Na odluku Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da izrekne opomenu Radio-televiziji Vojvodine uz obrazloženje da je njen autor Laslo Tot pokazao neprofesionalni pristup intervjuišući predsednicu Kosova Atifete Jahjaga, protestovala su i novinarska udruženja i medijski eksperti, ocenjujući da je Agencija izvršila pritisak na vojvođanski javni servis, a da je često propuštala da reaguje ili vrlo blago reagovala u drugim situacijama kada je medijski prostor zagađivan vulgarnim primitivizmom i nacionalističkim ispadima.
Gorana Karadzića, zamenika predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije, pitali smo na osnovu čega je Agencija donela odluku da izrekne opomenu Radio-televiziji Vojvodine i da li njena zamerka novinaru Laslu Totu, autoru intervju sa kosovskom predsednicom, da nije potpitanjima reagovao na, kako tvrdi RRA, neistine koje je ona izrekla, sugeriše da se RRA medijima postavlja kao, u najmanju ruku, glavni urednik.
On je pitanje okarakterisao kao maliciozno, ali je odgovorio:
“Da smo mi glavni urednik, mi bismo tražili da to pogledamo unapred, pa da mi kažemo da li nešto može ili ne može da ide u etar. Ako je tako da mi ne možemo da izreknemo nijednu meru – pa čemu onda postoji regulator, čemu ovlašćenje da se izriču četiri vrste sankcija, ako će svaka mera biti prokomentarisana da smo mi glavni urednik? Mi nismo izrekli meru da bismo tu emisiju zabranili, ona je emitovana. Mi smo nakon toga RTV rekli da smatramo da je time povređen zakon – a i sama ta kuća smatra da je to loše urađeno jer je kaznila one koji su to uradili - i mi smo joj izrekli meru”, uzvratio je Karadžić.
Prigovor da RRA često nije reagovala ili je vrlo blago reagovala na primitivizam i nacionalizam, sadržaje koji doslovno pljušte iz mnogih rialiti programa na srpskim televizijama, zamenik predsednika RRA demantuje. U tom kontekstu podseća da je, primerice, Agencija promptno reagovala na antisemitske izjave dvoje učesnika jednog takvog programa, ali i dodaje da ih je sud kasnije oslobodio.
Gordanu Sušu, članicu Saveta RRA zatekli smo bolesnu, ali smo dobili informaciju da je ona jedina glasala protiv odluke Agencije.
Povodom slučaja za RRA spornog intervjua sa kosovskom predsedicom, obratili smo se i direktoru RTV Vojvodine Slobodanu Arežini, koji prenosi stav svoje kuće:
„Najvažnije je da je, kada je dogovaran taj intervju, ostvarena namera da se uspostavi taj kanal komunikacije kako bi javnost Vojvodine i Srbije izvorno saznale šta su stavovi vlasti u Prištini. Zbog niza okolnosti koje su se pojavile u toku snimanja samog intervjua, dogodilo se nekoliko profesionalnih grešaka, ali to ne utiče na ocenu da je objavljivanjem tog intervjua ostvaren cilj da građani Srbije saznaju šta ljudi na vrhu kosovske vlasti misle u vreme pregovora u Briselu. Taj cilj je, dakle, i bio ono što je željeno u trenutku kada je došlo do ideje o snimanju tog intervjua“, kaže Arežina.
Ukazujući na nereagovanje autora intervjua sa kosovskom predsednicom, RRA navodi da je Jahjaga navela da na Kosovu Srbi-povratnici do sada nisu imali nijedan problem, da je od 1700 nestalih lica oko 500 srpske nacionalnosti, kao i da je sa Kosova izbeglo ukupno 36 ooo Srba.
