Mia David je arhitektica. Magistrirala je i doktorirala na postdiplomskim interdisciplinarnim studijima Univerziteta umetnosti. Bila je partner u arhitektonskim studijima DSZ i Blok. Radila u medijima. Osnivač je Nevladine organizacije Blokovi koja se bavi edukacijom iz oblasti arhitekture, dizajna i savremene umetnosti. Bavi se menadžmentom u kulturi, savremenom vizuenom umetnošću i scenskim umetnostima. Od 2010. do četvrtka (30. oktobar 2014.) radila kao vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Beograda.
Subota, 25. oktobar
Kada sam pre nekoliko dana prihvatila da pišem ovaj dnevnik mislila sam: "Super, poslednja nedelja Oktobarskog salona, biće gostiju, događaja, neće biti dosadno". Nisam očekivala da će to biti jedna od najznačajnih nedelja u mom životu u poslednjih nekoliko godina.
Dan je počeo obilaskom Novog Beograda u sklopu pratećeg programa Oktobarskog salona, seminara Arhitektura koja nestaje, posvećenog modernizmu. Smrzli smo se, ali je bilo baš dobro. Uopšte je odlična atmosfera. Napravila se neka dobra energija i super radimo.
A onda, pri kraju poslednjeg predavanja, pre par sati me je nazvao Vladislav Šćepanović, predsednik Odbora Oktobarskog salona, da mi kaže da je video u medijima da je Grad prebacio Oktobarski salon na Bijenale. Bez ikakve konsultacije ili obaveštenja Odboru Salona ili meni. Ne mogu ovo više. Daću ostavku.
Nedelja, 26. oktobar
Prespavala sam. I dalje sam sigurna da treba da dam ostavku. I dalje traje seminar, tako da smo išli u Muzej Macura. To mesto je čarobno. Bilo je baš hladno, ali me je resetovalo. Malo smirilo. Program smo završili prezentacijama radionica. Sve u svemu, seminar je bio odličan, ali je naravno ovo oko pretvaranja Oktobarskog u bijenale potpuno pomerilo težište.
Danas mi je bila i poslednja emisija na radiju. Snimila sam je ranije i nisam zadovoljna što nisam nekako obeležila taj kraj. Ana Martinoli, direktorka radija je dala ostavku. I ona misli da je besmisleno. Bez nje, stvarno nema razloga da budem tamo više. Stvarno sam jako volela tu emisiju, možda i najviše od svega što radim... ali moral, etika... nema smisla. Posle ovoga sa Oljom i Brankicom, stvarno je glupo da se pravimo da je sve u redu. Otišla kući i zaspala u 7.
Ponedeljak, 27. oktobar
Vrtela sam se i budila. Sastavljala otkaz i saopštenje u snu. Na poslu su svi uznemireni. Kulturni centar nosi Oktobarski salon. Ovo je za sve nas jako lično. Imali smo sednicu Saveta Oktobarskog salona. Zaključili da je neprihvatljivo što je iz odluke isključena javnost. Još je neprihvatljivije što je isključen Savet.
Doneli smo odluku o kolektivnoj ostavci.
U KCB-u se sakupljaju podaci o predhodnim salonima, statistike, arhive. Svi smo iznenađeni koliko toga ima. Potpuno je impresivno. Jasno je da je ova odluka Grada zapravo kazna za manifestaciju koja dobro radi. Oni neće savremenu umetnost. Neće internacionalnu izložbu. Idemo desno. Nacionalno i tradicionalno. Sramota.
Posle 55 godina, uništiše Oktobarski salon. Tužna sam i uznemirena. I poražena. Koliko je ova zemlja odvratna. Došla sam kući, našla neki film... i osetila, koliko mi prija samoća.
Utorak, 28. oktobar
Evo me na pola dana. Slušam Olju Bećković kako govori o pritiscima i razmišljam šta sve treba da prećutim u ovom dnevniku. Čitav dan se dopisujem sa odborom Oktobarskog salona i Upravnim odborom Kulturnog centra Beograda. Eto. Ćutim. I pokušavam sa sastavim svoju ostavku. I ne ide. Nekako sam se ispraznila. I sve što napišem je beznačajno.
Sreda, 29. oktobar
Imala sam pun dan obaveza i pre nego što se sve ovo izdešavalo. Imala sam čas sa studentima iz Novog Sada. Trebalo je da ih vodim u kuću legata, salon Muzeja savremene, kod nas, i onda na Oktobarski. Danas su došli u Beograd na Umetnički dan.
Vrlo sam prijatno iznenađena njihovom zainteresovanošću. A utisak dana mi je devojčica koja je rekla da ih je učiteljica u srednjoj školi vodila svake godine na Oktobarski, tako da joj je ovo peti. Kako male stvari vrate smisao u sve.
Posle smo imali intervjue na žiriranju za Venecijansko bijenale. U međuvremenu je poslato saopštenje za javnost zaposlenih u Kulturnom centru i pokrenuta je peticija.
Četvrtak, 30. oktobar
Kakav dan. Počeo je žiriranjem za Veneciju, što bi u normalnim okolnostima već bio događaj dovoljan da danu da smisao. Al' ne danas. Glasanje je prošlo OK, što bi se reklo, u demokratskoj atmosferi.
