Slovenija od ponoći ponovo u potpunosti primenjuje Šengenski sporazum na granici sa Hrvatskom, potvrđeno je iz Ljubljane.
Slovenačka agencija STA je prenela da je to u skladu sa dogovorom o zatvaranju balkanske migrantske rute, koji je postignut na samitu EU-Turska u ponedeljak.
Ova agencija prenosi da policija dozvoljava ulaz u Sloveniju samo strancima sa validnim putnim dokumentima, osobama koje izraze želju da zatraže međunarodnu zaštitu i pojedincima kojima je potrebna humanitarna nega.
Ova odluka stigla je nekoliko sati nakon što je slovenački premijer Miro Cerar, posle samita EU i Turske u Briselu, najavio da se balkanska ruta zatvara.
Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Vlaho Orepić u utorak uveče je izjavio je da i Hrvatska počinje da primenjuje nova pravila ulaska izbeglica koja podrazumevaju da samo oni s valjanim putnim ispravama mogu da pređu granicu.
"Mijenja se režim, došlo je do promjene. Očito je Evropa odlučila da se ulazi u novu fazu rješavanja migrantske krize. Došlo je do zaključka da će granice u šengenskom prostoru primjeniti šengenska pravila", rekao je Orepić za RTL televiziju.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin izjavio je u sredu da je Vlada Srbije uskladila funkcionisanje granice ka Bugarskoj i Makedoniji sa pravilima koja su uvela Slovenija i Hrvatska.
"Vlada Srbije je zauzela jasan politički stav od samog početka migrantske krize da rešenje mora da se nađe zajedno i da će se Srbija ponašati kao sve ostale zemlje na migrantskoj ruti", rekao je Vulin novinarima.
Vulin je naglasio da će se voditi računa da se na teritoriji Srbije poštuju domaći i međunarodni zakoni i da se humano odnosi prema ljudima koji su na njenoj teritoriji, ali da se istovremeno ne dozvole ilegalni ulasci.
On je dodao i da je situacija na grčko-makedonskoj granici zabrinjavajuća, zbog velikog broja migranata koji vrše pritisak na tu granicu, ali da se on nada da će se zauzeti jedinstven stav i naći rešenje tog problema nakon razgovora sa Turskom.
"Očekujemo nastavak razgovora koji bi trebalo da se okončaju ove nedelje i da se donesu konkretni zaključci", rekao je Vulin.
Lideri Evropske unije postigli su u ponedeljak na samitu u Briselu načelni dogovor sa Turskom o ublažavanju izbegličke krize, ali su donošenje konačne odluke odložili za samit sledeće nedelje, kako bi u međuvremenu razmotrili detalje novih zahteva zvanične Ankare.
Ujedinjene nacije i Amnesti Internešnl su osudili dogovor EU i Turske. Visoki poverenik UN za izbeglice Filipo Grandi doveo je u pitanje zakonitost okvirnog dogovora EU i Turske.
"Duboko sam zabrinut u vezi bilo kojeg dogovora koji bi uključivao povratak ljudi iz jedne zemlje u drugu, bez izricanja mera zaštite izbjeglica prema međunarodnom pravu", rekao je u utorak.
Amnesti je u saopštenju naveo da je apsurdno smatrati Tursku sigurnom zemljom, i dodao da su neki Sirijci vraćeni u Siriju, a da su neke izbeglice ubijene dok su prelazile granicu sa Turskom.
Direktor Amnestija za Evropu, Džon Dalhuisen, kaže: “Ovo je zaista strašan dan i strašan dogovor. Slave ga oni koji sahranjuju pravo na zaštitu izbeglica, koji jačaju tvrđavu Evropu i koji ne žele izbeglice u svojim državama.”
Human Rights Watch je takođe objavio da Turska nije sigurna zemlja. “Kratkovido je da lideri EU zatvaraju svoje granice ne uzimajući u obzir situaciju na tursko - sirijskoj granici", kazao je Bil Frelik, direktor HRW.
U Grčkoj se trenutno nalazi oko 34.183 izbeglica, saopštila je grčka agencija za koordinaciju upravljanja krizom.
Od tog broja u Idomeniju se nalazi oko 13.000 izbeglica, a ostali su drugim grčkim regionima, prenosi ANA.
