Vest o početku izdavanja rešenja o proceni štete i sredstvima koja će im biti isplaćena za obnovu kuća, nekoliko stotina Obrenovčana zatekla je u Beogradu, u jednom od nekoliko kolektivnih, prihvatnih centara, u kojima su smešteni od kada im je vodena stihija kuće uništila toliko da u njima više nema uslova za život.
Jedan od njih, hala beogradskog Sajma, izložbenog i trgovinskog centra, regionalno poznatog kao mesta na kome se održava Sajam knjiga, već dva meseca dom je stanovnika Obrenovca čije su kuće toliko razrušene u poplavama da je povratak u njih nemoguć. Dok prilazimo hali, primećujemo veš koji se suši na ogradi, na travi u blizini, igra se nekoliko dece. Pred samim ulazom, za stolom, zatičemo Seferinu Popović. Na Sajmu je smeštena od početka juna. Pre toga, nakon što su poplave sredinom maja uništile njenu kuću, bila je u privremenim prihvatnim centrima u Krnjači i u Areni. „Otići ću do opštine Obrenovac da vidim da li je urađeno to rešenje za taj novac. Kuća mi je totalno oštećena, uništena skroz. Nemam ništa, bez ičega sam ostala. Rekli su da ćemo svi dobiti po 250.000 dinara (oko 2.000 evra), ukoliko je to tačno, ništa ne znam...“
Na pitanje koliko toga može da obnovi sa tih 250.000 dinara, odgovara: „Pa šta mogu... samo zidove da uradim koji su pali, nemam kupatilo da probam da uradim kupatilo, podove... ako budem imala dovoljno za to.“
U hali je raspoređeno nekoliko desetina poljskih kreveta. Oko njih su lične stvari stvari privremenih stanara, nekoliko stolica i stolova i paravani koji veliku unutrašnjost dele na manje jedinice. Vruće je i vazduh je težak, a atmosfera sumorna.
„Puna dva meseca smo ovde, od prvog dana... na kući nema prozora, plafona, vrata, ničega... Nema uslova za život, a za popravku koliko i kako, pitanje je“, kaže nam Cveta Milisavljević, Obrenovčanka koja je na Sajmu smeštena sa suprugom Radosavom. Za dodelu rešenja o proceni štete čuli su na vestima i sada planiraju da odu do Obrenovca i vide da li će i koliko novca dobiti.
„Došla je prva komisija. Oni su upisali samo šta je oštećenje, od čega je kuća sagrađena i od tada niko nije ni dolazio ni procenjivao. Ništa ne znamo. Niko ništa – čak nas niko ni ne posećuje“, kaže Cveta. Radosav dodaje da će u utorak otići do Obrenovca, da proba nešto da popravi na kući „Kada uđem unutra, gledam da li će mi nešto pasti na glavu ili ne“
„Otići ćemo i do opštine. Čula sam da smo u kompjuteru, da smo dobili, a sada šta i koliko, to ćemo videti“, rekla nam je Cveta Milisavljević
Na krevetu do njih sedi Stanica Đokić. Ni ona nema gde da se vrati. Prva procena štete na njenoj kući je napravljena, ali se kaže, čeka još jedna. „Dva meseca sam ovde i odavde nemam gde. Primam četiri insulina, operisala sam tumor na mozgu, ne čujem, bolesna sam, a nemam gde da se vratim. Imala sam kuću, pet odeljenja, veliku kuhinju, nišu, lamperiju, laminat, pločice... To je sve otišlo. Ništa više nemam, to je propast. Srušio se i ceo plafon. Prijavili smo u opštini, oni su nam rekli da čekamo do septembra, videćemo šta ćemo. Bila je građevinska komisija, sada još jedna treba da izađe. Šta će da reše, ne znam“, priča nam.
Novac bi trebalo da se na računima Obrenovčana nađe u roku od sedam do deset dana nakon što im bude uručeno rešenje. Mnogi od njih su, međutim, ogorčeni što im novac za obnovu kuća nije već isplaćen. Stotinak građana Obrenovca blokiralo je prethodnih dana prugu koja povezuje kopove uglja sa Termoelektranom. Takođe, početkom meseca, održali su i protest ispred zgrade Vlade Srbije i tom prilikom predali listu zahteva, među kojima je najvažniji upravo isplata oko 2.000 evra pomoći.
Beogradski Sajam: I dalje dom raseljenih zbog poplava
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević, na naše pitanje zašto do sada nije isplaćen ni dinar za sanaciju štete, kaže da je procedura prilično komplikovana. „Prva i ključna stvar je ta da pre nego što krene da se deli novac, potrebno utvrditi koliko nam tačno novca treba, dakle utvrđivanje konkretnih podataka o tome koja su domaćinstva oštećena, koliko ih ima, ime vlasnika kuće, adresa, katastarski broj barcele, JMBG, dakle podaci koji su nama neophodni da bi smo uopšte ušli u proces isplate novca. Dalje, da bi smo mi znali koliko ćemo para deliti, mi moramo pre svega da znamo koliko ima oštećenih domaćinstava u broj. Moramo da se vodimo nekakvim principima ukoliko ćemo ljudima da isplaćujemo novac shodno šteti koju su njihova domaćinstva pretrpela.“
RSE: I vi stojite iza toga da je ovaj proces ovoliko dug, jer je tako moralo biti?
Blagojević: Apsolutno da.
Svi oni koji budu nezadovoljni procenom štete i količinom sredstava koja će im biti isplaćena, moći će da se, u roku od osam dana po prijemu rešenja, žale Komisiji za naknadu štete.
