Posle više od pola veka, počinje normalizacija odnosa Amerike i Kube objavili su istovremenu američki predsednik Barak Obama u Vašingtonu i kubanski predsednik Raul Kastro u Havani.
"Naložio sam državnom sekretaru Džonu Keriju da odmah počne razgovore o uspostavljanju diplomatskih odnosa koji su prekinuti januara 1961. godine. Amerika će otvoriti ambasadu u Havani i visoki zvaničnici će posetiti Kubu. Ono što su zajednički interesi sa Kubom je oblast zdravstva, migracije, terorizam, šverc droge i borba protiv posledica prirodnih katastrofa", rekao je Predsednik Obama.
"Ne očekujem", dodao je, "da ovo što sam objavio donese preko noći promene, tranfromaciju kubanskog društva".
"Ali, uveren sam da ćemo kroz politiku promovisanja naših vrednosti pomoći kubanskom narodu da zakorači u 21. vek", konstatovao je Obama.
Otprilike u isto vreme kada se preko TV iz Bele kuće obratio javnosti američki predsednik, to isto je učinio i kubanski predsednik. On je izjavio da pozdravlja odluku o obnavljanju diplomatskih odnosa između dve zemlje i zatražio da Amerika odmah stavi van snage trgovnski embargo sa Kubom.
Istovremeno je objavljeno da je oslobođen američki državljanin Alan Gros, nakon što ga je kubanska vlada držala u zatočeništvu od 2009. godine.
Oslobođen je i jedan američki agent koji je u kubanskom zatvoru 20 godina i čiji identitet nije saopšten. Istovremeno je u Americi pušteno na slobodu troje Kubanaca osuđenih zbog špijunaže.
U utorak je predsednik Obama razgovorao telefonom sa predsednikom Kube Raulom Kastrom. To je prvi telefonski kontakt dva predsednika nakon Kubanske revolucije.
Mediji ovu vest prenose sa ocenom da je to istorijski dan za dve države i da je usledio nakon tajne diplomatije od pre godinu dana u kojoj su uloge imale Kanada i Vatikan, uz lično učešće pape.
Papa Franja je tokom poslednjih meseci pisao američkom predsedniku Baraku Obami i kubanskom predsedniku Raulu Kastru, pozivajući ih da reše svoje razlike u korist humanitarnih pitanja, uključujući u to zatvorenike, objavila je Sveta stolica.
Franja je, piše u komentaru Asošiejted pres (AP), pokazao da je voljan da iskoristi svoju popularnost i moralni autoritet da učini nezamislivo za dobru stvar. Ovog juna pozvao je izraelskog i palestinskog predsednika u Vatikan na zajedničku molitvu za mir.
Takva međunarodnopravna intervencija Svete stolice podseća na dane papstva Jovana Pavla II, koji se smatra zaslužnim za rušenje komunizma u njegovoj rodnoj Poljskoj i hrabrenje pokreta Solidarnost.
Visoka predstavnica Evropske unije za bezbednost i spoljnu politiku Federika Mogerini izjavila je u četvrtak povodom postizanja američko-kubanskog dogovora o novim odnosima da je to početak "pada joss jednog zida", kao i da je otvaranje mogućnosti da Amerikanci i Kubanci pojačaju saradnju "istorijska prekretnica".
Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun ocenio je kao "veoma pozitivnu" vest o normalizaciji odnosa Kube i SAD-a.
"Iskreno se nadam da će ove mere, ova najava, pomoći širenje dalje razmene između dva naroda koji su bili odvojeni duže vremena. UN su spremne pomoći obema zemljama u negovanju dobrosusedskih odnosa", naveo je Ban.
Podsetimo, posle dolaska na vlast kubanskih pobunjenika predvođenih Fidelom Kastrom 1. januara 1959. i bekstvom diktatora Fulgensija Batistute, Vašington je isprva brzo priznao novu vladu.
U junu 1960. odnosi su počeli da se pogoršavaju kako je Kastro počeo da se okreće levici. Kuba je nacionalizovala naftne rafinerije u posedu Amerikanaca pošto su odbile da obrađuju naftu iz Sovjetskog Saveza.
Skoro sve američke komanije su nacionalizovane do oktobra 1960. kada počinje američki embargo - Vašington je zabranio izvoz na Kubu sve robe osim hrane i lekova.
SAD 3. janaura 1961. prekidaju odnose s Kubom i zatvaraju ambasadu. Kastro 16. aprila proglašava Kubu socijalističkom drzzavom, a dan kasnije kubanski imigrati obučeni u SAD poccinju neuspelu invaziju u Zalivu svinja s ciljem da svrgnu Kastra.
Najava podizanja sankcija Kubi i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Amerikom označava kraj hladnog rata u ovom delu sveta.
