U Beogradu je u toku međunarodni festival nesvrstanog stripa Novo doba, na kojem su predstavljeni radovi nekih od najznačajnijih umetnika nezavisne scene iz Srbije i regiona. Kroz izložbe, radionice, debate i koncerte, festival je odškrinuo vrata koja vode u andergraund – u podzemne umetničke tokove koji svesno i svojevoljno egzistiraju na margini. Ova mala, ali uporna zajednica, već godinama opstaje zahvaljujući međusobnoj saradnji i entuzijazmu.
"Matrijaršija", alternativna umetnička galerija u Zemunu, ovih dana je nezaobilazna stanica za ljubitelje devete umetnosti. Na zidovima su izložene table sa radovima makedonskog strip autora Gorana Dačeva, a u dvorištu, gde se prepliću dijalekti iz svih krajeva bivše Jugoslavije, suše se plakati izrađeni na radionici sito-štampe.
Osim nje, festival Novo doba organizovao je i strip radionicu koju vodi jedan od najznačajnijih savremenih autora nezavisnog stripa u Srbiji Danilo Milošev Vostok.
„Juče je Zdenko Franjić, čovek koji je objavio albume Majki, Satana Panonskog, Goribora, nacrtao svoj prvi strip ovde na radionici. U njemu je obrazložio svoj omot za ’Bombardiranje Njujorka’, to je ona legendarna kompilacija. Ispričao nam je kako je uzeo fotografiju kako Amerikanci bombarduju Vijetnam, pa je te bombe spojio sa slikama Njujorka, znači te bombe padaju na Njujork. Napravio je taj omot i tad nije ni mogao slutiti šta će se desiti 2001. Ja mu kažem: ’Zdenko, pa to je odlična priča, to je dobro za strip. I on je uradio svoj prvi strip ovde“, objašnjava Vostok.
Osim zainteresovane publike, u radionicama učestvuju i mladi štićenici iz udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju “Naša kuća”.
„Radionice koje držim su mesto za komunikaciju ljudi", kaže Vostok. "Znači, nećemo da koristimo oprobane stvari i profesionalni odnos, nego ’ajmo da ljudi priđu stolu i da probaju da nešto urade. Makar i da ne znaju da crtaju. Jer, svaki čovek ima neku priču.“
Za pet godina, koliko postoji, festival nesvrstanog stripa Novo doba izrastao je u jednu od najznačajnijih manifestacija alternativne umetnosti na ovim prostorima. Do 5. oktobra, kada se festival završava, posetioci mogu na više lokacija u gradu da se upoznaju novim tendencijama, ali i istorijom avangardnog stripa. U Centru za kulturnu dekontaminaciju prikazani su radovi zagrebačke grupe ZZOT, koja je obeležila alternativni strip tokom 1980-ih. Posetioci će, kako su istakli organizatori, doživeti jedan veoma živahan, duhovit i multidisciplinaran rad sada već prepoznatih i uspešnih aktera iz ove umetničke grupe.
Deo programa održava se u subotu u klubu "Ciglana", kaže Johanna Marcadé, iz organizacije festivala.
“Tamo ćemo imati i sajam malih izdavača, a uveče izložbe i koncerte. U nedelju idemo u Pančevo. Tamo će u 19 sati početi Grrr Program, koji organizuje strip autor Aleksandar Zograf. Svake godine imamo jedan dan festivala u saradnji sa Grr Programom. Posle toga, u klubu 'Apolo' imamo koncert za zatvaranje festivala”, ističe naša sagovornca.
Među učesnicima festivala je Igor Hofbauer, ilustrator iz Zagreba, široj publici najpoznatiji po plakatima koje je godinama dizajnirao za "Močvaru", kultni zagrebački klub. U njegovom umetničkom izrazu prepoznajemo uticaj klasičnog američkog stripa, pop arta, ali i nemačkog ekspresionizma. U razgovoru za Slobodnu Evropu, Hofbauer kaže da ovdašnja nezavisna umetnička scena nikad nije bila velika, ali je uvek bila interesantna:
“Karakteriše ju jedna osovina koja se proteže kroz sve decenije. To je energija i estetika koja je više-manje beskompromisna i rade ju ljudi koji su uvjereni u to što rade. Dakle, ne radi se o detaljima, nego o osnovnom porivu ljudi da rade nešto u šta su uvjereni. I da ih u tome ništa ne sprečava”, kaže Hofbauer.
Ispred "Matrijaršije" upoznajemo i Annu Ehrlemark, umetnicu iz Švedske, koju zatičemo u trenutku dok slika mural na betonskoj ogradi. Ova ilustratorka iz Geteburga, koja je skoro čitavu deceniju živela u Beogradu i Ljubljani, kaže da je jako značajno što se umetnici iz velikih, ali i manjih gradova Balkana međusobno povezuju.
“Znam da je to bilo dosta važno za te ljude, koji bi inače bili dosta izolirani u svojim krajevima. Znači, ne mislim samo na Zagreb, Beograd i Ljubljanu, nego mislim i na male gradove, kao što je Pančevo, Lošinj, Pula, Rijeka, Maribor… Znaš, to su jake veze koje su uspjeli sačuvati. To je jako bitno za identitet te umjetničke scene”, smatra Anna Ehrlemark.
Prema rečima Danila Miloševa Vostoka, upravo su međusobno umrežavanje i entuzijazam učinili da Novo doba ove godine slavi prvu petoljetku:
„To što je Jugoslavija nestala, ne znači da je nestalo ono što je neko nazvao Jugosfera – kulturna, ekonomska. Znači, ako imaš interesa, ako se razumeš s ljudima, uradi nešto. Pošto smo srodni – mi smo marginalci u Srbiji, oni su marginalci u Hrvatskoj ili Bosni – hajde da radimo nešto zajedno, možda budemo jači kad se udružimo. I otprilike to je logika Novog doba, a ta saradnja se širi i preko granica eks-Jugoslavije, u Evropu“, zaključuje Vostok.
Radove koji su nastali na strip radionicama u okviru Novog doba publika će moći da pogleda u Uličnoj galeriji u Beogradu.
