Sloboda izražavanja i dostupnost informacija od javnog značaja sve su ugroženiji u zemljama OEBS-a – jedan je od zaključaka koji se mogao čuti na konferenciji “Sloboda izražavanja, medijske slobode i (auto) cenzura u zemljama OEBS” koja je počela u ponedeljak u Beogradu. Na dvodnevnoj debati, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava, učestvuje više od 70 predstavnika organizacija civilnog društva, eksperata za slobodu izražavanja i medije, predstavnika nezavisnih institucija, tela OEBS-a.
Fizička bezbednost i dalje je najeći problem s kojim se suočavaju medijski radnici, konstatovao je Frane Maroević, iz Kancelarije OEBS-a za slobodu medija, otvarajući konferenciju “Sloboda izražavanja, medijske slobode i (auto) cenzura u zemljama OEBS”.
“Ne prođe sedmica a da neki od predstavnika OEBS-a ne pozove vlasti u nekoj od država-članica da osudi takve napade, da deluju, da istraže i identifikuju učesnike napada i naručioce, te da ih kazne po zakonu. Vlasti moraju pokazati da se takvi napadi neće tolerisati i da napadi na novinare neće ostati nekažnjeni”, istakao je Maroević.
Zemlje Zapadnog Balkana još uvek se suočavaju sa izazovima unapređenja slobode govora i transformacije autocenzure u konstruktivno i kritičko novinarstvo, istakli su neki od učesnika.
Medijski radnik u Srbiji koji, uprkos čvrstoj ruci države, odluči da uradi nešto što neće biti shvaćeno kao konstruktivno, gotovo sa izvesnošću se izlaže teškoćama, upozorava Zaštitnik građana Saša Janković. Tim hrabrim pojedincima, smatra on, treba omogućiti mnogo bolju zaštitu.
“Ne može se medijska sloboda zasnivati na herojima. Kao što se ni jedan drugi sistem niti institucija ne može zasnivati na herojskim aktima. Danas nemamo zaštitu ljudi koji ustanu protiv pritiska, a za profesionalne principe i to je jedan od osnovnih razloga nagomilanih problema koje imamo.”
Mediji kao deo problema
Novinarstvo je na vrhu liste profesija čiji su radnici izloženi represiji zbog posla kojim se bave, konstatuje Harry Hummel, član Platforme za građansku solidarnost.
“Takođe se u sve većem broju zemalja suočavamo sa situacijom da se novinari suočavaju sa pravnim postupcima protiv njih, jer su koristili informacije koje su im obezbedili ‘zviždači’.”
No, treba priznati da, dok neki mediji u Srbiji trpe pritiske, drugi su deo problema, upozorava Saša Janković.
“Mnogi uspevaju da odole i ostanu verni etičkim i profesionalnim standardima, ali često uz veliku, a u poslednje vreme, rekao bih, nedopustivu, neproporcionalnu individualnu cenu. Neki naravno popuštaju pod pritiskom, a neki su i deo tog pritiska”, rekao je Janković, koji je i sam bio žrtva višenedeljne hajke nekih provladinih tabloida, nakon što se usudio da pokrene postupak kontrole povodom incinenta tokom Parade ponosa, u kojem su učestvovali pripadnici Žandarmerije i obezbeđenja brata premijera Aleksandra Vučića.
Iako su države Zapadnog Balkana izrazile želju da postanu članice EU, na tom putu će morati da pokažu konkretnu odlučnost upravo na pitanju slobode medija, naglašava Laurent Louis Stokvis, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji.
“Ova transformatorska snaga procesa integracija u EU može biti zaista uspešna samo ako je vođena političkom voljom i političkim delovanjem na nacionalnom nivou. Izlazak države iz vlasništva medija i transparentna i fer raspodela javnih fondova predstavljaju važne korake u smanjivanju mogućnosti političkih pritisaka na uredničku politiku”, kazao je Stokvis.
Konferencija se završava 21. jula, i na njoj bi trebalo da budu donesene preporuke koje će predstavljati osnov za donošenje beogradske rezolucije o slobodi izražavanja. Planirano je da ona bude usvojena u decembru ove godine.
