"Uvredio bih svoje čitaoce i žiri da sam otišao sa dodele nagrade. Jedina solucija je bila da se ogradim od prisustva predsednika Tomislava Nikolića jer sam zaista mislio da njemu tu nije mesto. To je jedna kulturna manifestacija a stavove predsednika Nikolića ja ne mogu nikako da prihvatim", kaže za RSE pisac Filip David nekoliko sati nakon ovog gesta u Narodnoj biblioteci.
Na centralnoj manifestaciji proslave Dana Narodne biblioteke i Nacionalnog dana knjige, David je rekao da on poštuje instituciju predsednika, ali da od devedesetih godina nije saglasan sa govorom, politikom i idejama Tomislava Nikolića i da oseća obavezu da to kaže.
David je dobio nagradu "Janko Šafarik" za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2015. za roman "Kuća sećanja i zaborava".
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je za N1, povodom ograđivanja Filipa Davida od njegovog prisustva u Narodnoj biblioteci, da "za to nije bilo potrebno ni hrabrosti ni vaspitanja".
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je u Narodnoj biblioteci da je uveren da kultura ne bira strane i da pripada svima i da zato treba pažljivo birati reči koje se izgovaraju u Narodnoj biblioteci Srbije.
RSE: Zašto niste mogli da prećutite prisustvo Tomislava Nikolića?
David: Ja sam u sličnim situacijama reagovao i ranije, nije ovo prvi put. Pre par godina kada sam bio u žiriju za dodelu nagrada Grada Beograda, i kada sam video da u prvom redu sede radikali u majicama sa likom Vojislava Šešelja, ja sam isto tako reagovao i napustio sam tu manifestaciju.
Ovoga puta sam bio malo iznenađen i zatečen jer nisam očekivao da će na obeležavanju godišnjice Biblioteke Srbije prisustvovati i predsednik Tomislav Nikolić, niko me o tome nije obavestio. Došao sam da primim nagradu očekujući da će biti neka konferencija za štampu, a onda sam video da je tu dobar deo rukovodstva na čelu sa Nikolićem i bila je dilema ili otići, što bi bila uvreda mojih čitalaca koji su mi tu nagradu dodelili i žirija, i jedina solucija je bila da kažem da se ograđujem od prisustva predsednika jer sam zaista mislio da njemu tu nije mesto. To je jedna kulturna manifestacija, a stavove predsednika Nikolića ja ne mogu nikako da prihvatim. Poštujem instituciju predsednika države, ali političara Tomislava Nikolića nikako ne mogu da poštujem, pa između ostalog on je četnički vojvoda i nije se odrekao te titule. I ima tu drugih stvari od 1990. godine pa naovamo.
To je bio jedan moj gest u kome ja zaista, evo i sada kada o tome razgovaramo, ne vidim ništa posebno hrabro. Iznenađen sam zapravo reakcijom naše javnosti, dobrog dela javnosti, koja u tome vidi neki veliki gest. Čujem da je sam Nikolić rekao za jednu televiziju da za to “nije bilo potrebno ni hrabrosti ni vaspitanja”...
RSE: Jeste li iznenađeni tom izjavom?
David: Nisam iznenađen. Svako ima pravo na svoje mišljenje. To je njegovo mišljenje, eto, on je to rekao. Čak je i ministar Tasovac rekao nešto što, iskreno da kažem, nisam očekivao od njega, da Narodna biblioteka nije mesto gde se mogu upotrebljavati takve reči, verovatno misleći na ono što sam ja izgovorio a ja nisam nikoga psovao, nisam vikao, nisam galamio, ja sam samo stavio svoju ogradu u odnosu na politiku koju predstavlja Toma Nikolić, a koji je sedeo dva metra od mene.
RSE: Kako ste razumeli tu poruku ministra kulture?
David: Pa, nikako, nikako. Mislim da je to bio pokušaj neke vrste izvinjenja Tomislavu Nikoliću. On se izvinjava za nešto što on sam nije rekao. Rekao sam ja. I šta sad!? I naravno ako ovde kod nas ima iole demokratije moguće je pravo svakog građanina da kaže ono što misli o svakom predstavniku vlasti, a pogotovu o onom ko je jedan od najodgovornijih.
Nije to bila suština onoga što sam hteo da kažem, već ono što sam posle rekao u svom kratkom govoru. Ja sam zapravo akcenat stavio na to da se moraju pomagati biblioteke Srbije koje su užasnom stanju, a biblioteke su jedini svetionici u ovom mraku gde je sve zamrlo. Samo biblioteke u unutrašnjosti rade, to je prvo, a drugo vrlo kritički sam se izrazio o društvenoj i kulturnoj klimi, o tome što su prevladali prostakluk, primitivizam. To je ponižavajuće ne samo za našu kulturu nego za sve nas, za naš svakodnevni život. To mi je bilo važno da kažem. A to o Nikoliću, ne smatram ni bitnim, ni važnim, ali smatram za nešto što je sa moje strane moralo da se kaže.
RSE: Rekli ste dakle nešto što ste, kako kažete, morali da izgovorite. Ali, zašto intelektualci u Srbiji danas uglavnom ćute?
David: Mislim da je problem što mladi ćute. Mladi su uhvaćeni u klopku apatije. Zavladala je jedna velika apatija jer se ne vidi alternative situaciji u kojoj se nalazimo. Ja njih potpuno shvatam, jer kada je pitanje egzistencijalno, da li će neko kada završi fakultet pronaći posao, kada su te muke u pitanju sve drugo postaje nevažno.
RSE: Ovo je još jedna vaša nagrada. Koliko vam one znače?
David: Ja sam već pisac pri kraju karijere. Zadovoljstvo je primiti nagradu kao priznanje za ono što ste do sada radili. A nagrada Narodne biblioteke je jedna od meni najdražih nagrada jer dolazi upravo od svih biblioteka Srbije, od te čitalačke mreže. To znači da je knjiga bila čitana. A svaki čitalac ima svoju verziju knjige, nadgrađuje je i tako dalje. Znači koliko čitalaca imate, toliko verzija knjiga postoje. Po meni za jednog pisca nema značajnije nagrade od takve nagrade. Pored toga tu je i stručni žiri koji valjda vodi računa da se proceni i kvalitet takve knjige. Ja ne shvatam da je to priznanje za mene lično, nego za knjigu, a kada pisac napiše knjigu ona se od njega odvaja, ima svoj samostalni život. Ja sam srećan što je ta knjiga imala svoj samostalni život koji još uvek traje, što su tiraži zaista bili za naše prilike ogromni, ali to, uzgred budi rečeno donosi “Ninova” nagrada. Ona uvek donosi dobre tiraže.