Evo, međutim, prevoda onog šta je predsednica Kosova Atifete Jahjaga u ovom delu intervjua izjavila, koji smo dobili posredstvom njenog kabineta:
“Mi imamo dve grupe izbeglica, to jest imamo izbeglice i privremeno raseljena lica; primera radi u četiri opstine na severu teritorije Republike Kosova sada imamo stanovništvo koje predstavlja opštu populaciju od 60 hiljada, dok smo pre rata imali 30 hiljada. Proces povratka ide polako i nismo zadovoljni rezultatima. Razlozi su mnogi. Na Kosovu se desio jedan oštar i divlji rat. Bilo je masakra nad civilnim stanovništvom, imali smo ubistva, imali smo silovanja, imali smo razaranja i još dan danas, 15 godina posle rata, imamo 1700 nestalih osoba, od kojih je 500 srpske nacionalnosti”.
Dakle, predsednica Jahjaga nije rekla da je sa Kosova izbeglo ukupno 36.000 Srba, nego da je to broj interno raseljenih lica unutar samog Kosova, koji su se pomerali sa juga na sever.
Nesporazum je, dakle, nastao negde u prevodu, o čemu je nešto rekao i sam autor intervjua, ali nameće se pitanje nije li se to moglo razjasniti umesto što se sa prljavom vodom izbacuje i dete.
Osuđujući potez RRA, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić kaže za Radio Slobodna Evropa da je odluka imala za cilj da se ta agencija dodvori političarima na vlasti.
„Odluka RRA da opomene RTV i B92 je, u najmanju ruku, iznenađujuća s
obzirom da i inače nismo navikli da RRA bilo šta radi da se upristoji poprostačena medijska scena u Srbiji. Ne bih zaista da komentarišem neprofesionalne voditelje u Srbiji i koliko ih ima, koliko ima kiča na našim televizijama, koliko ima kršenja novinarskog kodeksa, pri čemu RRA u takvim situacijama ili ćuti ili nađe dobar izgovor da ne reaguje”.
Gruhonić dodaje da ga odluka RRA podseća na vreme uspona Slobodana Miloševića na vlast:
“Ja sam bio uveren da smo nekako raskrstili sa tim vremenima političkih komesara. Ta mera podseća na ’88. godinu, doba ‘jogurt-revolucije’ u Vojvodini, kada su ljudi ‘diferencirani’ ne po osnovu profesionalnosti nego na osnovu toga da li su za ili protiv Miloševića. Ona podseća i na ona komunistička vremana kada je svako od nas ko je služio vojsku morao da dobije ocenu o moralno-političkoj podobosti”, ocenjuje Gruhonjić.
I Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) protestovali su zbog odluke Saveta Republičke radiodifuzne agencije da izrekne opomene Javnom servisu Vojvodine i radiju B92. Ovom poslednjem zbog satiričnog priloga u zabavnom programu u kome je figurisao i predsednik Srbije. ANEM dodaje da Savet RRA sporni navod posmatrao potpuno van konteksta priloga koji se odnosio na višemesečni proces rekonstrukcije Vlade Srbije i koji je o tome govorio na satiričan način.
"Savet RRA, ničim izazvan, našao se pozvanim da štiti lik i delo predsednika Republike u situaciji u kojoj, da sve bude još gore, lik i delo predsednika niko i ne ugrožava", navodi se u saopštenju.
ANEM smatra da je Savet RRA tim odlukama prešao granicu između "nadzora nad radom emitera, za koji je nadležan u skladu sa odredbama Zakona o radiodifuziji, i nedopuštenog ograničavanja slobode izražavanja mešanjem u uređivačku politiku medija".
Jovanka Matić, istraživač medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, osvrćući se na opomenu RRA vojvođanskom nacionalnom servisu zbog intervjua sa predsednicom Kosova, uz ogradu da nije upoznata sa svim detaljima tog intervjua, kaže da čak i da je napravljen neki profesionalni propust, nije dužnost RRA da propisuje novinarima kako da vode intervju. Kontrola poštovanja kodeksa emitera, što jeste ingerencija ove agencije, odnosi se na tačnost, objaktivnost i nepristrasnost izveštavanja, ali se ti pojmovi pre svega odnose na vesti i izveštaje, a ne na intervjue, pojašnjava naša sagovornica:
“Intervjui nisu faktografsko izveštavanje, pa, dakle, u tom smislu ne podležu istim kriterijumima tačnosti, nepristrasnosti i objektivnosti. Novinar ne može da odgovara za lično viđenje svog sagovornika”, kaže Matić.
