Pripadnici nacionalnih i seksualnih manjina u Srbiji izloženi su diskriminaciji, dok istovremeno pravosuđe ukida presude članovima ekstremističkih grupa, navodi se u najnovijem izveštaju međunarodne humanitarne organizacije Amnesty International (AI) za 2012. godinu. Uprkos nekim pozitivnim pomacima, položaj manjinskih grupa je i dalje veoma loš.
Beogradske vlasti su, podseća ova organizacija, u aprilu prisilno iselile oko 1.000 Roma iz naselja Belvil na Novom Beogradu i da su mnogi od njih postali beskućnici. Amnesty International ukazuje i na neadekvatne uslove u naseljima u koja su Romi preseljeni, kao i na to da im je zbog toga bilo otežano da nađu posao. Organizacija dodaje da je Grad Beograd romsku populaciju premestio na izolovana mesta, “stvarajući time rasno odvojena naselja”, uprkos tome što se Evropska komisija složila da finansira solidan smeštaj za Rome.
Sa izveštajem se, međutim, ne slaže Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, koji smatra da je analiza "paušalna".
“Niko nije nasilno preseljen i prebačen tamo gde nije želeo. Jedino što je tačno je brojka – 974 pripadnika romske nacionalne zajednice su bila nastanjena u Belvilu. Polovina njih je imala prebivalište u unutrašnjosti Srbije. Prema akcionom planu, oni su jednostavno vraćeni u svoje opštine. Za ovu drugu polovinu obezbeđen je kontejnerski smeštaj i on je mnogo bolji nego što su bili uslovi u nehigijenskom naselju”, ističe Mihajlović.
Na naše pitanje, da li vidi odgovornost državnih institucija za ovakav izveštaj, Vitomir Mihajlović odgovara: “Država je trebalo da na neki način predupredi ovakve izveštaje pre svega svojim izveštajima o onome što planira prema romskoj nacionalnoj zajednici.”
S druge strane, pojedini romski aktivisti smatraju da je odnos državnih institucija prema romskoj populaciji neiskren. Muzičar i civilni aktivista Olah Vince ističe da je problem u tome što je celokupno društvo još uvek zatvoreno, a za to stanje najodgovornijim smatra političare.
“Romi nigde nisu uključeni. Nepotrebni su, kao da ne postoje. Na još nižem nivou, pri zapošljavanju, tendencija je ista. Ma koliko da je Rom školovan, teško da može da se zaposli. I ovi što završe ili odlaze u instranstvo, baš kao i ostali, ili se zapošljavaju isključivo u državnim institucijama. Sami romski lideri, takozvani romski lideri, su korumpirani od strane partija io državnih institucija. Potkupljeni su i ne rade za romske interese. To je jedan veoma dubok začarani krug”, smatra naš sagovornik.
Ovo nije prvi put da međunarodna humanitarna organizacija kritikuje ovdašnje institucije zbog odnosa prema Romima, baš kao što je i ranije u izveštajima AI LGBT populacija navođena kao ugrožena skupina. U delu o pravima LGBT osoba u Srbiji, Amnesty ističe da je jedan homoseksualac prebijen u septembru u Beogradu i da je premijer u oktobru već drugu godinu zaredom zabranio Paradu ponosa zbog "neodređenih bezbednosnih pretnji". Podseća se i da je Apelacioni sud prošle godine ukinuo presudu lideru ekstremističke organizacije "Obraz" Mladenu Obradoviću i naložio ponovno suđenje.
Pravnik Goran Miletić, smatra da je ovo tek vrh ledenog brega kada je reč o problemima LGBT populacije u Srbiji i dodaje da opšteg poboljšanja u načelu nema.
„Dve najbitnije stvari za LGBT populaciju su nasilje i diskriminacija. Što se tiče nasilja, mi smo i prošle godine, kao jedan od osam zahteva Prajda, tražili donošenje strategioje protiv nasilja, koja je 2005. počela da se radi. Osam godina ta strategija nije urađena. Dakle, da se u svakom MUP-u odredi osoba koja će biti zadužena za kontakte sa LGBT zajednicom. Takođe, tražili smo da se istraži ko je odgovoran za navodnu pripremu nasilja za Prajd 2011. i 2012. godine. Potpuno je neprihvatljivo da je Prajd bio zabranjen, a da nikada nismo saznali ni ko je navodno pripremao nasilje niti je bilo ko kaženjen za tu pripremu nasilja“, objašnjava Miletić.
Kao pozitivan pomak u smanjivanju diskriminacije, Amnesty navodi usvajanje zakonskih odredbi koje omogućavaju "pravno nevidljivim" osobama da dobiju lična dokumenta. U izveštaju se ukazuje i na mere koje je vlada Srbije preduzela kako bi pojačala graničnu kontrolu i sprečila ljude, većinom Rome, da naspuste zemlju.
