Nakon što je u različitim poslednjim prilikama neformalno govorio da je spreman da se sretne sa čelnicima država regiona, ovoga puta je predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio krajnje direktan poziv.
Uoči posete Banjaluci on je predsedavajućem Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakiru Izetbegoviću i predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću poručio da je otvoren za susret "bilo gde i bilo kada", a da se taj poziv odnosi i na predsednicu Kosova Atifete Jahjagu:
“Imam istu poruku za obojicu: onog časa kad se razljute, mi ćemo se sresti, bilo gde i bilo kada. I to više ne zavisi od mene. Taj moj poziv je bio javno upućen; baš kao i poziv predsednici Kosova – i preko njenog kabineta i preko Brisela: ja sam spreman da se sretnemo bilo kada i bilo gde, neka bira”, poručio je Nikolić.
Nikolićeva nesrećna izjava u prvim danima mandata o Vukovaru kao srpskom gradu i dovodjenje u pitanje srebreničkog genocida, njegove kolege u regionu, medjutim, ne mogu tako lako da stave ad acta, zbog čega su komunikaciju sa predsedikom Srbije potpuno zamrzli.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa iz Zagreba, Sarajeva i Beograda, ocenjuju, medjutim, da je svim državama Zapadnog Balkana regionalna saradnja uslov za napredovanje ka Evropskoj uniji, pa, u skladu s tim, napore da se komunikacija medju šefovima regionalnih država obnovi ulaže i regionalno umreženi civilni sektor.
Evidentno je da odnosi izmedju Hrvatske i Srbije u čitavom periodu od dvanaest poslednjih godina nikad nisu bili lošiji. S obzirom da ovakvo stanje „hladnog mira“ ne može večno trajati, nameće se pitanje, kako iz njega izaći i uspostaviti normalne odnose i na nivou šefova država u regionu.
I politički analitičar i bivši predsednik hrvatskog Helsinškog komiteta Žarko Puhovski za Radio Slobodna Evropa kaže da ovo stanje mora se prekine:
„Svi su svjesni toga, naravno i gospodin Josipović, da će se kad-tad susreti morati dogoditi, najprije usputni, na takozvanim marginama nekog većeg skupa, a onda i bilateralni, ali u ovom trenutku to naprosto nikomu ne odgovora jer je gospodin Nikolić sa nekoliko izjava učinio to da bi svatko od predsjednika unutar svoje države riskirao puno toga da se s njim sastane“, smatra Puhovski.
Nakon prvih nesrećnih izjava, lopta je sada u Nikolićevom dvorištu i on treba da iskoristi priliku za neki pomirljivi potez, ocenjuje Puhovski:
„Ja mislim da on je na potezu. On treba napravit dvije stvari: prvo, da više ništa takvoga ne učini, dakle, da naprosto pazi na svoje formulacije, a drugo – da iskoristi neku priliku za neki pomirljivi potez, da naprosto pokaže neku notu pomirljivosti koju do sada nije pokazivao“.
Potredsednik Igmanske inicijative Vehid Šehić kaže za Radio Slobodna Evropa da je pre u pitanju odlaganje nego definitivan prekid komunikacije sa Nikolićem, prosto zato što i druge države regiona, a ne samo Srbija, imaju uslov da unapredjuju regionalnu saradnju. Igmanska inicijativa, naglašava on, intenzivno radi na uspostavljanju dijaloga izmedju šefova regionalnih, pa bi uskoro moglo doći do nekog pomaka:
„Činjenica je da se gubi vrijeme i da se zaostalo u posljednjih šest-sedam mjeseci, a sve to prouzrokovano određenim izjavama predsednika Srbije Nikolića koje su izazvale negativne reakcije kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini. Međutim, iz razgovora sa pojedinim liderima, može se naslutiti da su oni spremni za susrete jer takvi signali dolaze iz Brisela. Bez obzira na to šta se desilo, mi moramo sarađivati, pa moraju sarađivati i lideri i zašto onda to odlagati, ako odlaganje neće prouzrokovati nikakav pozitivan efekat? Ja mislim da će uskoro doći do sastanka lidera ove četiri države. Moram reći da Igmanska inicijativa na tome intenzivno radi i vjerovatno se može očekivati u drugom mjesecu sljedeće godine da će doći do sesije Igmanske inicijative na kojoj će biti predsjednici sve četiri države“, kaže Šehić.