RSE: RRA je zamerila novinaru što nije postavljao potpitanja kosovskoj predsednici.
Matić: Tako je. Opomenuti novinara da je sagovornik bez njegovog protivljenja iznosio nekakve činjenice znači opomenuti sve novinare koji intervjuišu, recimo, naše državne zvaničnike jer oni i tada imaju priliku da postavljaju suprotstavljajuća pitanja, ali to, prosto, nije uobičajeni manir novinarskog rad. Tako bismo mogli opomenuti sve novinare da rade svoj posao pogrešno. Ja bih rekla da se ovde RRA, u stvari, stavio u ulogu cenzora. U svim ranijim slučajevima, kada je bilo veoma mnogo kritika da se RRA ne suprotstavlja grubim kršenjima kodeksa – na primer, u slučaju TV Pinka – RRA se uvek branila time da ona nema ulogu cenzora i da nije to smisao njegovog postojanja, i zaista nije, ali Agencija se ovde upravo ponela kao cenzor.
Problem je u tome što je osnovna slabost izveštavanja srpskih medija o Kosovu u tome što postoji potpuno preklapanje između državne vizure tih zbivanja i onoga što mediji nude, ističe Matićeva:
“Ono što se ovde desilo jeste da je napravljen jedan iskorak, napravljen je jedan dobar potez u pokušaju da se razbije ta blokada koja postoji u razmeni informacija i normalizuje protok informacija između srpske i albanske zajednice – i on je odmah osuđan na samom početku. Da RRA zaista obavlja tu svoju ulogu da podstiče poželjne performanse medija u jednom demokratskom sistemu, ona nikako ne bi izrekla opomenu jednom takvom potezu, čak i da je bilo nekih profesionalnih propusta”, ocenjuje Jovanka Matić.
Gorana Karadzića, zamenika predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije, pitali smo na osnovu čega je Agencija donela odluku da izrekne opomenu Radio-televiziji Vojvodine i da li njena zamerka novinaru Laslu Totu, autoru intervju sa kosovskom predsednicom, da nije potpitanjima reagovao na, kako tvrdi RRA, neistine koje je ona izrekla, sugeriše da se RRA medijima postavlja kao, u najmanju ruku, glavni urednik.
On je pitanje okarakterisao kao maliciozno, ali je odgovorio:
“Da smo mi glavni urednik, mi bismo tražili da to pogledamo unapred, pa da mi kažemo da li nešto može ili ne može da ide u etar. Ako je tako da mi ne možemo da izreknemo nijednu meru – pa čemu onda postoji regulator, čemu ovlašćenje da se izriču četiri vrste sankcija, ako će svaka mera biti prokomentarisana da smo mi glavni urednik? Mi nismo izrekli meru da bismo tu emisiju zabranili, ona je emitovana. Mi smo nakon toga RTV rekli da smatramo da je time povređen zakon – a i sama ta kuća smatra da je to loše urađeno jer je kaznila one koji su to uradili - i mi smo joj izrekli meru”, uzvratio je Karadžić.
Prigovor da RRA često nije reagovala ili je vrlo blago reagovala na primitivizam i nacionalizam, sadržaje koji doslovno pljušte iz mnogih rialiti programa na srpskim televizijama, zamenik predsednika RRA demantuje. U tom kontekstu podseća da je, primerice, Agencija promptno reagovala na antisemitske izjave dvoje učesnika jednog takvog programa, ali i dodaje da ih je sud kasnije oslobodio.