AI, međutim, ukazuje i da su svedocima na suđenjima pred specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu navodno pretili zvaničnici zaduženi za njihovu zaštitu.
Beogradske vlasti su, podseća ova organizacija, u aprilu prisilno iselile oko 1.000 Roma iz naselja Belvil na Novom Beogradu i da su mnogi od njih postali beskućnici. Amnesty International ukazuje i na neadekvatne uslove u naseljima u koja su Romi preseljeni, kao i na to da im je zbog toga bilo otežano da nađu posao. Organizacija dodaje da je Grad Beograd romsku populaciju premestio na izolovana mesta, “stvarajući time rasno odvojena naselja”, uprkos tome što se Evropska komisija složila da finansira solidan smeštaj za Rome.
Sa izveštajem se, međutim, ne slaže Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, koji smatra da je analiza "paušalna".
“Niko nije nasilno preseljen i prebačen tamo gde nije želeo. Jedino što je tačno je brojka – 974 pripadnika romske nacionalne zajednice su bila nastanjena u Belvilu. Polovina njih je imala prebivalište u unutrašnjosti Srbije. Prema akcionom planu, oni su jednostavno vraćeni u svoje opštine. Za ovu drugu polovinu obezbeđen je kontejnerski smeštaj i on je mnogo bolji nego što su bili uslovi u nehigijenskom naselju”, ističe Mihajlović.
Na naše pitanje, da li vidi odgovornost državnih institucija za ovakav izveštaj, Vitomir Mihajlović odgovara: “Država je trebalo da na neki način predupredi ovakve izveštaje pre svega svojim izveštajima o onome što planira prema romskoj nacionalnoj zajednici.”
S druge strane, pojedini romski aktivisti smatraju da je odnos državnih institucija prema romskoj populaciji neiskren. Muzičar i civilni aktivista Olah Vince ističe da je problem u tome što je celokupno društvo još uvek zatvoreno, a za to stanje najodgovornijim smatra političare.
“Romi nigde nisu uključeni. Nepotrebni su, kao da ne postoje. Na još nižem nivou, pri zapošljavanju, tendencija je ista. Ma koliko da je Rom školovan, teško da može da se zaposli. I ovi što završe ili odlaze u instranstvo, baš kao i ostali, ili se zapošljavaju isključivo u državnim institucijama. Sami romski lideri, takozvani romski lideri, su korumpirani od strane partija io državnih institucija. Potkupljeni su i ne rade za romske interese. To je jedan veoma dubok začarani krug”, smatra naš sagovornik.
Ovo nije prvi put da međunarodna humanitarna organizacija kritikuje ovdašnje institucije zbog odnosa prema Romima, baš kao što je i ranije u izveštajima AI LGBT populacija navođena kao ugrožena skupina. U delu o pravima LGBT osoba u Srbiji, Amnesty ističe da je jedan homoseksualac prebijen u septembru u Beogradu i da je premijer u oktobru već drugu godinu zaredom zabranio Paradu ponosa zbog "neodređenih bezbednosnih pretnji". Podseća se i da je Apelacioni sud prošle godine ukinuo presudu lideru ekstremističke organizacije "Obraz" Mladenu Obradoviću i naložio ponovno suđenje.
Pravnik Goran Miletić, smatra da je ovo tek vrh ledenog brega kada je reč o problemima LGBT populacije u Srbiji i dodaje da opšteg poboljšanja u načelu nema.
„Dve najbitnije stvari za LGBT populaciju su nasilje i diskriminacija. Što se tiče nasilja, mi smo i prošle godine, kao jedan od osam zahteva Prajda, tražili donošenje strategioje protiv nasilja, koja je 2005. počela da se radi. Osam godina ta strategija nije urađena. Dakle, da se u svakom MUP-u odredi osoba koja će biti zadužena za kontakte sa LGBT zajednicom. Takođe, tražili smo da se istraži ko je odgovoran za navodnu pripremu nasilja za Prajd 2011. i 2012. godine. Potpuno je neprihvatljivo da je Prajd bio zabranjen, a da nikada nismo saznali ni ko je navodno pripremao nasilje niti je bilo ko kaženjen za tu pripremu nasilja“, objašnjava Miletić.
Kao pozitivan pomak u smanjivanju diskriminacije, Amnesty navodi usvajanje zakonskih odredbi koje omogućavaju "pravno nevidljivim" osobama da dobiju lična dokumenta. U izveštaju se ukazuje i na mere koje je vlada Srbije preduzela kako bi pojačala graničnu kontrolu i sprečila ljude, većinom Rome, da naspuste zemlju.
AI, međutim, ukazuje i da su svedocima na suđenjima pred specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu navodno pretili zvaničnici zaduženi za njihovu zaštitu.