Na opasku da je i Nikolićevom prethodniku na funkciji Borisu Tadiću zamerano da vodi dvostruku politiku prema Bosni i Hercegovini i da ni u Deklaraciji Skupštine Srbije o Srebrenici nema reči „genocid“, Šehić ovako odgovara:
„Istina, u Deklaraciji nema termina „genocid“, ali imate u preambuli referencu na presudu Međunarodnog suda za ljudska prava. S druge strane, Tadić je mnogo uradio na zbližavanju, što je možda ponekad bilo neshvaćeno od javnosti drugih država, ali danas, kad možemo porediti ta dva lidera, to je neuporedivo – i u ideološkom smislu, a i u vođenju dobre regionalne politike“, ocenjuje Šehić.
Nakon početnih konfrontirajućih Nikolićevih izjava, po mišljenju novosadskog analitičara Jovana Komšića, može se, ipak, osetiti neki pozitivni pomak. I Komšić u ponovnom uspostavljanju regionalnih mostova najviše očekuje od civilnog sektora u državama Zapadnog Balkana:
„Pozitivan pomak je što se iz kabineta predsednika Nikolića i od njega lično, ne mogu čuti neke problematične, konfrontirajuće i konfliktne teze koje bi umnožavale podozrenja i hladile odnose u regionu. Ako se hoće otopliti odnosi, onda je neophodno poslati nove poruke o kooperativnosti i saradnji u regionu. Možda je moguće da sastanak Igmanske inicijative početkom iduće godine posluži – s obzirom da ni ona neće imati svrhu ako se svi predsednici ne sastanu – da se na toj sesiji u Crnoj Gori sretnu predsednici regionalnih država – pre svih, možda predsednici Hrvatske i Srbije, Josipović i Nikolić, a onda i u tom dejtonskom četvorouglu na neki način pošalje jedna dalekosežna poruka“, kaže Jovan Komšić.
Uoči posete Banjaluci on je predsedavajućem Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakiru Izetbegoviću i predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću poručio da je otvoren za susret "bilo gde i bilo kada", a da se taj poziv odnosi i na predsednicu Kosova Atifete Jahjagu:
“Imam istu poruku za obojicu: onog časa kad se razljute, mi ćemo se sresti, bilo gde i bilo kada. I to više ne zavisi od mene. Taj moj poziv je bio javno upućen; baš kao i poziv predsednici Kosova – i preko njenog kabineta i preko Brisela: ja sam spreman da se sretnemo bilo kada i bilo gde, neka bira”, poručio je Nikolić.
Nikolićeva nesrećna izjava u prvim danima mandata o Vukovaru kao srpskom gradu i dovodjenje u pitanje srebreničkog genocida, njegove kolege u regionu, medjutim, ne mogu tako lako da stave ad acta, zbog čega su komunikaciju sa predsedikom Srbije potpuno zamrzli.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa iz Zagreba, Sarajeva i Beograda, ocenjuju, medjutim, da je svim državama Zapadnog Balkana regionalna saradnja uslov za napredovanje ka Evropskoj uniji, pa, u skladu s tim, napore da se komunikacija medju šefovima regionalnih država obnovi ulaže i regionalno umreženi civilni sektor.
Evidentno je da odnosi izmedju Hrvatske i Srbije u čitavom periodu od dvanaest poslednjih godina nikad nisu bili lošiji. S obzirom da ovakvo stanje „hladnog mira“ ne može večno trajati, nameće se pitanje, kako iz njega izaći i uspostaviti normalne odnose i na nivou šefova država u regionu.
I politički analitičar i bivši predsednik hrvatskog Helsinškog komiteta Žarko Puhovski za Radio Slobodna Evropa kaže da ovo stanje mora se prekine:
„Svi su svjesni toga, naravno i gospodin Josipović, da će se kad-tad susreti morati dogoditi, najprije usputni, na takozvanim marginama nekog većeg skupa, a onda i bilateralni, ali u ovom trenutku to naprosto nikomu ne odgovora jer je gospodin Nikolić sa nekoliko izjava učinio to da bi svatko od predsjednika unutar svoje države riskirao puno toga da se s njim sastane“, smatra Puhovski.
