kada bih sedeo kod kuće, čitao bih novine i gledao televiziju i ne bih mogao da izbegnem politiku. Čovek je u principu političko biće, a ako je to i ceo svoj život, onda se teško toga oslobađa.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Za Srbiju (ni)je kasno da promeni rezoluciju
Gordy: EU hoće da se rasprava vodi u Briselu
Altman: Srbija sama odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
RSE: Glavna tema za našu budućnost je Rezolucija. Predsednik Srbije Boris Tadić je bio u Sloveniji. Pretpostavljam da je jedina tema bila Rezolucija. Ovde su bili prvi ljudi diplomatije Velike Britanije i Nemačke. Dolazi dama koja je jako važna u političkom svetu Evrope, Ketrin Ešton. Ima li šanse da mi tu Rezoluciju, koju smo poslali, povučemo nazad, ili da je menjamo, u smislu u kojem to predlaže Španija, u kojoj se sada raspravlja o našoj Rezoluciji i daju se neke ideje?
Mićunović: Tu je na žalost došlo do nesporazuma. Želeli smo da to uradimo zajedno sa Evropskom unijom. Naš osnovni strateški cilj jeste ulazak u Evropsku uniju. Zato nismo želeli da povučemo ni jedan potez koji bi nas doveo u bilo kakav konflikt sa Evropskom unijom. Počeli smo razgovor o tome kako bi izgledao taj tekst. Mi smo dali predlog tog teksta i trebalo je dva - tri dana da traju konsultacije. Došlo je do nekih obaveštenja, preko diplomatskih kanala, da će Albanija podneti Rezoluciju. Da nas ne bi pretekla u toj Rezoluciji, naše Ministarstvo je poslalo taj tekst.
Evropi su smetala dva mesta. Jedno govori da se ipak može otvoriti pitanje statusa o svim otvorenim pitanjima, da treba povesti dijalog sa Kosovom. Drugo je deklarativno izjašnjavanje da se osuđuje svaka jednostrana secesija, a smatra se da u tom delu to ne treba da stoji.
Pritisci su bili skoro grubi i pominjano je da će Srbija zaostati u evropskom približavanju, da se to smatra nelojalnim prema onoj organizaciji u kojoj želimo da budemo članovi.
RSE: Da li je zbog toga bio prigovor da naša adresa nije Vašington, nego Brisel?
Mićunović: Jeste. Tu je nastala komunikacija koja je srećom krenula dobro. Ovde su dolazili ministri Nemačke i Engleske i preneli su tu poruku. Mi smo rekli da treba da razgovaramo o toj Rezoluciji. Ona je jedan neobavezujuću dokument koji dolazi kao tumačenje mišljenja Suda pravde. Razgovori teku i traže se formulacije.
RSE: Milite li da će ipak naša strana da povuče Rezoluciju?
Mićunović: Postoje dve mogućnosti. To povlačenje Rezolucije nama nije po volji jer to deluje malo kapitulantski - kao niste dobro uradili domaći zadatak, pa ga morate uraditi ponovo. Čak i ako bi Rezolucija nekako prošla, mi bismo se našli na suprotnim stranama Evrope i Amerike, zajedno sa mnogim zemljama koje političkim silama nisu po volji. To bi verovatno dobrim delom pogoršalo naše odnose na duže vreme.
Kako god da ispadne, nije dobro. Zato je najbolje rešenje bilo da se dogovorimo sa njima.
Jedno rešenje je bilo da u obliku amandmana Evropska unija predloži drugačiju formulaciju oko ova dva stava koji izazivaju polemiku i da onda prihvatimo te amandmane i oni postanu sastavni deo Rezolucije, a naša Rezolucija prođe ogromnom većinom glasova.
Druga varijanta je da radimo na pravljenju zajedničke Rezolucije sa Španijom i Grčkom, a da se naša povuče.
Želje i realnosti
RSE: Da li su počeli ti razgovori?
Mićunović: Razgovori su počeli. Tu su i evropske zemlje koje nisu priznale Kosovo i koje sada traže rešenje. Sa druge strane, zaseda i Komitet Evropske unije koji treba da usaglasi mišljenje čitave Evropske unije o tom tekstu. O tome će se još razgovarati. Naši predstavnici idu u Brisel da nastave te razgovore. Pretpostavljam da ćemo doći do nekog kompromisa i do zajedničkog rešenja.
