Posle niza, najblaže rečeno, spornih izjava o izbeglicama, koji su se mogli čuti od predstavnika Saveza vojvođanskih Mađara, sa krivičnom prijavom, koju zbog govora mržnje podnosi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, suočiće se gradonačelnik Kanjiže Mihalj Bimbo. Uz sve češće ispade lokalnih čelnika, atmosferi netrpeljivosti prema ljudima koji u Srbiju stižu bežeći od ratova, doprinose huškački i diskriminatorski tekstovi u tabloidima. Sada je jedan takav objavljen i u listu koji tabloid nikako nije.
Krivična prijava protiv gradonačelnika Kanjiže Mihalja Bimba biće podneta zbog poruka iznetih u tekstu „Stav lokalne samouprave o migrantima”, koji je objavljen na zvaničnom sajtu opštine, a direktor Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović najavljuje i obraćanje Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.
“Radi se o skandaloznoj izjavi koja je kažnjiva zakonom zbog izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, isto tako i diskriminacije prema određenoj grupi”, kaže Đurović.
A prvi čovek Kanjiže imao je štošta da kaže o ljudima koji na putu ka zemljama Evropske unije prolaze kroz taj grad, upućujući im niz uvreda i teških optužbi bez dokaza.
“Svakodnevno autobusi iz Preševa i Subotice stižu do Kanjiže sa migrantima koji su oskrnavili naša groblja, naše kapele, koji uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake. Neka svi pogledaju šta su u poslednjih mesec dana uradili ovi stranci, koji ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture. Međutim, izgleda da novac imaju i izgleda da je to suština”, navedeno je u tekstu na sajtu opštine.
Gradonačelnik Kanjiže zapravo se nadovezuje i staje u odbranu stranačkog kolege, poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, Balinta Pastora koji je prethodno poručio da „migranti idu kroz njive i voćnjake i pričinjavaju veliku štetu poljoprivrednim proizvođačima, i ko će da nadoknadio tu štetu“. Njegov otac, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor podržao je podizanje ograde na mađarskoj granici, dok je prvi čovek Kanjiže, nezadovoljan odusustvom finansijske pomoći iz Beograda, pozvao meštane da “preuzmu stvari u svoje ruke”.
„To je bio način kako je nacizam i fašizam razvijan i u Nemačkoj i u Italiji ’33. i ’32. godine. I mora da se reaguje pravovremeno. Ako niko drugi to ne vidi kao problem, mi vidimo pa ćemo da reagujemo, da se pozovemo na Zakon, na Ustav, pa da vidimo dokle će da se ide“, podvlači direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Paralelni svet
Uz tabloide, koji su sa huškačkim i diskriminatorskim tekstovima odavno već otišli predaleko, šok dela javnosti koji prikuplja pomoć za izbeglice i bori se za njihova prava izazvala je kolumna sličnog sadržaja objavljena u listu “Danas”, jednom od retkih preostalih nezavisnih medija. U kolumni “Poljupci i potpetice”, Natalija Dević pita se šta “čudni stranci, čiji broj neprestano raste, rade u Beogradu”.
“Mladići, momci, muškarci srednjih godina, svetlih i tamnijih lica, crnih kovrdžavih kosa, obučeni dobro, koji neprekidno govore u mobilne telefone nekim čudnim srpskim ili svojim jezicima, i hodaju u grupama, razmileli su se Beogradom. Starijih nema. Novca imaju. Sede po vračarskim kafićima. Jedu i piju. Troše, bučni su, deca trče između stolova. Roditelji ih ne opominju. Samo zagledaju nas. Je li im je to običaj? Ne znam. Temperatura raste. Kao i broj čudnih stranaca u Beogradu.”
Nakon burnih reakcija na društvenim mrežama, redakcija lista "Danas" saopštila je da stavovi autorke, njihove spoljne saradnice, nisu stavovi redakcije, te da se izvinjavaju svima koji su se našli povređeni ovim tekstom.
“Meni to lični na jedno prilično nevešto pravdanje”, kaže novinarka Tamara Skrozza, koja u svom tekstu “Rasizam na visokim potpeticama” navodi da “pristojan čovek ostaje bez teksta – zapanjen bezobrazlukom, zatečen nepotkrepljenim elitizmom i šokiran ksenofobijom koja izbija iz svakog retka (pomenute kolumne, prim. aut.)”.
„Jednostavno, to ne sme da se dešava u javnom prostoru. To je protivno zakonima ove države, kodeksu novinara Srbije, to je protivno svemu što u ovoj zemlji postoji“, navodi Tamara Skrozza za RSE.
Ipak, dodaje ona, posledice ovog teksta mogu da budu pozitivne, jer suočava sa dimenzijama problema.
“Čini mi se da je osvestio sve nas koji smo na neki način smatrali da je taj stepen ksenofobije u Srbiji u 21. veku nemoguć. U društvu imate neku vrstu raslojavanja. Imate jedan krug ljudi koji deli svoje stavove po društvenim mrežama i liberalnijim medijima i zgražaju se nad svim tim što se dešava na globalnom nivou, skupljaju humanitarnu pomoć za izbeglice, novinari odlaze u park, rade reportaže, zalažu se za dobrobit tih ljudi. U paralelnom svetu žive ljudi koji bi najrađe sve te izbeglice postreljali. Tako mi se čini posle ovih nekoliko dana”, kaže Skrozza.
I dok se odnos građana Srbije prema izbeglicama u javnosti opisuje kao tolerantan, naši sagovornici upozoravaju da netačne informacije i izjave koje do njih stižu mogu da izazvati posledice.
“Moramo da se setimo da je Srbija pogodno tlo za to budući da smo imali zahteve građana, pa i političkih partija zajedno sa njima, u kojima se traži da migranti odu napolje, da se oni ne smeštaju u određene opštine. Dakle, bilo koji mali incident, sa ovakvim tekstovima koje sada imamo, može da dovede do nesagledivih posledica”, upozorava Goran Miletić iz organizacije “Branitelji ljudskih prava”.
I Tamara Skrozza upozorava da štivo koje se građanima servira utiče na stvaranje atomsfere straha i neizvesnosti, i nailazi na plodno tlo u Srbiji.
“Mislim da su stvari toliko uzavrele da jedino može da bude korisno da neko koga čitava Srbija sluša, verovatno u ovom trenutku takav jedan postoji, kaže – ti ljudi nisu došli da nas porobe, da nas zaraze, da nas islamizuju. Došli su nevoljnici, paćenici, daj da im pomognemo. Jer ako puste da se stvari ovako kisele i da traju ovakve kakve su, mislim da je zlo neizbežno”, navodi ona.
