Aleksandar Vučić je čovek koga na Zapadu vide kao nekog ko je spreman da prihvati rizik, ko je glasnik umerenosti i modernizacije, neko ko Srbiju vraća "u klub". Ovu ocenu izrekao je britanski "Indipendent" u opširnom članku posvećenom, kako list ističe, najmoćnijem političaru u Srbiji. I zapadni sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da je srpski vicepremijer i lider vladajuće Srpske napredne stranke, uprkos političkom bagažu iz prošlosti, u očima zapadnih političara ubedljivo najmoćniji političar u Srbiji i da se s njim može sarađivati.
Verovatano su visoka predstavnica Evropske unije Catherine Ashton i njeno okruženje tokom dijaloga Beograd-Priština prvi shvatili ko u Srbiji kosi, a ko vodu nosi. Uprkos tome što je srpski pregovarački tim predvodio sam premijer Ivica Dačić, oni su tražili da se u pregovore uključi političar koji vedri i oblači Srbijom iako stoji hijerarhijski niže od Dačića - vicepremijer i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.
“Evropska unija je veoma brzo shvatila da joj nije dovoljan samo Dačićev glas”, podseća dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak.
“Kada god je Vučić bio u Briselu, Dačić je bio izuzetno nervozan jer je bio svestan da u Vučićevom prisustvu njegov uticaj slabi”, priseća se naš novinar.
Britanski dnevnik će istaći da je gospodin Vučić, kada je o Srbiji reč, postao glavni sagovornik Zapada, a sve česće i čitavog regiona. Neće, međutim, zaboraviti da nije uvek bio ovakav, da je pre deceniju i po bio gnevni momak koji se protivio NATO tvrdeći da Zapad demonizuje Srbiju. Podsetiće da je nekada bio na strani radikalnih nacionalista Vojislava Šešelja i Ratka Mladića.
Ipak, list konstatuje da Vučića bagaž iz prošlosti nije sprečio da se od demagoga devedesetih konvertuje u demokratu. Podseća na to da je nedavno osudio masakr koji su srpske snage počinile u Srebrenici, u kojem je stradalo više od 8.000 Bošnjaka, kao "stravičan, užasan zločin koji je toliko strašan da bi svako trebalo da se stidi što neko, ko je u tome učestvovao, pripada tom narodu." Britanski dnevnik izdvaja njegovu izjavu da Srbija posebno mora da raskrsti sa starom navikom da mobiliše društvo za rat, kao što je činila toliko puta u prošlosti, često s katastrofalnim rezultatima, da bitke sa kojima se zemlja sada suočava nisu bitke sa pištoljima i tenkovima, već sa ekonomijom.
Olakšanje u zapadnim prestonicama
Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže za Radio Slobodna Evropa da zapadni zvaničnici više vole političare koji promene svoje mišljenje nego one koji ne menjaju svoje početne pozicije.
Eric Gordy
“ Oni veruju da će političari koji su radikalno promenili svoju politiku pre voditi stvari u pravcu koji Zapad odredi nego oni koji od početka nisu menjali svoju poziciju. U tom stavu Zapada ima malo i političke mitologije. Naime, on je u izvesnom smislu derivat famoznog Niksonovog zaokreta i otvaranja ka Kini u sedamdesetim godinama dvadesetog veka. Teorija je tada bila da liberalni političar ne može da otvori odnose sa Kinom jer je to bilo suviše rizično, tako da je za to bio neophodan izrazito desno orijentisan hladnoratovski borac kao što je bio Nikson jer je jedino takav mogao uspostaviti manevarski prostor za postizanje tog cilja. I to je ta formula koja se primenjuje u najširem političkom spektru”, kaže Gordy.
Upitan da li se na Zapadu veruje da se Vučić od demagoga devedesetih zaista konvertovao u demokratu, Gordy odgovara da to zapadnim političarima nije najvažnije.
“Ja ne verujem da se na Zapadu pitanje da li je on demokrata uopšte i postavlja. Političari ovde razmišljaju na mnogo kalkulantskiji način. Njih pre svega interesuje da li on pomaže da se sprovode ciljevi zapadnih vlada koje se bave regionom”.
RSE: Zapadu je, dakle, jedino važno da li on lovi miševe, a ne da li je on bele ili crne boje, da li je Vučić demokrata ili nije? Sve dok rešava pitanje Kosova i regionalne probleme?
“Da, mislim da je tako. Takođe mislim da je tome doprinelo i razočaranje Zapada Demokratskom partijom koju je čitavih deset godina podržavao, misleći da je ona manje zlo. Naime, Demokratska stranka je stalno poručivala Zapadu da mora da je podržava jer ako to ne bude činio, radikali će doći na vlast. A onda se dogodilo ogromno olakšanje u zapadnim prestonicama, kada se takve najave nisu obistinile i kada se pokazalo da se bivši radikali zapravo ponašaju manje-više isto kao što su se ponašali i demokrate – i u pozitivnom i u negativnom smislu”, kaže Gordy.