RSE: Sa ogromnim političkim iskustvom koje imate u svojoj karijeri, mislite li da treba početi dijalog sa Kosovom o tome kako može da se nađe neko kompromisno rešenje, koje bi zadovoljilo i nas i njih, što predlažu i neke evropske zemlje?
Mićunović: To je bio i najplodotvorniji deo Rezolucije, da direktni pregovori između predstavnika Kosova i Srbije pokrenu pitanja o kojima se može razgovarati jer ovi žele da stave do znanja da je Sud presudio i da se ne može o statusu razgovarati. Naš višestruki interes je da o tome razgovaramo.
To je jedan politički i pravni interes jer mi tamo imamo svoje građane. Veoma nam je stalo do toga kakva su njihova ljudska prava tamo, kako oni žive, da li su diskrimisani, u kojim uslovima žive, da se neke autonomije za njih naprave. Ostaje nerešeno pitanje severa Kosova - kakvo će ono imati status, da li možemo dobiti taj deo, ili taj deo treba da dobije autonomiju. Rasprava je u toku. Nismo još oko toga saglasni. To su stvari koje dolaze posle, kada počnu razgovori. Traži se eksteritorijalnost za kulturne spomenike i manastire. Naš je interes da izvozimo na Kosovo. Kosovo je deficitarno u tom pogledu. Mi smo najviše izvezli na Kosovo prošlih godina, više nego u Rusiju ili Ameriku. Izvozimo u Makedoniju i u Bosnu. Sve to na kraju vodi stabilizaciji čitavog regiona i približavanju evropskim integracijama.
RSE: Šta može da se uradi za enklave, kada počnu pregovori sa njima?
Mićunović: Može da se obezbedi puna autonomija o kojoj je reč, njihove veze koje mogu imati, i sa severom Kosova, i sa Srbijom, ali u svakom slučaju zaštita prava i omogućavanje normalnog života u tim enklavama i njihova politička samouprava.
RSE: Ako postignemo takav dogovor, da li mislite da će to jedan deo javnosti u Srbiji da shvati kao poraz ove vlasti?
Mićunović: Naravno da tu imamo želje i realnosti. Kada su nedavno pravljene ankete, pitanje je bilo – Kako želite da se reši pitanje Kosova? Sedamdeset posto je izjavljivalo da Kosovo ostane u okviru Srbije. Na pitanje - Šta mislite kako će se rešiti pitanje Kosova, samo 30 posto njih je reklo - verovatno je to izgubljeno i ne možemo zadržati teritoriju Kosova. Taj odgovor će biti u skladu sa željama, tim pre što su malo nekritički podignuta očekivanja koja su nerealna.
Zaboravlja se šta se time postiže. Da li vraćamo taj status koji ne možemo da vratimo? A kada pitate svakoga - Šta bi se desilo kada bi se slučajno probudili u nekoj 1960. ili 1970. godini, da imamo problem sa dva milina stanovnika koji su prema nama neprijateljski raspoloženi, od kojih su mnogi naoružani. Kako bi izgledala politička situacija ako izađu na izbore pa imaju većinu poslanika i budu najveća partija? U kom smeru će se kretati država? Kada sve to uzmete u obzir, onda shvatite koliko je sve to teško i koliko je nerealno držati teritoriju bez stanovništva. Tu nastaje jedan krupan problem.
Sastavni deo borbe je bio da se ne prizna Kosovo od strane velikog broja zemalja. Time se indirektno govori koliko je to bilo jednostrano, ali na žalost, glavne zemlje Evrope i Amerika su ga priznale i to je bilo odlučujuće za njihovu državnost.
Ljudi su realistični i oni znaju da je to odavno. Već je prošlo 11 godina kako niko ne može da ode tamo. Tamo je uspostavljena druga vlast, jedan oblik protektorata. Posle su oni izabrali i proglasili svoju državu. Ne očekujem veliku buru, što se tiče samog stanovništva. Opozicioni političari će to iskoristiti da svoju patriotsku retoriku iskoriste za malo poboljšanje svoga rejtinga. Koliko će to uspeti, to ne znam, ali ne verujem da će to biti dramatično primljeno.