Gordanu Sušu, članicu Saveta RRA zatekli smo bolesnu, ali smo dobili informaciju da je ona jedina glasala protiv odluke Agencije.
Povodom slučaja za RRA spornog intervjua sa kosovskom predsedicom, obratili smo se i direktoru RTV Vojvodine Slobodanu Arežini, koji prenosi stav svoje kuće:
„Najvažnije je da je, kada je dogovaran taj intervju, ostvarena namera da se uspostavi taj kanal komunikacije kako bi javnost Vojvodine i Srbije izvorno saznale šta su stavovi vlasti u Prištini. Zbog niza okolnosti koje su se pojavile u toku snimanja samog intervjua, dogodilo se nekoliko profesionalnih grešaka, ali to ne utiče na ocenu da je objavljivanjem tog intervjua ostvaren cilj da građani Srbije saznaju šta ljudi na vrhu kosovske vlasti misle u vreme pregovora u Briselu. Taj cilj je, dakle, i bio ono što je željeno u trenutku kada je došlo do ideje o snimanju tog intervjua“, kaže Arežina.
Ukazujući na nereagovanje autora intervjua sa kosovskom predsednicom, RRA navodi da je Jahjaga navela da na Kosovu Srbi-povratnici do sada nisu imali nijedan problem, da je od 1700 nestalih lica oko 500 srpske nacionalnosti, kao i da je sa Kosova izbeglo ukupno 36 ooo Srba.
Evo, međutim, prevoda onog šta je predsednica Kosova Atifete Jahjaga u ovom delu intervjua izjavila, koji smo dobili posredstvom njenog kabineta:
“Mi imamo dve grupe izbeglica, to jest imamo izbeglice i privremeno raseljena lica; primera radi u četiri opstine na severu teritorije Republike Kosova sada imamo stanovništvo koje predstavlja opštu populaciju od 60 hiljada, dok smo pre rata imali 30 hiljada. Proces povratka ide polako i nismo zadovoljni rezultatima. Razlozi su mnogi. Na Kosovu se desio jedan oštar i divlji rat. Bilo je masakra nad civilnim stanovništvom, imali smo ubistva, imali smo silovanja, imali smo razaranja i još dan danas, 15 godina posle rata, imamo 1700 nestalih osoba, od kojih je 500 srpske nacionalnosti”.
Dakle, predsednica Jahjaga nije rekla da je sa Kosova izbeglo ukupno 36.000 Srba, nego da je to broj interno raseljenih lica unutar samog Kosova, koji su se pomerali sa juga na sever.
Nesporazum je, dakle, nastao negde u prevodu, o čemu je nešto rekao i sam autor intervjua, ali nameće se pitanje nije li se to moglo razjasniti umesto što se sa prljavom vodom izbacuje i dete.
Osuđujući potez RRA, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić kaže za Radio Slobodna Evropa da je odluka imala za cilj da se ta agencija dodvori političarima na vlasti.
„Odluka RRA da opomene RTV i B92 je, u najmanju ruku, iznenađujuća s
obzirom da i inače nismo navikli da RRA bilo šta radi da se upristoji poprostačena medijska scena u Srbiji. Ne bih zaista da komentarišem neprofesionalne voditelje u Srbiji i koliko ih ima, koliko ima kiča na našim televizijama, koliko ima kršenja novinarskog kodeksa, pri čemu RRA u takvim situacijama ili ćuti ili nađe dobar izgovor da ne reaguje”.
Gruhonić dodaje da ga odluka RRA podseća na vreme uspona Slobodana Miloševića na vlast:
“Ja sam bio uveren da smo nekako raskrstili sa tim vremenima političkih komesara. Ta mera podseća na ’88. godinu, doba ‘jogurt-revolucije’ u Vojvodini, kada su ljudi ‘diferencirani’ ne po osnovu profesionalnosti nego na osnovu toga da li su za ili protiv Miloševića. Ona podseća i na ona komunistička vremana kada je svako od nas ko je služio vojsku morao da dobije ocenu o moralno-političkoj podobosti”, ocenjuje Gruhonjić.
I Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) protestovali su zbog odluke Saveta Republičke radiodifuzne agencije da izrekne opomene Javnom servisu Vojvodine i radiju B92. Ovom poslednjem zbog satiričnog priloga u zabavnom programu u kome je figurisao i predsednik Srbije. ANEM dodaje da Savet RRA sporni navod posmatrao potpuno van konteksta priloga koji se odnosio na višemesečni proces rekonstrukcije Vlade Srbije i koji je o tome govorio na satiričan način.
"Savet RRA, ničim izazvan, našao se pozvanim da štiti lik i delo predsednika Republike u situaciji u kojoj, da sve bude još gore, lik i delo predsednika niko i ne ugrožava", navodi se u saopštenju.
ANEM smatra da je Savet RRA tim odlukama prešao granicu između "nadzora nad radom emitera, za koji je nadležan u skladu sa odredbama Zakona o radiodifuziji, i nedopuštenog ograničavanja slobode izražavanja mešanjem u uređivačku politiku medija".
Jovanka Matić, istraživač medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu, osvrćući se na opomenu RRA vojvođanskom nacionalnom servisu zbog intervjua sa predsednicom Kosova, uz ogradu da nije upoznata sa svim detaljima tog intervjua, kaže da čak i da je napravljen neki profesionalni propust, nije dužnost RRA da propisuje novinarima kako da vode intervju. Kontrola poštovanja kodeksa emitera, što jeste ingerencija ove agencije, odnosi se na tačnost, objaktivnost i nepristrasnost izveštavanja, ali se ti pojmovi pre svega odnose na vesti i izveštaje, a ne na intervjue, pojašnjava naša sagovornica:
“Intervjui nisu faktografsko izveštavanje, pa, dakle, u tom smislu ne podležu istim kriterijumima tačnosti, nepristrasnosti i objektivnosti. Novinar ne može da odgovara za lično viđenje svog sagovornika”, kaže Matić.
RSE: RRA je zamerila novinaru što nije postavljao potpitanja kosovskoj predsednici.
Matić: Tako je. Opomenuti novinara da je sagovornik bez njegovog protivljenja iznosio nekakve činjenice znači opomenuti sve novinare koji intervjuišu, recimo, naše državne zvaničnike jer oni i tada imaju priliku da postavljaju suprotstavljajuća pitanja, ali to, prosto, nije uobičajeni manir novinarskog rad. Tako bismo mogli opomenuti sve novinare da rade svoj posao pogrešno. Ja bih rekla da se ovde RRA, u stvari, stavio u ulogu cenzora. U svim ranijim slučajevima, kada je bilo veoma mnogo kritika da se RRA ne suprotstavlja grubim kršenjima kodeksa – na primer, u slučaju TV Pinka – RRA se uvek branila time da ona nema ulogu cenzora i da nije to smisao njegovog postojanja, i zaista nije, ali Agencija se ovde upravo ponela kao cenzor.
Problem je u tome što je osnovna slabost izveštavanja srpskih medija o Kosovu u tome što postoji potpuno preklapanje između državne vizure tih zbivanja i onoga što mediji nude, ističe Matićeva:
“Ono što se ovde desilo jeste da je napravljen jedan iskorak, napravljen je jedan dobar potez u pokušaju da se razbije ta blokada koja postoji u razmeni informacija i normalizuje protok informacija između srpske i albanske zajednice – i on je odmah osuđan na samom početku. Da RRA zaista obavlja tu svoju ulogu da podstiče poželjne performanse medija u jednom demokratskom sistemu, ona nikako ne bi izrekla opomenu jednom takvom potezu, čak i da je bilo nekih profesionalnih propusta”, ocenjuje Jovanka Matić.