Nakon prvih nesrećnih izjava, lopta je sada u Nikolićevom dvorištu i on treba da iskoristi priliku za neki pomirljivi potez, ocenjuje Puhovski:
„Ja mislim da on je na potezu. On treba napravit dvije stvari: prvo, da više ništa takvoga ne učini, dakle, da naprosto pazi na svoje formulacije, a drugo – da iskoristi neku priliku za neki pomirljivi potez, da naprosto pokaže neku notu pomirljivosti koju do sada nije pokazivao“.
Potredsednik Igmanske inicijative Vehid Šehić kaže za Radio Slobodna Evropa da je pre u pitanju odlaganje nego definitivan prekid komunikacije sa Nikolićem, prosto zato što i druge države regiona, a ne samo Srbija, imaju uslov da unapredjuju regionalnu saradnju. Igmanska inicijativa, naglašava on, intenzivno radi na uspostavljanju dijaloga izmedju šefova regionalnih, pa bi uskoro moglo doći do nekog pomaka:
„Činjenica je da se gubi vrijeme i da se zaostalo u posljednjih šest-sedam mjeseci, a sve to prouzrokovano određenim izjavama predsednika Srbije Nikolića koje su izazvale negativne reakcije kako u Hrvatskoj, tako i u Bosni i Hercegovini. Međutim, iz razgovora sa pojedinim liderima, može se naslutiti da su oni spremni za susrete jer takvi signali dolaze iz Brisela. Bez obzira na to šta se desilo, mi moramo sarađivati, pa moraju sarađivati i lideri i zašto onda to odlagati, ako odlaganje neće prouzrokovati nikakav pozitivan efekat? Ja mislim da će uskoro doći do sastanka lidera ove četiri države. Moram reći da Igmanska inicijativa na tome intenzivno radi i vjerovatno se može očekivati u drugom mjesecu sljedeće godine da će doći do sesije Igmanske inicijative na kojoj će biti predsjednici sve četiri države“, kaže Šehić.
Na opasku da je i Nikolićevom prethodniku na funkciji Borisu Tadiću zamerano da vodi dvostruku politiku prema Bosni i Hercegovini i da ni u Deklaraciji Skupštine Srbije o Srebrenici nema reči „genocid“, Šehić ovako odgovara:
„Istina, u Deklaraciji nema termina „genocid“, ali imate u preambuli referencu na presudu Međunarodnog suda za ljudska prava. S druge strane, Tadić je mnogo uradio na zbližavanju, što je možda ponekad bilo neshvaćeno od javnosti drugih država, ali danas, kad možemo porediti ta dva lidera, to je neuporedivo – i u ideološkom smislu, a i u vođenju dobre regionalne politike“, ocenjuje Šehić.
Nakon početnih konfrontirajućih Nikolićevih izjava, po mišljenju novosadskog analitičara Jovana Komšića, može se, ipak, osetiti neki pozitivni pomak. I Komšić u ponovnom uspostavljanju regionalnih mostova najviše očekuje od civilnog sektora u državama Zapadnog Balkana:
„Pozitivan pomak je što se iz kabineta predsednika Nikolića i od njega lično, ne mogu čuti neke problematične, konfrontirajuće i konfliktne teze koje bi umnožavale podozrenja i hladile odnose u regionu. Ako se hoće otopliti odnosi, onda je neophodno poslati nove poruke o kooperativnosti i saradnji u regionu. Možda je moguće da sastanak Igmanske inicijative početkom iduće godine posluži – s obzirom da ni ona neće imati svrhu ako se svi predsednici ne sastanu – da se na toj sesiji u Crnoj Gori sretnu predsednici regionalnih država – pre svih, možda predsednici Hrvatske i Srbije, Josipović i Nikolić, a onda i u tom dejtonskom četvorouglu na neki način pošalje jedna dalekosežna poruka“, kaže Jovan Komšić.