RSE: Od 27 zemalja u Evropskoj uniji, njih pet nije priznalo Kosovo. Ove koje nisu priznale, to su zemlje koje imaju sličan problem. S druge strane, imamo zemlje koje su na našoj strani, kao na primer Namibija. Šta nam to znači?
Mićunović: Nepriznavanje Kosova ugrožava državnost Kosova. Kosovo baš briga da li će ga priznati Namibija. To ne pomaže mnogo celoj toj priči, što se samog rešenja situacije tiče. Sastavni deo borbe je bio da se ne prizna Kosovo od strane velikog broja zemalja. Time se indirektno govori koliko je to bilo jednostrano, ali na žalost, glavne zemlje Evrope i Amerika su ga priznale i to je bilo odlučujuće za njihovu državnost.
Mnoge stranke su evoluirale
RSE: Možete li da pretpostavite na sledećim izborima, 2012. godine, kako će izgledati politička scena Srbije?
Mićunović: Principijelnost ili pridržavanje nekih programa ili držanje nekih bivših reči, to odavno nema neku veliku cenu. U poslednih 20 godina, kako postoji politički pluralizam, mnogi su evoluirali – od žestokih boraca za ujedinjene srpske zemlje, dolaze do pristalica Evropske unije, spremni su da pišu zajedničku deklaraciju. To može da veseli jer se pokazalo da put sukobljavanja sa svetom i suprotstavljanja Evropi ne vodi do nekih velikih uspeha. Naprotiv, platili smo cenu, i bombardovanjem i mnogim drugim stvarima.
Ta mapa je sada drugačija. Imamo dvo-trećinsku većinu za Evropu, sa izuzetkom jedne tvrdoglave partije koja uvek ima jednu te istu priču - Kosovo je Srbija i jedne partije u rasulu. To više niko ne podržava. U tom pogledu, postoji jedan konsenzus oko toga.
Verovatno će ove partije koje su sada najveće i najjače zadržati tu poziciju, ali u kakvim će koalicijama da se formiraju Vlade, to je teško reći. Najveća iznenađenja, u smislu političkih zaokreta, čini mi se da su završena.
RSE: Mnogi zanemaruju poslanicima u Skupštini što od njih 250 poslanika, 20-tak je samo u sali kada se raspravlja, čak i o nekim važnim pitanjima. Zašto poslanici izbegavaju da sede u Skupštini?
Mićunović: Mislim da tu ima nerazumevanja. Poslanici, dok traje zasedanje, rade po odborima. To je vreme kada zasedaju odbori. Ima 20 i nešto odbora i to pokupi najveći deo poslanika. Ljudi su na tim sastancima. Uobičajena je stvar da su parlamenti poluprazni. Kada pogledate druge parlamente, videćete da su puni samo kada se raspravlja o nekoj aktuelnoj temi, kao i kod nas. Jednom sam bio u američkom kongresu, kada je bilo pet ljudi, od njih 650. Kada je važno, onda je prepuna sala.
Problem nije u tome koliko ljudi sedi dok se čitaju amandmani ili ljudi govore. Nekada se to koristilo mnogo više u propagandne svrhe, pa je to više zamaralo, a zabavljalo je publiku onda kada su se grdili i napadali. Sada se dobrim delom aktivira i rad odbora i to ide na tu stranu. Sa određene strane imamo i razne delegacije koje dolaze iz drugih parlamenata. Onda je jedan veliki broj poslanika zauzet u susretima sa njima.
RSE: Da li vam je dosadilo da se bavite politikom?
Mićunović: Nije to nešto što može da dosadi. To postaje sastavni deo vašeg bića. I da hoću, ne mogu da odem iz politike. Tu ste igrali neke određene uloge. Od početka sam u tom Parlamentu, vodim neke odbore. I kada bih sedeo kod kuće, čitao bih novine i gledao televiziju i ne bih mogao da izbegnem politiku. Čovek je u principu političko biće, a ako je to i ceo svoj život, onda se teško toga oslobađa.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Za Srbiju (ni)je kasno da promeni rezoluciju
Gordy: EU hoće da se rasprava vodi u Briselu
Altman: Srbija sama odlučuje o svojoj evropskoj budućnosti
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".