Opet sam bila u manjini, ali to je nešto što je već postalo pravilo. Za 12h smo imali zakazanu pres-konferenciju tako da sam kasnila u startu. Na putu od Muzeja do KCB-a zvala me je Vesna Danilović da mi kaže da je zvao predsednik Upravnog odbora da kaže da sam upravo smenjena na sednici Grada koja je u toku i da treba da zovemo pravnika da se napravi komisija jer je u 17h primopredaja dužnosti. Nije znao da kaže ko me nasleđuje.
Jako me to uznemirilo. U KCB-u su već bili članovi Odbora Oktobarskog salona, Miša Mogorović iz Upravnog odbora, i još dosta prave stručne javnosti. Pravnika nemamo, jer nam Grad nije dao dozvolu za popunu mesta kada je stari pravnik otišao u penziju, advokati koji su nas zastupali u nekim ranijim sporovima su rekli da to više ne mogu i da mora pravobranilaštvo. U pravobranilaštvu su mi rekli da im uputimo zvaničan poziv da bi nam neko bio dodeljen.
Na konferenciji za štampu je bilo baš puno ljudi. Važnih ljudi iz struke. Govorili smo Vladislav Šćepanović (predsednik Odbora Oktobarskog salona), Miša Mogorović i Vesna Danilović, kao članovi Upravnog odbora, i ja. Dobri smo bili. Dobro je bilo. Sakupili smo se da vidimo šta će se desiti u 17h. Došao je samo Masliković, predsednik Upravnog odbora.
Ne mogu da se vraćam na taj razgovor sada, mada je bilo zanimljivih delova. U svakom slučaju, i članovi Odbora iz kuće i ja samo odbili da izvršimo primopredaju dok odluka ne bude pravosnažna.
U međuvremenu smo saznali ime nove direktorke. Jadna žena je od nekoga ko ne postoji za nekoliko sati postala ime koje prvo iskače kada ukucate prvo slovo. Nemam šta da kažem o njoj. Sa slika se vidi da voli cveće i pse i da ima dete. Profesionalno ne postoji.
U 19h sam otišla na Oktobarski gde je bio u toku seminar o kustoskim praksama. Tamo je bio razgovor o tome šta dalje. Ne mogu reći da smo smislili neku strategiju, ali je bilo jako pozitivno i po prvi put nije bilo podela na frakcije.
Izgleda da bi ovo mogao da bude neki mali okidač jer je tema u kojoj zapravo nema interesa. Ljudi kojima se permanentno oduzima sve, kažu ne zbog neke izložbe. Toliko je nenormalno da bi moglo da upali.
Na netu me sačekala ogromna podrška. Nisam to očekivala. Nisam ni razmišljala o tome. Ali znači, baš puno znači. Osećaj da nisam sama i da to što sam radila ima nekog smisla. Ili je bar imalo.
Petak, 31. oktobar
U politici je Vukosavljević izjavio da izmišljam i da primopredaja treba da se desi danas. Uopšte ne mogu da shvatim kako je moguće da su ovo tako glupo odigrali. Prvo sa tim otkazom juče. Umesto da su ćutali, samo su izazvali bes ljudi. Drugo, svakomo ko me imalo zna, a on me zna, je jasno da sam se ja u mnogim prilikama suzdržavala zbog funkcije na kojoj sam i svesti da to može da ima posledice na druge zaposlene. Pa meni sloboda otvara usta, a ne zatvara.
U 13.30 su me nazvali iz Sekretarijata da je Komisija formirana i da će se primopredaja obaviti u 14h. Bila sam u Resavskoj sa nekim novinarima, pa sam požurila nazad. Zvanje advokata, raznih ljudi čija imena neću da kažem koji mi se nisu javljali na telefon... onda sam zvala medije. I dočekali smo tu skoro desetočlanu komisiju sa novinarima.
Došli su Vladan Vukosavljević, Dejan Masliković, predsednik Upravnog odbora, nekoliko ljudi iz Sekretarijata, nova direktorka,... bilo je vrlo zanimljivo. Uopšte im nije prijalo što su tu mediji. Mi smo tražili da se poštuje Statut i da komisiju formira u Upravni odbor i da se dâ normalan vremenski rok za primopredaju.
Zaposleni u KCB-u su tražili obrazloženje po kojim kriterijumima je izabrana nova direktorka kada nema profesionalnu biografiju. Spustili su loptu, povukli se.
Kada je formirana nova komisija, seli smo da se dogovorimo o vremenu primopredaje. Tu je bila neka devojka koja se prvo predstavila kao Saša Mitrović iz Kabineta gradonačelnika. Pitala sam da li je uobičajeno da gradonačelnik šalje svoje ljude kod primopredaje. Rekla je da je ovde u svojstvu pravnog zastupnika nove direktorke. Mislim da to objašnjava izbor.
Inače, Grad je objavio obrazloženje razrešenja. Kažu, bila sam neposlušna. Po jednoj verziji sam naljutila gradonačelnika a po drugoj Vesića. Evo ovde završavam. Dosta je za ovu nedelju.
Hvala medijima što su mi pomogli. Ako posle ovoga bude bilo potrebno ponovo ću zvati. Hvala i svima iz Kulturnog centra, kao i poznatim i nepoznatim ljudima koji su mi dali podršku.
